5.10.2009, Danas, Pronaći ubice dvojce gardista na Topčideru

Danas, 5.10.2009.

Beograd - Istraga o ubistvima gardista Dražena Milovanovića i Dragana Jakovljevića u vojnom objektu Karaš na Topčideru nedopustivo je dugo trajala, pre svega zbog neprofesionalnog i nezakonitog postupanja nadležnog tužilaštva, zbog čega istraga nije okončana u razumnom roku, saopšteno je juče iz Centra za evroatlantske studije (CEAS), povodom petogodišnjice smrti gardista.
CEAS ocenjuje da postoje veliki propusti u vezi sa rasvetljavanjem ovog slučaja i od Ministarstva odbrane i drugih komandnih struktura u sistemu Vojske Srbije. „Očita je i nezainteresovanost svih dosadašnjih vlada da ovom izuzetno složenom slučaju pristupe na iskren i energičan način što ukazuje ili na nemoć ili na saučesništvo u opstrukciji rasvetljavanja svih okolnosti koje su do ubistava dovele“, ističe se u saopštenju.
CEAS navodi da, bez obzira što je nalaz Državne komisije, sastavljene od kompetentnih stručnjaka iz svih potrebnih oblasti, nesumnjivo jasno i precizno utvrdio da su vojnici ubijeni, tužilaštvo je tražilo ponovna veštačenja od institucija i pojedinaca iz SAD. „Iako su i ti novi nalazi potvrdili zaključke Državne komisije, tužilaštvo je tražilo novo veštačenje i time nastavilo sa optrukcijom istrage i odugovlačenjem postupka“, ističe se u saopštenju.
Kako se dodaje, pošto je nesumnjivo utvrđeno da su vojnici ubijeni, istragu treba usmeriti u pravcu utvrđivanja činjenica i prikupljanja dokaza o ubicama. Iz ove organizacije navode da je neophodno da tužilaštvo putem potrebnih obaveštenja traži od policije proveru niza dokaza i prikupljanje činjenica koje se mogu dobiti samo operativnim radom policije.
Vladan Batić, advokat porodice gardista, kaže za Danas da je reč o sagi o nemoralu, beskrupuloznosti i neodgovornosti, s obzirom na to da je trebalo da prođe pet godina kako bi se utvrdilo ono „što se znalo pet meseci nakon njihove smrti, odnosno da su gardisti ubijeni.“
- Porodice poginulih su svaki put, kad je istraga usporavana, ponovo ubijane. Jasno je bilo da su gardisti ubijeni, ali očigledno neko nije želeo da to bude pretočeno u sudski epilog - ističe Batić.
On podseća da je nedavnom odlukom krivičnog vanraspravnog veća Okružnog suda u Beogradu da odbije predlog Okružnog javnog tužilaštva da se izvrši dopuna veštačenja povodom slučaja „Topčider“, potvrđeno da su gardisti ubijeni, kao i da je time „završen jedan deo cele rašomonijade.“ Batić naglašava da je sada neophodno što pre utvrditi ko je zapravo ubio gardiste, ali i da nadležni objasne zašto neko ne želi da se utvrdi istina o pogibiji gardista.

5.10.2009, e-Novine, Ubrzati istragu

e-Novine, 5.10.2009.

