27.9.2013. Al Jazeera Balkans, Beograd (ni)je svet

Jelena Milić, Al Jazeera Balkans, 27.9.2013.

aljazeera

Sa SNS-om glavni grad Srbije sigurno ne ide u bolju budućnost, kao što nije išao ni sa sada već bivšim gradonačelnikom Draganom Đilasom.

Dragan Đilas više nije gradonačelnik Beograda. Posle pet godina na čelu prestonice lider Demokratske strankle izgubio je podršku beogradskog Parlamenta, pošto je njegovu smenu podržalo 60 od 110 odbornika Srpske napredne stranke, Demokratske stranke Srbije, Socijalističke partije Srbije, Partije ujedinjenih penzionera Srbije i Jedinstvene Srbije. Za smenu je, gle čuda, glasala i Aleksandra Dosković sa liste DS-a, koju je predložio Izvorni Srpski pokret obnove. Nakon tajnog glasanja, koje se svelo na poniženje, pa su odbornici, ustvari, glasali pred šefovima poslaničkih grupa, sednica je prekinuta, a da li će glavni grad dobiti novo rukovodstvo ili će biti uvedene privremene mere biće poznato za najkasnije mesec dana.

Novoformirana većina, koju čine naprednjaci, koalicija oko socijalista i Koštunicini, počela je razgovore o modelu buduće vlasti. Sigurno je samo da će do marta biti održani novi izbori. U međuvremenu će Beograd voditi ili novi gradonačelnik i predsednik Skupštine, čiji će mandat biti oročen na najviše šest meseci ili petočlana prinudna uprava, koju će imenovati Vlada. Zamenik predsednika PUPS-a Milan Krkobabić, čija se odluka o promeni strane de facto čekala, saopštio je da će glasati za smenu, pošto mu je lider SNS-a Aleksandar Vučić obećao da će sadašnji socijalni program Beograda biti očuvan. Tako Vučić koči izbor novog direktora Bezbedonosno-informativne agencije, jer nije zadvoljan kandidatima, Vučić odlučuje o socijalnom programu u Beogradu, Vučić, Vučić, Vučić...

U takvim okolnostima, koje je najlakše i najpreciznije opisati kao putinizaciju u Srbiji, Đilasu nije bilo teško da, bez imalo kritičnosti prema sve više indicija da se DS duboko upleo u nelegitimnu, a izgleda i nelegalnu, otimačinu državnih i drugih resursa, izjavi: "Moja smena je politički odgovor na to što smo DS i ja govorili da ova zemlja polako, ali sigurno klizi u diktaturu i jednopartijski sistem. Ponosan sam na izgrađene škole, obdaništa, mostove, kilometre puteva, pomoć trudnicama i porodiljama i besplatne udžbenike." I hapšenje još jednog zvaničnika DS-a Borislava Novakovića stavio je u kontekst isključivo političke odmazde SNS-a prema demokratama, te dramatično najavio svoje moguće hapšenje.

Zakasnela priča o diktaturi

Zašto je SNS, zaista, krenuo na Beograd, da li je briga za artikulisanje volje građana u skladu sa rezultatima novih istraživanja javnog mnenja, koji govore o tome da DS-u pada, a SNS-u raste podrška glavni razlog? Za to postoje izbori i to obično na četiri godine, kako se ne bi svi procesi uvek zaustavljali kod svake oscilacije mnenja. Uostalom, nedavna rekonstrukcija Vlade Srbije, koju je inicirao SNS, a koja je trajala celih šest meseci, pravdana je time da bi novi izbori oduzeli suviše vremena. Rekonstrukcija je donela sve češće najave o potrebi dodatnih kresanja budžeta Srbije i tu treba tražiti odgovor za SNS-ovu najezdu na Beograd, ustvari na njegov budžet.

