12.11.2009, Blog Jasmine Tešanović - otvoreno pismo

Otvoreno pismo predsedniku Srbije Borisu Tadiću povodom rezolucije evropskog parlamenta o Srebrenici

Predsedniče Tadiću,
CEAS vas, u skladu sa vaši izjavama o posvećenosti saradnji sa Haškim tribunalom, evropskim integracijama Srbije i regionalnoj saradnji pozva da u svojstvu predsednika Srbije, ali i aktivnog predsednika Demokratske stranke, obratite pažnju na predlog velike grupe nevladinih organizacija koji vam je upućen još 11.2.2009, da po ugledu i na poziv Evropskog parlamenta zauzmete da i naš parlament usvoji rezoluciju o 11. julu kao danu sećanja na žrtve genocida u Srebrenici.
CEAS vas podseća da se Rezolucijom Evropskog parlamenta države članice Unije, ali i države Zapadnog Balkana, pozivaju da ubuduće obeležavaju 11. juli kao Dan sećanja na genocid u Srebrenici, a kao doprinos pravdi koja tek treba da stigne na Zapadni Balkan.
CEAS smatra da bi što skorije usvajanje ove Rezolucije u našem parlamentu, a za šta ne vidimo prepreke imajući u vidu skupštinsku većinu koja tvrdi da je potpuno posvećena i evropskim integracijama i saradnji sa Hagom, bilo višeznačno korisno za Srbiju. Srbiji je potrebna institucionalna podrška i podstrek u procesu suočavanja sa nedavnom prošlošću. Srbiji je potreban institucionalni čin koji bi porodicama i sunarodnicima žrtava genocida u Sreberenici pokazao da država Srbija razume razmere i prirodu zločina u Srebrenici. Takav gest bi nesumnjivo naišao na pozitivne reakcije u regionu, EU i u zemljama članicama. Moguće je da bi takav potez naišao na povoljne reakcije i u Holandiji koja se trenutno protivi odmrzavanju prelaznog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa Evropskom unijom.
Predsedniče Tadiću, EU će u decembru ove godine ponovo razmatrati mogućnost odmrzavanja spomenutog sporazuma, a za taj period se najavljuje i poseta holandskog ministra spoljnih poslova, Maksima Ferhagena Srbiji. CEAS vas podseća da ne postoje institucionalne prepreke da se spomenuta rezolucja do tada ne stavi na dnevni red Skupštine Srbije. Korist od ovakvog gesta bi bila velika, a vidljive prepreke za tako nešto ne postoje.
CEAS vas podseća da je odrednica genocid već korišćenja u presudi Haškog tribunala, sa kojim po ocenama naših zvaničnika Srbija u potpunosti sarađuje, generalu Krstiću. Genocid se jasno spominje i u presudi Međunarodnog suda pravde u sporu po tužbi Bosne i Hercegovine protiv Srbije i Crne Gore za kršenje Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida iz februara 2007. godine. Sud je presudio da je Srbija prekršila svoje obaveze iz Konvencije tako što nije sprečila genocid, i što je propustila da Međunarodnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju preda Ratka Mladića, optuzenog za genocid i saučesništvo u genocidu. Sud je, takođe, utvrdio da je Srbija prekršila i svoju obavezu da poštuje privremene mere koje je on naredio 1993. godine, utoliko što je propustila da preduzme sve mere u svojoj moći kako bi sprečila genocid u Srebrenici. U presudi iz 2007. se jasno navodi da Srbija mora "odmah da preduzme efektivne korake kako bi osigurala puno poštovanje obaveze da kažnjava izvršenje genocida, te da sve pojedince optužene za genocid prebaci u Haški tribunal i da u potpunosti sarađuje sa Tribunalom.“
Predsedniče Tadiću, CEAS vas podseća na izjavu vašeg tadašnjeg savetnika Jovana Simića da presuda Međunarodnog suda pravde obavezuje Srbiju da se jasno distancira od ratnih zločina te da Skupština mora da donese jasnu rezoluciju u kojoj osuđuje genocid u Srebrenici. Ako Srbija to ne bude uradila, prema njegovim rečima, ona neće moći da se poziva na međunarodno pravo u drugim slučajevima, a mogle bi da usledposledice. Indikativno, srpska vlada i vi lično ste u predhodnom periodu uložili ogromne vremenske i političke resurse da baš pred Međunarodnim sudom pravde obezbedite raspravu o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, ali do jeseni 2009. niste uspeli da ispunite obaveze prema tom sudu iz drugog spora, a kamo li da uhapsite i isporučite Ratka Mladića.
Predsedniče Tadiću, da li ćete dopustiti da se Srbija ogluši i o poziv Evropskog parlamenta, važnog tela Evropske unije, u trenucima kad najavljujete kandidaturu za članstvo Srbije u EU. Ako su vaše, i izjave zvaničnika naše vlade, iskrene i tačne vladajuća koalicija ne bi smela da ima problema da bar za usvajnje pomenute Rezolucije EP, ako ne i vlastite rezolucije, obezbedi potebnu većinu.
CEAS smatra da će lobiranje van granica Srbije za odmrzavanje prelaznog sporazuma biti smislenije i efikasnije ako se u samoj Srbiji učini nešto novo i konkretno što će pokazati da je, kad već nije moguće lociranje i isporučenje preostalih haških begunaca, moguće nekim drugim gestom doprineti pravdi i potvrditi posvećenost punoj saradnji sa Haškim tribunalom.