Centar za evroatlantske studije (CEAS) pozvao je predsednika i Vladu Srbije i predstavnike međunarodne zajednice da se založe za ubrzanje istrage ubistva gardista Dražena Milovanovića i Dragana Jakovljevića.
U saopštenju povodom pete godišnjice ubistva dvojice gardista u Tipčideru, Centar koji realizuje projekat "Stop zaboravu" ocenio je da je istraga o ubistvu nedopustivo dugo trajala, pre svega zbog neprofesionalnog i nezakonitog postupanja nadležnog tužilaštva, te stoga istraga nije okončana u razumnom roku.
CEAS ocenjuje da postoje veliki propusti u vezi sa rasvetljavanjem ovog slučaja i od strane ministarstva odbrane i drugih komandnih struktura u sistemu Vojske Srbije. „Očita je i nezainteresovanost svih dosadašnjih vlada da ovom izuzetno složenom slučaju pristupe na iskren i energičan način što ukazuje ili na nemoć ili na saučesništvo u opstrukciji rasvetljavanja svih okolnosti koje su do ubistava dovele“, stoji u saopštenju u kojem se dalje dodaje da bez obzira što je nalaz Državne komisije, sastavljene od kompetentnih stručnjaka iz svih potrebnih oblasti, nesumnjivo jasno i precizno utvrdio da su vojnici ubijeni, tužilaštvo je tražilo ponovna veštačenja od institucija i pojedinaca iz SAD. Iako su i ti novi nalazi potvrdili zaključke Državne komisije, tužilaštvo je tražilo novo veštačenje i time nastavilo sa optrukcijom istrage i odugovlačenjem postupka.
U CEAS napominju da je nadležni sud tek ovih dana svojim rešenjem odbio nove predloge tužilaštva za novim i dodatnim veštačenjima i time konačno stavio tačku na veštačenja u ovom postupku „Pošto je nesumnjivo utvrđeno da su vojnici ubijeni, istragu treba usmeriti u pravcu utvrđivanja činjenica i prikupljanja dokaza na okolnosti ko su ubice. Neophodno je da tužilaštvo putem potrebnih obaveštenja traži od policije proveru niza dokaza i prikupljanje činjenica koje se mogu dobiti samo operativnim radom policije“, predlog je CEAS.
Posebno ističu da treba pouzdano i precizno u tvrditi da li se u objektu Karaš u bilo koje vreme, a posebno u vreme ubistva gardista, krio neki haški optuženik. „Te provere mogu se izvršiti preko ministarstva odbrane, Nacionalnog saveta za saradnju sa haškim Tribunalom, pribavljanjem dokumentacije od Tužilaštva haškog Tribunala i saslušanjem ličnosti koje o potrazi za Ratkom Mladićem obaveštavaju javnost. Takođe, treba proveriti da li su postojale osobe koje su imale interes za ubistvo vojnika zbog eventulne pljačke vojne imovine, trgovine oružijem, municijom i slično, a imajući u vidu da je već bilo krivičnih postupaka s tim u vezi“.
Konstatuju kako je očigledno da tužilaštvo u ovom predmetu nije postupalo profesionalno, već je vršilo opstrukciju istrage, a vojne strukture nisu uradile ništa u pravcu utvrđivanja odgovornosti za propuste u ovom slučaju, neophodno je proveriti razloge takvog odnosa prema ovom zločinu.