Beograd se odavno smatra jedinim preduzećem u Srbiji sa dovoljno obrtnog kapitala, što od budžeta Republike, što od vlastitih prihoda, što od zaduživanja. Jedna od najvećih mrlja celog sistema, za šta su podjednako krive obe strane, jeste to što je nemoguće utvrditi kakve su stvarne finansije Beograda, koliki je dug grada. Političke stranke u Srbiji su mahom, pre svega, biroi rada, a ne slobodne asocijacije građana koji žele da artikulišu svoje ideje i idelogije. SNS tu, iako glasnogovornik navodne borbe protiv korupcije, nije nikakav izuzetak. Neće proći dugo pre nego što krene serija zapošljavanja njihovih kadrova u veliki broj javnih preduzeća koja su u nadležnosti grada.

Hapšenja o kojima priča Đilas, mada u njima verovatno ima i osnova, zaista nisu borba protiv korupcije, jer nema odgovornosti države za manipulacije koje su omogućile takvu pljačku. Đilas kaže da će se ponovo kandidovati za gradonačelnika Beograda. Ovo je interesantno, imajući u vidu da je on i predsednik DS-a. Đilas je ovih dana implicitno prizano da do sada, ustvari, nije bio žestok kritičar vlasti zbog donedavne koalicije sa SPS-om u gradu, koji je, opet, u vlasti na republičkom nivou sa SNS-om. I, zaista, priča o diktaturi SNS-a došla je od Đilasa i DS-a tek posle propasti ideje da sa Vučićem realizuje projekat "Grad na vodi". Početkom 2013. godine Đilas je izjavio da su Vučić i PUPS najbolji deo ove vlasti.

Metropolu ne čine mostovi

Sve ovo verovatno vrlo dobro zna i vidi Liberalno-demokratska partija, koja je, u isto vreme kad je vlast odlučila da skloni Đilasa, DS-u i formalno predala njihov predlog daljnje saradnje. A iza Đilasa u Beogradu su ostali novi tramvaji i most, o kojima za vreme vlasti DS-a skoro da nije bilo moguće pričati i pisati u kontekstu eventualnih mahinacija, iako su se i tada neki drugi zvaničnici DS-a dovodili u vezu sa finasijskim aferama. Isto je i sa pričama o sukobu interesa o poslovanju njegovih firmi sa gradom i državom.

Ostaće za Đilasom i odluka o prohibiciji, zabrani prodaje alkohola u noćnim satima u gradu koji je počeo razvoj da formira na osnovu sve većeg broja gostiju iz regiona, na imidžu grada za noćni provod. Tu su i arbitraže u dodeli gradskih prostorija određenim nevladinim organizacijama bez opšteg konkursa i kriterija. Ostaje za njim i sumnja da je bojkotovao drugi krug predsedničkih izbora, sve u cilju svoje namere da se sa Borisom Tadićem obračuna na nivou DS-a i od njega preuzme mesto predsednika stranke.

Mnogi koji su glasali za Đilasa palili su se na onu "Beograd je svet". Na socijalnim mrežama se lamentira: "Beograd nije bio njihov od 1997." Da li je, zaista, tako? Beograd je i pod "našima" bio svet samo u smislu da smo svi na istoj planeti. Ali, vrednosno, ona je podeljena itekako, ne na metropole sa ovoliko ili onoliko mostova, već na one u kojima se slavi različitost, iz nje crpi energija i kreativnost i one druge, tužne prestonice, koje to jesu samo za arbitrarno privilegovane grupe građana. Sa SNS-om Beograd sigurno ne ide u tom pravcu, kao što nije išao ni sa Đilasom. Niti SNS stvarno veruje u ono šta je Rudi Đulijani, koga je doveo u Begrad tokom izbora, radio u Njujorku, a za Đilasa smo shvatili kakav je format onda kad je na Đulijanijevu posetu Beogradu osuo drvlje i kamenje, umesto da ispadne džek i primi ga kao kolegu gradonačelnika.