12.11.2009, Peščanik, Pismo Tadiću

Peščanik, 12.11.2009.

Predsedniče Tadiću,
CEAS vas, u skladu sa vašim izjavama o posvećenosti saradnji sa Haškim tribunalom, evropskim integracijama Srbije i regionalnoj saradnji poziva da u svojstvu predsednika Srbije, ali i aktivnog predsednika Demokratske stranke, obratite pažnju na predlog velike grupe nevladinih organizacija koji vam je upućen još 11.2.2009, da se po ugledu i na poziv Evropskog parlamenta zauzmete da i naš parlament usvoji rezoluciju o 11. julu kao danu sećanja na žrtve genocida u Srebrenici.
CEAS vas podseća da se Rezolucijom Evropskog parlamenta države članice Unije, ali i države Zapadnog Balkana, pozivaju da ubuduće obeležavaju 11. juli Danom sećanja na genocid u Srebrenici, kao doprinos pravdi koja tek treba da stigne na Zapadni Balkan.
CEAS smatra da bi što skorije usvajanje ove Rezolucije u našem parlamentu, a za šta ne vidimo prepreke imajući u vidu skupštinsku većinu koja tvrdi da je potpuno posvećena i evropskim integracijama i saradnji sa Hagom, bilo višeznačno korisno za Srbiju. Srbiji je potrebna institucionalna podrška i podsterk u procesu suočavanja sa nedavnom prošlošću. Srbiji je potreban institucionalni čin koji bi porodicama i sunarodnicima žrtava genocida u Sreberenici pokazao da država Srbija razume razmere i prirodu zločina u Srebrenici. Takav gest bi nesumnjivo naišao na pozitivne reakcije u regionu, EU i u zemalja članicama. Moguće je da bi takav potez naišao na povoljne reakcije i u Holandiji koja se trenutno protivi odmrzavanju prelaznog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa Evropskom unijom.
Predsedniče Tadiću, EU će u decembru ove godine ponovo razmatrati mogućnost odmrzavanja spomenutog sporazuma, a za taj period se najavljuje i poseta holandskog ministra spoljnih poslova, Maksima Ferhagena Srbiji. CEAS vas podseća da ne postoje institucionalne prepreke da se spomenuta rezolucja do tada ne stavi na dnevni red skupštine Srbije. Korist od ovakvog gesta bi bila velika, a vidljive prepreke za tako nešto ne postoje.
CEAS vas podseća da je odrednica genocid već korišćena u presudi Haškog tribunala, sa kojim po ocenama naših zvaničnika Srbija u potpunosti sarađuje, generalu Krstiću. Genocid se jasno spominje i u presudi Međunarodnog suda pravde u sporu po tužbi Bosne i Hercegovine protiv Srbije i Crne Gore za kršenje Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida iz februara 2007. godine. Sud je presudio da je Srbija prekršila svoje obaveze iz Konvencije tako što nije sprečila genocid, i što je propustila da Međunarodnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju preda Ratka Mladića, optuženo za genocid i saučesništvo u genocidu. Sud je, takođe, utvrdio da je Srbija prekršila i svoju obavezu da poštuje privremene mere koje je on naredio 1993. godine, utoliko što je propustila da preduzme sve mere u svojoj moći kako bi sprečila genocid u Srebrenici. U presudi iz 2007. se jasno navodi da Srbija mora "odmah da preduzme efektivne korake kako bi osigurala puno poštovanje obaveze da kažnjava izvršenje genocida, te da sve pojedince optužene za genocid prebaci u Haški tribunal i da u potpunosti sarađuje sa Tribunalom.“
Predsedniče Tadiću, CEAS vas podseća na izjavu vašeg tadašnjeg savetnika Jovana Simića da presuda Međunarodnog suda pravde obavezuje Srbiju da se jasno distancira od ratnih zločina te da skupština mora da donese jasnu rezoluciju u kojoj osuđuje genocid u Srebrenici. Ako Srbija to ne bude uradila, prema njegovim rečima, ona neće moći da se poziva na međunarodno pravo u drugim slučajevima, a mogle bi da uslede i teže posledice. Indikativno, srpska vlada i vi lično ste u predhodnom periodu uložili ogromne vremenske i političke resurse da baš pred Međunarodnim sudom pravde obezbedite raspravu o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, ali do jeseni 2009. niste uspeli da ispunite obaveze prema tom sudu iz drugog spora, a kamo li da uhapsite i isporučite Ratka Mladića.
Predsedniče Tadiću, da li ćete dopustiti da se Srbija ogluši i o poziv Evropskog parlamenta, važnog tela Evropke unije, u trenutcima kad najavljujete kandidaturu za članstvo Srbije u EU. Ako su vaše, i izjave zvaničnika naše vlade, iskrene i tačne vladajuća koalicija ne bi smela da ima problema da bar za usvajnje spomenute Rezolucije EP, ako ne i vlastite rezolucije, obezbedi potebnu većinu.
CEAS smatra da će lobiranje van granica Srbije za odmrzavanje prelaznog sporazuma biti smislenije i efikasnije ako se u samoj Srbiji učini nešto novo i konkretno što će pokazati da je, kad već nije moguće lociranje i isporučenje preostalih haških begunca, moguće nekim drugim gestom doprineti pravdi i potvrditi posvećenosti punoj saradnji sa Haškim tribunalom.

