13.2.2015. Večernje novosti, U NATO bombardovanju na Kosovu stradalo 488 osoba, 260 u centralnoj Srbiji i 10 u Crnoj Gori

Večernje novosti, 13.2.2015.

vecernje novosti

Među žrtvama bombi Alijanse bila 453 civila - 220 Albanaca, 205 Srba, 28 Roma i drugih nealbanaca

BEOGRAD - Nema mesta pričama o desetinama hiljada žrtava vazdušnih udara NATO, jer je 488 osoba poginulih na Kosovu, 260 u centralnoj Srbiji i 10 u Crnoj Gori dovoljno veliki broj, rečeno je danas na Okruglom stolu o partnerstvu Srbije sa alijansom, uz konstataciju da je bombardovanje iz 1999. jedan od razloga posebnog odnosa Srbije i NATO.

Zamenik direktora Fonda za humanitarno pravo (FHP) Marijana Toma je izjavila da je ta organizacija utvrdila da su među žrtvama NATO bombi bila 453 civila - 220 Albanaca, 205 Srba, 28 Roma i drugih nealbanaca.

Marijana Toma je rekla da je FHP, na osnovu 31.600 dokumenata, ustanovio da je na Kosovu od početka 1998. do kraja 2000. godine poginulo 13.535 osoba.

Među njima je bilo 10.812 Albanaca, 2.197 Srba i 526 Roma, Bošnjaka, Crnogoraca i drugih nealbanaca, pri čemu većinu žrtava čine civili - 8.676 Albanaca, 1.196 Srba i 445 Roma i drugih.

Od 3.218 poginulih pripadnika oružanih formacija, 2.131 je bio iz Oslobodilačke vojske Kosova i Oružanih snaga Republike Kosova, 1.084 pripadnika srpskih snaga i tri vojnika Kfora, izjavila je Marijana Toma.

Ona je iznela podatak da je od 2.156 poginulih na Kosovu u 1998. godini bilo 1.100 albanskih civila, 132 srpska i 46 Roma i ostalih.

Od okončanja bombardovanja NATO u junu 1999. do kraja 2000. godine na Kosovu je ubijeno i nestalo 1.257 osoba, od čega 717 Srba, 307 Albanaca i 233 Roma, Bošnjaka i drugih, rekla je Toma.

Direktor Centra za evroatlantske studije Jelena Milić je izjavila da ti podaci demantuju "tri mantre" - da su NATO bombe ubile hiljade civila, da pre početka vazdušnih udara nije bilo civilnih albanskih žrtava i da gro nestalih na Kosovu posle bombardovanja čine Srbi.

Zašto se predimenzionira broj žrtava, kao da ovaj broj nije dovoljan, upitala je Milić.

Usaglašena verzija Individualnog akcionog plana partnerstva (IPAP) izmedu Srbije i alijanse je zvanično usvojena 15. januara na Savetu NATO, navedeno je na Okruglom stolu, uz ocenu da javnost u Srbiji nema dovoljno informacija o tome šta je IPAP, koji su njegovi elementi i mogućnosti.

Milić je rekla da je IPAP najviši vid saradnje države sa NATO, a da ta zemlja nije članica alijanse.

Saradnjom sa NATO Srbija može da ubrza i ojača svoj reformski proces u evropskim integracijama, ocenila je Milić.

Grant Marou iz američke ambasade u Beogradu je izjavio da je Srbija od 2006. godine članica programa Partnerstvo za mir, sa još 21 zemljom.

Neke od tih država žele članstvo u NATO, druge ne ali, kao i Srbija, žele da sarađuju sa alijansom, rekao je Marou.

On je izneo podatak da je Srbija prošle godine sarađivala sa NATO na više od 100 događaja vezanih za odbranu i ocenio da joj je to pomoglo prilikom učešća u mirovnim operacijama Ujedinjenih nacija i Evropske unije.

Marou je izjavio da IPAP omogućava bolju saradnju sa NATO u borbi protiv terorizma i sajber napada, reagovanju na prirodne katastrofe, prilikom reformi sektora bezbednosti.

Poslanik Srpske napredne stranke Aleksandar Jovičić je rekao da će Vlada srbije pokušati da unapredi saradnju sa programom Partnerstvo za mir.

Srbija je okružena članicama NATO, što je bila i 1999. godine, ali i nekadašnji protivnici iz Drugog svetskog rata danas sarađuju, izjavio je Jovičić.