CEAS apeluje na predsednika Republike, Vladu Srbije, predstavnike i organizacije međunarodne zajednice koje pružaju podršku reformi pravosudnog sistema i uspostavljana demokratske kontrole nad civilnim i vojnim obaveštajnim službama, što su i osnovni uslovi za evrointegracije Srbije, da imaju u vidu sporost u rasvetljavanju ovog zločina, moguće zloupotrebe državnih organa koji postupaju u ovom predmetu kao i eventulane sukobe interesa aktera u ovom slučaju.
Vojnici Gardijske brigade Vojske SCG Dragan Jakovljević i Dražen Milovanović izgubili su život, pod nerazjašnjenim okolnostima, na straži u kasarni na Topčideru 5. oktobra 2004. godine. Svoje zaključke o tom slučaju dale su dve komisije, vojna i državna, koju je osnovao tadašnji Vrhovni savet odbrane SCG.
Porodice i prijatelji gardista Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića položili su 5. oktobra vence i upalili sveće ispred kasarne na Topčideru povodom petogodišnjice stradanja dvojice vojnika. Punomoćnik porodica ubijenih gardista Vladan Batić kazao je da se pre pet godina desila neka "vrsta ritualnog ubistva mladih gardista". On je naveo da je prošlo pet godina "uzaludnih pokušaja da se utvrdi puna istina" i da je "jasno da neko u ovoj zemlji ne želi da se ona utvrdi i uspostavi pravda".
"Mi i dalje verujemo da putevi vode ka haškim optuženicima, ali je na potezu Tužilaštvo i policija, da utvrde ko je povukao oroz", kazao je Batić. On je rekao da ne želi da se bavi spekulacijama, ali da u Srbiji ima ostataka pravosuđa i službi iz vremana Slobodana Miloševića koji "istrajavaju u nastojanju da se sakrije istina".
Prema njegovim rečima, posle nalaza nezavisne državne komisije postalo je očigledno da su dvojica gardista ubijeni. On je dodao i da su veštačenja forenzičara i balističara u SAD potvrdila nalaz da su gardisti ubijeni. "Kao punomoćnici porodica oštećenih prisustvovali smo saslušanju brojnih svedoka...Moram vam reći da su oni objasnili kako je funkcionisao ovaj objekat i kako su angažovani ljudi za ovaj objekat", naveo je Batić i dodao je da je na Tužilaštvu da otkrije ko je ubio gardiste.
Punomoćnik porodica gardista Predrag Savić kazao je da je "postupak u fazi pojedinih istražnih radnji" jer nema osobe u koju se sumnja da je izvršila krivično delo. "U slučaju da se otkrije ko je osumnjičeni ili više osumnjičenih onda se prelazi u fazu klasične istrage", naveo je on.
Otac gardiste Dražena Milovanovića rekao je da "država i vojska i dalje ćute" a da roditelji ubijenih vojnika samo traže istinu o događajima u Topčideru. Otac Dragana Jakovljevića kazao je da je sramotno za državu Srbiju što još nema istine o događajima iz vojnog objekta na Topčideru. "S obzirom na naše godine mi možda nećemo dočekati istinu, ali smo ubeđeni da će braća i sestre naših sinova dočekati", kazao je on.
Na petu godišnjicu ubistva Milovanovića i Jakovljevića, Omladinski forum Lige socijaldemokrata Vojvodine zapaliće sveće i odati im počast ispred kasarne na Topčideru.