Centar za evroatlantske studije, 11.11.2009.

11.11.2009, e-Novine, Predsedniče Tadiću, zaboravili ste Srebrenicu

e-Novine, 11.11.2009.

Otvoreno pismo Centra za evroatlantske studije

Predsedniče Tadiću, zaboravili ste Srebrenicu

Centar za evroatlantske studije obratio se u sredu predsedniku Srbije Borisu Tadiću otvorenim pismom kojim ga poziva da, „ u skladu sa izjavama o posvećenosti saradnji sa Haškim tribunalom, evropskim integracijama Srbije i regionalnoj saradnji“, obrati pažnju na predlog nevladinih organizacija koji mu je upućen 11. februara ove godine u kojem se zahteva da srbijanski parlament usvoji rezoluciju o 11. julu kao danu sećanja na žrtve genocida u Srebrenici.
„CEAS vas podseća da se Rezolucijom Evropskog parlamenta države članice Unije, ali i države Zapadnog Balkana, pozivaju da ubuduće obeležavaju 11. juli kao Dan sećanja na genocid u Srebrenici, kao doprinos pravdi koja tek treba da stigne na Zapadni Balkan. CEAS smatra da bi što skorije usvajanje ove Rezolucije u našem parlamentu, a za šta ne vidimo prepreke, imajući u vidu skupštinsku većinu koja tvrdi da je potpuno posvećena i evropskim integracijama i saradnji sa Hagom, bilo višeznačno korisno za Srbiju“, piše Centar.
Ova organizacija ukazuje predsedniku Tadiću da su Srbiji „potrebni institucionalna podrška i podsterk u procesu suočavanja sa nedavnom prošlošću“. „Srbiji je potreban institucionalni čin koji bi porodicama i sunarodnicima žrtava genocida u Sreberenici pokazao da država Srbija razume razmere i prirodu zločina u Srebrenici. Takav gest bi nesumnjivo naišao na pozitivne reakcije u regionu, EU i u zemalja članicama. Moguće je da bi takav potez naišao na povoljne reakcije i u Holandiji koja se trenutno protivi odmrzavanju prelaznog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa Evropskom unijom“, naglašava CEAS.
Centar podseća i na to „da ne postoje institucionalne prepreke da se pomenuta rezolucja do tada ne stavi na dnevni red skupštine Srbije“.
„Korist od ovakvog gesta bi bila velika, a vidljive prepreke za tako nešto ne postoje.Odrednica genocid već je korišćenja u presudi Haškog tribunala generalu Krstiću, a sa Tribunalom, po ocenama naših zvaničnika, Srbija u potpunosti sarađuje. Genocid se jasno spominje i u presudi Međunarodnog suda pravde u sporu po tužbi Bosne i Hercegovine protiv Srbije i Crne Gore za kršenje Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida iz februara 2007. godine. Sud je presudio da je Srbija prekršila svoje obaveze iz Konvencije tako što nije sprečila genocid, i što je propustila da Međunarodnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju preda Ratka Mladića, optuženog za genocid i saučesništvo u genocidu. Sud je, takođe, utvrdio da je Srbija prekršila i svoju obavezu da poštuje privremene mere koje je on naredio 1993. godine, utoliko što je propustila da preduzme sve mere u svojoj moći kako bi sprečila genocid u Srebrenici“, ističe se u otvorenom pismu.
