18.9.2009, Danas, Službe i biznis lobi sprečavaju napredak u integracijama

Danas, 18.9.2009.
Autor: Snežana Čongradin

Možda i postoji politička volja formalnih nosilaca vlasti u Srbiji za isporučenje Ratka Mladića Haškom tribunalu, ali nema suštinske volje onih koji o tome odlučuju. Vlada i parlament ne kontrolišu službe, to nije samo moja procena, na osnovu rada na projektu Roditelji u crnom, već o tome jasno svedoče i izjave ministra odbrane.

Mislim da postoji još jedan nekontrolisani centar moći, blizak službama, kome takođe nije u interesu da se Srbija formalno približi Uniji, u smislu ugovornih obaveza kao što je SSP. To je biznis lobi, koji takođe ima uticaja na rad vlade. Njima ne odgovara borba protiv monopola. U tu svrhu će, bojim se, biti orkerstrirano i navođeno nasilje na Paradi ponosa. Tim strukturama nije u interesu da se Srbija suštinski pokaže u evropskom svetlu, to jest nije im u interesu da EU ublaži svoj stav o Mladiću i odmrzne SSP, što bi možda otvorilo put ka kandidaturi - kaže u intervjuu za Danas Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije.
Nedovoljno afirmisan odnos vlasti prema manjinskim grupama u društvu čini se da povlađuje većini, odnosno, raspoloženju u biračkom telu?
- Vrlo je licemerno reći, mi smo sve o tome šta mislimo o zaštiti prava manjina rekli usvajanjem zakona protiv diskriminacije. U izveštaju Evropske komisije sasvim je legitiman i bitan pojam primene nekog zakona, kao i rad na formiranju većinskog stava. Bez toga je neki dobar zakon forma na papiru, sa malim šansama da se u pravnom smislu svi građani izjednače. Do ovog intervjua, vlada nije dala zvaničan stav o Povorci ponosa, mada je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić skoro molio za to. Ovakvim stavom srpska vlada potvrđuje „Jeremić-Tadić spoljnu politiku“ povlađivanja svima i nepostizanja ničega. Stanje LGBT populacije je grozno u zemljama novim partnerima i stubovima naše spoljne politike.
Nekoliko dana uoči objavljivanja Izveštaja Evropske komisije o tome koliko je Srbija napredovala u evropskim integracijama, a nakon apela Saveta Evrope najvišim predstavnicima vlasti da javno podrže skup i upozorenja Amnesti internešnela upućenog Srbiji, ali i EU, to se nije dogodilo. U kolikoj meri će Unija uzeti u obzir takvo ponašanje srpskih vlasti?
- Jako je bitno kakvu će Srbija sliku ostaviti u nedelju u Povorci. Jako bitno. Nije to samo odnos prema LGBT pravima i odnos prema njihovom položaju u društvu, to će biti i test kontrole službi, i toga da li ova vlast zaista želi evropske vrednosti u Srbiji, i Srbiju u EU, odnosno, da li je zaista samo Mladić problem, ili ne. Organizatori Povorke su im dali savršenu priliku da pokažu suštinsku posvećenost evropskim integracijama i pored Mladića na slobodi, i da možda tako dobiju odmrzavaje SSP. Ali, bojim se da ova vlada ili sama neće iskoristiti, ili ne može jer nju kontrolišu oni kojima formalno približavanje EU nije u interesu.
I pored demantija iz Brisela o tome da EU traži presedan za ubrzane integracije Srbije, u ovdašnjoj javnosti navođenje te mogućnosti, u smislu vrlo izvesnog ostvarenja, ne prestaje. Koliko vam deluje kao istinito predviđanje da bi Srbiji mogla biti prihvaćena kandidatura za članstvo pre odmrzavanja SSP?
- Ako sam dobro shvatila izjave švedskih zvaničnika, ali i britanskog ambasadora u Srbiji, od toga nema ništa. Mislim da bi tako nešto, skoro sa razlogom, izazvalo podozrenje i revolt nekih drugih zemalja u regionu. Još nešto, EU je već videla da nije prijatno kad o nečemu nema zajednički stav, poput statusa Kosova. Mislim da bi i otvaranje tog pitanja, statusa kandidata po vandrednoj proceduri, takođe bilo neka vrsta deljenja unutar EU, i uverena sam da Unija to hoće da izbegne. Legitimno sasvim. No, srpska javnost mora da zna da u EU postoje budžetski ciklusi, i da, ako uskoro ne podnesemo kandidaturu, ostajemo na repu događaja ne dok ne uhapsimo Mladića, već i do novog budžetskog plana, budući da prijem novih članica menja budžetsku strukturu.
Vaše predviđanje u vezi sa zaključcima Izveštaja EK?
- Ti izveštaji su realtivno dobra slika Srbije. U poslednjem je bio malo ublažen deo o položaju malih verskih zajednica, a bojim se da se u ovih godinu dana stvar tu nije mnogo popravila i da se sa razlogom može očekivati da nas u vezi sa tim opomenu. Jedina svetla tačka je potpisivanje sporazuma sa Euleksom. Kad se ovih dana raspravlja o tome, retko ko hoće da nam „prizna“ da je to bilo visoko na listi očekivanja EU u prošlom izveštaju. I dobro je, jako dobro, što je taj sporazum potpisan. Na osnovu temeljnog rada na projektu Roditelji u crnom, kao i na osnovu praćenja političke situacije, stekla sam utisak da službe nisu pod kontrolom i da formalni nosioci vlasti u ovoj zemlji imaju mali prostor za delovanje. Za to su delom i sami krivi jer su aminovanjem da mandati pripadaju strankama zaista uveli partokratiju u kojoj biznis koji traži povlastice i drugi nekontrolisani centri imaju mnogo veći manevarski prostor. Bojim se da je to jasno i sastavljačima izveštaja. Ukratko, po meni Srbija ne ispunjava ni neke bazične kopenhagenske kriterijume. Opet, bićemo sve dalje od EU ako budemo u stagnaciji, u smislu formalnog procesa integracija, i zato je jedino rešenje neki međukorak ili potez. Mislim da je i u Uniji to jasno, ali se bojim da formalni nosioci vlasti nisu uradili dovoljno da im otope srca i umove da nam progledaju kroz prste, iako je Mladić na slobodi. Tako da će izveštaj verovatno biti u najboljem slučaju istog tona kao i prošlogodišnji. A, mene jako zanima deo o pravosuđu. Kroz njega se oslikavaju, artikulišu, svi ti suženi manevarski prostori vlade u pojedinim oblastima, a kroz presude ili njihovo nedonošenje, trapave istrage ili njihovo nepostojanje, vidi se jasno ko vlada Srbijom.