5.10.2009, Peščanik, Petogodišnjica ubistva gardista Dražena Milovanovića i Dragana Jakovljevića

Peščanik 5.10.2009.

Saopštenje za javnost povodom petogodišnjice ubistva gardista Dražena Milovanovića i Dragana Jakovljevića u vojnom objektu Karaš u Topčideru
Centar za evroatlantske studije (CEAS), koji realizuje projekat „STOP ZABORAVU“ smatra da je istraga o ubistvima gardista Jakovljevića i Milovanovića nedopustivo dugo trajala, pre svega zbog neprofesionalnog i nezakonitog postupanja nadležnog tužilaštva, te stoga istraga nije okončana u razumnom roku.
CEAS ocenjuje da postoje veliki propusti u vezi sa rasvetljavanjem ovog slučaja i od strane ministarstva odbrane i drugih komandnih struktura u sistemu Vojske Srbije. Očita je i nezainteresovanost svih dosadašnjih vlada da ovom izuzetno složenom slučaju pristupe na iskren i energičan način što ukazuje ili na nemoć ili na saučesništvo u opstrukciji rasvetljavanja svih okolnosti koje su do ubistava dovele.
Naime, bez obzira što je nalaz Državne komisije, sastavljene od kompetentnih stručnjaka iz svih potrebnih oblasti, nesumnjivo jasno i precizno utvrdio da su vojnici ubijeni, tužilaštvo je tražilo ponovna veštačenja od institucija i pojedinaca iz SAD. Iako su i ti novi nalazi potvrdili zaključke Državne komisije, tužilaštvo je tražilo novo veštačenje i time nastavilo sa optrukcijom istrage i odugovlačenjem postupka.
Tek ovih dana nadležni sud je svojim rešenjem odbio nove predloge tužilaštva za novim i dodatnim veštačenjima i time konačno stavio tačku na veštačenja u ovom postupku.
Pošto je nesumnjivo utvrđeno da su vojnici ubijeni, istragu treba usmeriti u pravcu utvrđivanja činjenica i prikupljanja dokaza na okolnosti ko su ubice. Neophodno je da tužilaštvo putem potrebnih obaveštenja traži od policije proveru niza dokaza i prikupljanje činjenica koje se mogu dobiti samo operativnim radom policije.
Takođe treba pouzdano i precizno u tvrditi da li se u objektu Karaš u bilo koje vreme, a posebno u vreme ubistva gardista, krio neki haški optuženik. Te provere mogu se izvršiti preko ministarstva odbrane, Nacionalnog saveta za saradnju sa haškim Tribunalom, pribavljanjem dokumentacije od Tužilaštva haškog Tribunala i saslušanjem ličnosti koje o potrazi za Ratkom Mladićem obaveštavaju javnost. Takođe, treba proveriti da li su postojale osobe koje su imale interes za ubistvo vojnika zbog eventulne pljačke vojne imovine, trgovine oružijem, municijom i slično, a imajući u vidu da je već bilo krivičnih postupaka s tim u vezi.
Kako je očigledno da tužilaštvo u ovom predmetu nije postupalo profesionalno, već je vršilo opstrukciju istrage, a vojne strukture nisu uradile ništa u pravcu utvrđivanja odgovornosti za propuste u ovom slučaju, neophodno je proveriti razloge takvog odnosa prema ovom zločinu.
CEAS apeluje na predsednika Republike, vladu Srbije, predstavnike i organizacije međunarodne zajednice koje pružaju podršku reformi pravosudnog sistema i uspostavljana demokratske kontrole nad civilnim i vojnim obaveštajnim službama, što su i osnovni uslovi za evrointegracije Srbije, da imaju u vidu sporost u rasvetljavanju ovog zločina, moguće zloupotrebe državnih organa koji postupaju u ovom predmetu kao i eventulane sukobe interesa aktera u ovom slučaju.

18.9.2009, Danas, Službe i biznis lobi sprečavaju napredak u integracijama

Danas, 18.9.2009.
Autor: Snežana Čongradin

Možda i postoji politička volja formalnih nosilaca vlasti u Srbiji za isporučenje Ratka Mladića Haškom tribunalu, ali nema suštinske volje onih koji o tome odlučuju. Vlada i parlament ne kontrolišu službe, to nije samo moja procena, na osnovu rada na projektu Roditelji u crnom, već o tome jasno svedoče i izjave ministra odbrane.

