Vašington želi da se uključi u dijalog Beograda i Prištine

Mnogi misle da je Amerika i dalje najveća evropska sila, ali situacija nije ista kao devedesetih, kaže Živadin Jovanović. – SAD su u zategnutim odnosima sa Turskom i Rusijom, pa su odlučile da nemaju više vremena da sede i čekaju, ocenjuje Jelena Milić

Izjava predsednika Francuske Emanuela Makrona tokom posete Beogradu da postoje neke spoljne sile koje ne žele postizanje sporazuma Beograda i Prištine i konstatacija da onaj ko voli Evropu ne može da prihvati da njome „upravljaju sile koje nisu evropske”, podigle su prašinu. Odmah potom usledile su poruke visokih američkih zvaničnika da uloga SAD na Balkanu mora biti sve veća, tačnije suštinska. Istog dana kad je Makron odleteo, na beogradski aerodrom je sleteo glavnokomandujući NATO snaga u Evropi general Tod Volters. Nakon sastanka s našim državnim rukovodstvom, u razgovoru za TV Prva, Volters je poručio da je „Srbija ponosna, pametna, posvećena bezbednosti, miru i sama će doneti odluku kojoj organizaciji će pripadati”.

Poruka Voltersovog kolege Bena Hodžisa mnogo je direktnija. Bivši komandant kopnene vojske SAD za Evropu bez uvijanja je poručio da bi uloga SAD na Balkanu trebalo da bude veća, odnosno vodeća, a ne epizodna. „Ne možemo reći – organizujmo konferenciju o tome, a onda odmah pređimo na nešto drugo”, izjavio je Hodžis za „Glas Amerike”. SAD, poručio je, mora pružiti pomoć da bi Aleksandar Vučić i Hašim Tači postigli konačan dogovor. Hodžis je otišao korak dalje i naglasio da bi trebalo „pomoći Srbiji da se odupre pritiscima Pravoslavne crkve vezane za Rusiju”.

Nije iznenađenje ni to što se u istom maniru obratio i Filip Riker, vršilac dužnosti zamenika državnog sekretara SAD zaduženog za Evropu i Evroaziju. Riker je poručio da su SAD spremne da se uključe u dijalog i da je o tome nedavno razgovarao sa prvim čovekom Stejt departmenta Majkom Pompeom.

Svi ovi visoki zvaničnici poslali su istu poruku, koja podrazumeva da bi naše rukovodstvo trebalo sve manje gleda na istok i da saveznike traži u zapadnim zemljama. I dok Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije (CEAS), kaže za „Politiku” da EU i SAD na ovom prostoru imaju veliki uticaj, koji ipak mora da jača, bivši ministar spoljnih poslova SRJ Živadin Jovanović tvrdi suprotno. Pozivi da se Amerika uključi u dijalog, kako nam kaže Jovanović, predstavljaju priznavanje nemoći EU koja se suočava sa svojim velikim problemima, poput bregzita, migrantskih kriza, terorizma...

Jelena Milić smatra da svi poslednji događaji, poput posete visokih stranih zvaničnika i kupovine naoružanja, potvrđuju da EU i SAD imaju svoje interese na zapadnom Balkanu. Dodaje da su odnosi sa Kinom i Rusijom na visokom nivou i da je vreme da unapredimo odnose sa zapadnim partnerima. Veoma je važno, naglašava, da Srbija računa na pomoć SAD oko postizanja kompromisa u vezi sa Kosovom. „Trenutno je veoma dobra situacija po Srbiju. General Tod Volters je pohvalio ulogu pripadnika Vojske Srbije u međunarodnim misijama, Srbija je kupila rakete ’mistral’ od Francuske, a nedavno i helikoptere. Takođe, Volters je izrekao veliku pohvalu na račun našeg rukovodstva kad je rekao da je Srbija bila izuzetno smirena tokom provokacija od strane Prištine”, naglašava Milićeva.

Objašnjava da je Ramuš Haradinaj već reagovao na sve pobrojane činjenice zatraživši da se naoružavaju i kosovske bezbednosne snage. Takođe, tokom jučerašnjeg sastanka sa Todom Voltersom u Prištini Haradinaj je zatražio od NATO-a dodatnu pomoć u „profesionalizaciji kosovskih bezbednosnih snaga”. Milićeva dodaje da je podrška SAD Srbiji vidljiva i kroz izjavu američkog ambasadora na KiM Filipa Kosneta da je apsolutno neprihvatljivo vandalizovanje 30 srpskih spomenika na groblju u Lipljanu, što, kako kaže, u Srbiji niko nije osudio. „Veoma je dobar trenutak za Srbiju, a izjavom da kupuje oružje Haradinaj može samo da obmanjuje javnost, jer to ne može da uradi tek tako, na svoju ruku”, nastavlja Milićeva.

Podseća da je Tod Volters u svim javnim nastupima govorio o odnosu Hašima Tačija i Aleksandra Vučića, što nije slučajno, već je jasno da zapadni saveznici favorizuju Tačija, a ne Haradinaja. Ocenjuje da trenutna globalna bezbedonosna situacija nije povoljna, da su SAD u zategnutim odnosima sa Turskom, ali i Rusijom, i da su očigledno odlučili da nemaju više vremena da sede i čekaju.

Ukoliko bi se SAD, ili bilo ko drugi, uključile u Briselski dijalog, ističe Živadin Jovanović, to bi bio ćorsokak. Pitanje KiM, naglašava, trebalo bi da bude vraćeno pod okrilje Ujedinjenih nacija. „Suštinski, EU je nemoćna da zaustavi rast Rusije i Kine i traži podršku SAD. Zbog toga ih pozivaju da se vrate na Balkan u punom kapacitetu. Mnogi misle da su SAD i dalje najveća evropska sila, ali situacija danas nije ista kao devedesetih godina. Nijedan međunarodni problem ne može biti rešen bez partnerskog odnosa svih globalnih faktora. U poslednje tri godine šefovi tri nuklearne sile su posetili Beograd. Predsednici Kine, Rusije i Francuske razgovarali su o rešavanju sudbine KiM, što govori dovoljno o interesovanju”, kaže Jovanović za naš list. Podseća da Kina i Rusija imaju velika ulaganja u Srbiji i naglašava da ove sile neće dozvoliti da Zapad dominira na ovom prostoru.