Centar smatra i „da će lobiranje van granica Srbije za odmrzavanje prelaznog sporazuma biti smislenije i efikasnije ako se u Srbiji učini nešto novo i konkretno što će pokazati da je, kad već nije moguće lociranje i isporučenje preostalih haških begunca, moguće nekim drugim gestom doprineti pravdi i potvrditi posvećenosti punoj saradnji sa Haškim tribunalom“.

18.10.2009, DW, Srbe više brine ekonomija nego Karadžić

DW, 18.10.2009.
Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Suđenje Radovanu Karadžiću počinje 26. oktobra
Predstojeće suđenje Radovanu Karadžiću ne izaziva previše pažnje u Beogradu. Šira javnost više je zainteresovana za ekonomske probleme. Tema ratnih zločina i suočavanja sa prošlošću je potisnuta u drugi plan.
Staša Zajović je koordinator „Žena u crnom“, nevladine organizacije koja je tokom devedesetih bila među nosiocima antiratnih i mirovnih protesta. Suđenje Karadžiću je stoga prilika za pitanje da li Srbija problem ratnih zločina i dalje vidi samo kao ispunjavanje tehničkih obaveza prema Haškom tribunalu:
„Vidi se isključivo kao tehnička obaveza i vidi se nekako isključivo kao izraz spoljnih pritisaka. Ne vidi se kao jedan raskid sa politikom zločina, i sa državom organizovanog zločina. Ne vidi se kao jedna promena moralnog poretka, u kome se umesto glorifikacije zločinaca uspostavlja kultura kažnjivosti zločina i ljudskih prava. I, naravno, u kome se na prvom mestu uspostavlja poštovanje prema žrtvama.“
Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim LjajićBildunterschrift: Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić

Sadašnja vlada se ipak razlikuje od prethodne
Srbija je od 2000. godine imale različite faze kada je reč o odnosu prema Haškom sudu. Najviše kritika je trpela vlada Vojislava Koštunice, koja je i poslala najviše optuženih u Hag. Taj paradoks je lako protumačiti. Bivši premijer Koštunica nije bio oduševljeni zagovornik saradnje sa Hagom, ali je optužene slao u Hag pod međunarodnim pritiskom. Jelena Milić, direktor Centra za evroatlantske studije, kaže za Dojče vele da se u tom smislu sadašnja vlada značajno razlikuje od prethodne:
„Ako ništa drugo zvaničnici, u ovoj vladi poput Rasima Ljajića, pa i predsednika Tadića, ne prežu da bar povremeno javnosti kažu da se ratni zločini moraju osuditi i procesuirati. Pre svega radi nas i žrtava, a onda zbog evropskih integracija. I to su poruke koje su svakako dobrodošle srpskoj javnosti.“

Građani nisu previše zainteresovani
Građani Beograda uglavnom navode da nisu previše zainteresovani za praćenje samog suđenja. Ali, njihovi odgovori pokazuju da su itekako svesni da proces Karadžiću može imati implikacija i na Srbiju:
„Pa prvo ne spadam u onu grupu ljudi koja misli da je to suđenje Srbiji. Nego zaista mislim da bi na kraju trebalo da se vidi to neko zapravo učešće i Karadžića, i tog državnog aparata iz tog vremena, i koliko su zapravo odgovorni za zločine za koje su optuženi.“
Protesti u Beogradu zbog hapšenja Karadžića 22. jula 2008.Bildunterschrift: Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Protesti u Beogradu zbog hapšenja Karadžića 22. jula 2008.
„Ja mislim da ima veliki uticaj na Srbiju. Zato što je u Srbiji bio, u Srbiji uhvaćen, i iz Srbije isporučen. Kažem da mi je drago što je uhvaćen, jer je Srbija nekako bila prozivana zbog njega, i biće mi drago ako to prestane, odnosno pretpostavljam da je to već prestalo sa samom njegovom isporukom u Hag.“

Dvostruki aršini
Za neke je proces Karadžiću prilika da podsete na dvostruke aršine Haškog tribunala:
„Ne verujem da ću suđenje pratiti zbog posla, pošto imam jako puno obaveza na poslu, ali definitivno nisam za to što je taj čovek tamo. Ne smatram da je on uradio neki veći zločin od svih ostalih koji nisu uhapšeni, i koji nisu odgovarali za sve to što su radili.“
Neka od prethodnih suđenja u Hagu, poput onih Miloševiću i Šešelju, uticala su na političke procese u Srbiji i na javno mnjenje. Novinari i mediji su, recimo, bili prvi na meti nasilnih protesta nakon hapšenja Karadžića. Hoće li proces Karadžiću biti prilika za suočavanje sa prošlošću, ili on može izazvati novi talas nasilja i govora mržnje u Srbiji, pitamo Stašu Zajović:
„Ja se nadam da će to suđenje biti iskorišćeno kao važna tačka, ne samo za promenu vrednosnog sistema, nego i moralnog poretka u ovoj zemlji. Ali se takođe plašim, kao aktivistkinja civilnog društva, da suđenje ne bude samo nastavak jedne klime nekažnjivosti na svim nivoima.“

5.10.2009, Danas, Pronaći ubice dvojce gardista na Topčideru

Danas, 5.10.2009.

Beograd - Istraga o ubistvima gardista Dražena Milovanovića i Dragana Jakovljevića u vojnom objektu Karaš na Topčideru nedopustivo je dugo trajala, pre svega zbog neprofesionalnog i nezakonitog postupanja nadležnog tužilaštva, zbog čega istraga nije okončana u razumnom roku, saopšteno je juče iz Centra za evroatlantske studije (CEAS), povodom petogodišnjice smrti gardista.
CEAS ocenjuje da postoje veliki propusti u vezi sa rasvetljavanjem ovog slučaja i od Ministarstva odbrane i drugih komandnih struktura u sistemu Vojske Srbije. „Očita je i nezainteresovanost svih dosadašnjih vlada da ovom izuzetno složenom slučaju pristupe na iskren i energičan način što ukazuje ili na nemoć ili na saučesništvo u opstrukciji rasvetljavanja svih okolnosti koje su do ubistava dovele“, ističe se u saopštenju.
CEAS navodi da, bez obzira što je nalaz Državne komisije, sastavljene od kompetentnih stručnjaka iz svih potrebnih oblasti, nesumnjivo jasno i precizno utvrdio da su vojnici ubijeni, tužilaštvo je tražilo ponovna veštačenja od institucija i pojedinaca iz SAD. „Iako su i ti novi nalazi potvrdili zaključke Državne komisije, tužilaštvo je tražilo novo veštačenje i time nastavilo sa optrukcijom istrage i odugovlačenjem postupka“, ističe se u saopštenju.
Kako se dodaje, pošto je nesumnjivo utvrđeno da su vojnici ubijeni, istragu treba usmeriti u pravcu utvrđivanja činjenica i prikupljanja dokaza o ubicama. Iz ove organizacije navode da je neophodno da tužilaštvo putem potrebnih obaveštenja traži od policije proveru niza dokaza i prikupljanje činjenica koje se mogu dobiti samo operativnim radom policije.
Vladan Batić, advokat porodice gardista, kaže za Danas da je reč o sagi o nemoralu, beskrupuloznosti i neodgovornosti, s obzirom na to da je trebalo da prođe pet godina kako bi se utvrdilo ono „što se znalo pet meseci nakon njihove smrti, odnosno da su gardisti ubijeni.“
- Porodice poginulih su svaki put, kad je istraga usporavana, ponovo ubijane. Jasno je bilo da su gardisti ubijeni, ali očigledno neko nije želeo da to bude pretočeno u sudski epilog - ističe Batić.
On podseća da je nedavnom odlukom krivičnog vanraspravnog veća Okružnog suda u Beogradu da odbije predlog Okružnog javnog tužilaštva da se izvrši dopuna veštačenja povodom slučaja „Topčider“, potvrđeno da su gardisti ubijeni, kao i da je time „završen jedan deo cele rašomonijade.“ Batić naglašava da je sada neophodno što pre utvrditi ko je zapravo ubio gardiste, ali i da nadležni objasne zašto neko ne želi da se utvrdi istina o pogibiji gardista.

5.10.2009, e-Novine, Ubrzati istragu

e-Novine, 5.10.2009.

Centar za evroatlantske studije (CEAS) pozvao je predsednika i Vladu Srbije i predstavnike međunarodne zajednice da se založe za ubrzanje istrage ubistva gardista Dražena Milovanovića i Dragana Jakovljevića.
U saopštenju povodom pete godišnjice ubistva dvojice gardista u Tipčideru, Centar koji realizuje projekat "Stop zaboravu" ocenio je da je istraga o ubistvu nedopustivo dugo trajala, pre svega zbog neprofesionalnog i nezakonitog postupanja nadležnog tužilaštva, te stoga istraga nije okončana u razumnom roku.
CEAS ocenjuje da postoje veliki propusti u vezi sa rasvetljavanjem ovog slučaja i od strane ministarstva odbrane i drugih komandnih struktura u sistemu Vojske Srbije. „Očita je i nezainteresovanost svih dosadašnjih vlada da ovom izuzetno složenom slučaju pristupe na iskren i energičan način što ukazuje ili na nemoć ili na saučesništvo u opstrukciji rasvetljavanja svih okolnosti koje su do ubistava dovele“, stoji u saopštenju u kojem se dalje dodaje da bez obzira što je nalaz Državne komisije, sastavljene od kompetentnih stručnjaka iz svih potrebnih oblasti, nesumnjivo jasno i precizno utvrdio da su vojnici ubijeni, tužilaštvo je tražilo ponovna veštačenja od institucija i pojedinaca iz SAD. Iako su i ti novi nalazi potvrdili zaključke Državne komisije, tužilaštvo je tražilo novo veštačenje i time nastavilo sa optrukcijom istrage i odugovlačenjem postupka.
U CEAS napominju da je nadležni sud tek ovih dana svojim rešenjem odbio nove predloge tužilaštva za novim i dodatnim veštačenjima i time konačno stavio tačku na veštačenja u ovom postupku „Pošto je nesumnjivo utvrđeno da su vojnici ubijeni, istragu treba usmeriti u pravcu utvrđivanja činjenica i prikupljanja dokaza na okolnosti ko su ubice. Neophodno je da tužilaštvo putem potrebnih obaveštenja traži od policije proveru niza dokaza i prikupljanje činjenica koje se mogu dobiti samo operativnim radom policije“, predlog je CEAS.
Posebno ističu da treba pouzdano i precizno u tvrditi da li se u objektu Karaš u bilo koje vreme, a posebno u vreme ubistva gardista, krio neki haški optuženik. „Te provere mogu se izvršiti preko ministarstva odbrane, Nacionalnog saveta za saradnju sa haškim Tribunalom, pribavljanjem dokumentacije od Tužilaštva haškog Tribunala i saslušanjem ličnosti koje o potrazi za Ratkom Mladićem obaveštavaju javnost. Takođe, treba proveriti da li su postojale osobe koje su imale interes za ubistvo vojnika zbog eventulne pljačke vojne imovine, trgovine oružijem, municijom i slično, a imajući u vidu da je već bilo krivičnih postupaka s tim u vezi“.
Konstatuju kako je očigledno da tužilaštvo u ovom predmetu nije postupalo profesionalno, već je vršilo opstrukciju istrage, a vojne strukture nisu uradile ništa u pravcu utvrđivanja odgovornosti za propuste u ovom slučaju, neophodno je proveriti razloge takvog odnosa prema ovom zločinu.
CEAS apeluje na predsednika Republike, Vladu Srbije, predstavnike i organizacije međunarodne zajednice koje pružaju podršku reformi pravosudnog sistema i uspostavljana demokratske kontrole nad civilnim i vojnim obaveštajnim službama, što su i osnovni uslovi za evrointegracije Srbije, da imaju u vidu sporost u rasvetljavanju ovog zločina, moguće zloupotrebe državnih organa koji postupaju u ovom predmetu kao i eventulane sukobe interesa aktera u ovom slučaju.
Vojnici Gardijske brigade Vojske SCG Dragan Jakovljević i Dražen Milovanović izgubili su život, pod nerazjašnjenim okolnostima, na straži u kasarni na Topčideru 5. oktobra 2004. godine. Svoje zaključke o tom slučaju dale su dve komisije, vojna i državna, koju je osnovao tadašnji Vrhovni savet odbrane SCG.
Porodice i prijatelji gardista Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića položili su 5. oktobra vence i upalili sveće ispred kasarne na Topčideru povodom petogodišnjice stradanja dvojice vojnika. Punomoćnik porodica ubijenih gardista Vladan Batić kazao je da se pre pet godina desila neka "vrsta ritualnog ubistva mladih gardista". On je naveo da je prošlo pet godina "uzaludnih pokušaja da se utvrdi puna istina" i da je "jasno da neko u ovoj zemlji ne želi da se ona utvrdi i uspostavi pravda".
"Mi i dalje verujemo da putevi vode ka haškim optuženicima, ali je na potezu Tužilaštvo i policija, da utvrde ko je povukao oroz", kazao je Batić. On je rekao da ne želi da se bavi spekulacijama, ali da u Srbiji ima ostataka pravosuđa i službi iz vremana Slobodana Miloševića koji "istrajavaju u nastojanju da se sakrije istina".
Prema njegovim rečima, posle nalaza nezavisne državne komisije postalo je očigledno da su dvojica gardista ubijeni. On je dodao i da su veštačenja forenzičara i balističara u SAD potvrdila nalaz da su gardisti ubijeni. "Kao punomoćnici porodica oštećenih prisustvovali smo saslušanju brojnih svedoka...Moram vam reći da su oni objasnili kako je funkcionisao ovaj objekat i kako su angažovani ljudi za ovaj objekat", naveo je Batić i dodao je da je na Tužilaštvu da otkrije ko je ubio gardiste.
Punomoćnik porodica gardista Predrag Savić kazao je da je "postupak u fazi pojedinih istražnih radnji" jer nema osobe u koju se sumnja da je izvršila krivično delo. "U slučaju da se otkrije ko je osumnjičeni ili više osumnjičenih onda se prelazi u fazu klasične istrage", naveo je on.
Otac gardiste Dražena Milovanovića rekao je da "država i vojska i dalje ćute" a da roditelji ubijenih vojnika samo traže istinu o događajima u Topčideru. Otac Dragana Jakovljevića kazao je da je sramotno za državu Srbiju što još nema istine o događajima iz vojnog objekta na Topčideru. "S obzirom na naše godine mi možda nećemo dočekati istinu, ali smo ubeđeni da će braća i sestre naših sinova dočekati", kazao je on.
Na petu godišnjicu ubistva Milovanovića i Jakovljevića, Omladinski forum Lige socijaldemokrata Vojvodine zapaliće sveće i odati im počast ispred kasarne na Topčideru.