Mislim da postoji još jedan nekontrolisani centar moći, blizak službama, kome takođe nije u interesu da se Srbija formalno približi Uniji, u smislu ugovornih obaveza kao što je SSP. To je biznis lobi, koji takođe ima uticaja na rad vlade. Njima ne odgovara borba protiv monopola. U tu svrhu će, bojim se, biti orkerstrirano i navođeno nasilje na Paradi ponosa. Tim strukturama nije u interesu da se Srbija suštinski pokaže u evropskom svetlu, to jest nije im u interesu da EU ublaži svoj stav o Mladiću i odmrzne SSP, što bi možda otvorilo put ka kandidaturi - kaže u intervjuu za Danas Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije.
Nedovoljno afirmisan odnos vlasti prema manjinskim grupama u društvu čini se da povlađuje većini, odnosno, raspoloženju u biračkom telu?
- Vrlo je licemerno reći, mi smo sve o tome šta mislimo o zaštiti prava manjina rekli usvajanjem zakona protiv diskriminacije. U izveštaju Evropske komisije sasvim je legitiman i bitan pojam primene nekog zakona, kao i rad na formiranju većinskog stava. Bez toga je neki dobar zakon forma na papiru, sa malim šansama da se u pravnom smislu svi građani izjednače. Do ovog intervjua, vlada nije dala zvaničan stav o Povorci ponosa, mada je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić skoro molio za to. Ovakvim stavom srpska vlada potvrđuje „Jeremić-Tadić spoljnu politiku“ povlađivanja svima i nepostizanja ničega. Stanje LGBT populacije je grozno u zemljama novim partnerima i stubovima naše spoljne politike.
Nekoliko dana uoči objavljivanja Izveštaja Evropske komisije o tome koliko je Srbija napredovala u evropskim integracijama, a nakon apela Saveta Evrope najvišim predstavnicima vlasti da javno podrže skup i upozorenja Amnesti internešnela upućenog Srbiji, ali i EU, to se nije dogodilo. U kolikoj meri će Unija uzeti u obzir takvo ponašanje srpskih vlasti?
- Jako je bitno kakvu će Srbija sliku ostaviti u nedelju u Povorci. Jako bitno. Nije to samo odnos prema LGBT pravima i odnos prema njihovom položaju u društvu, to će biti i test kontrole službi, i toga da li ova vlast zaista želi evropske vrednosti u Srbiji, i Srbiju u EU, odnosno, da li je zaista samo Mladić problem, ili ne. Organizatori Povorke su im dali savršenu priliku da pokažu suštinsku posvećenost evropskim integracijama i pored Mladića na slobodi, i da možda tako dobiju odmrzavaje SSP. Ali, bojim se da ova vlada ili sama neće iskoristiti, ili ne može jer nju kontrolišu oni kojima formalno približavanje EU nije u interesu.
I pored demantija iz Brisela o tome da EU traži presedan za ubrzane integracije Srbije, u ovdašnjoj javnosti navođenje te mogućnosti, u smislu vrlo izvesnog ostvarenja, ne prestaje. Koliko vam deluje kao istinito predviđanje da bi Srbiji mogla biti prihvaćena kandidatura za članstvo pre odmrzavanja SSP?
- Ako sam dobro shvatila izjave švedskih zvaničnika, ali i britanskog ambasadora u Srbiji, od toga nema ništa. Mislim da bi tako nešto, skoro sa razlogom, izazvalo podozrenje i revolt nekih drugih zemalja u regionu. Još nešto, EU je već videla da nije prijatno kad o nečemu nema zajednički stav, poput statusa Kosova. Mislim da bi i otvaranje tog pitanja, statusa kandidata po vandrednoj proceduri, takođe bilo neka vrsta deljenja unutar EU, i uverena sam da Unija to hoće da izbegne. Legitimno sasvim. No, srpska javnost mora da zna da u EU postoje budžetski ciklusi, i da, ako uskoro ne podnesemo kandidaturu, ostajemo na repu događaja ne dok ne uhapsimo Mladića, već i do novog budžetskog plana, budući da prijem novih članica menja budžetsku strukturu.
Vaše predviđanje u vezi sa zaključcima Izveštaja EK?
- Ti izveštaji su realtivno dobra slika Srbije. U poslednjem je bio malo ublažen deo o položaju malih verskih zajednica, a bojim se da se u ovih godinu dana stvar tu nije mnogo popravila i da se sa razlogom može očekivati da nas u vezi sa tim opomenu. Jedina svetla tačka je potpisivanje sporazuma sa Euleksom. Kad se ovih dana raspravlja o tome, retko ko hoće da nam „prizna“ da je to bilo visoko na listi očekivanja EU u prošlom izveštaju. I dobro je, jako dobro, što je taj sporazum potpisan. Na osnovu temeljnog rada na projektu Roditelji u crnom, kao i na osnovu praćenja političke situacije, stekla sam utisak da službe nisu pod kontrolom i da formalni nosioci vlasti u ovoj zemlji imaju mali prostor za delovanje. Za to su delom i sami krivi jer su aminovanjem da mandati pripadaju strankama zaista uveli partokratiju u kojoj biznis koji traži povlastice i drugi nekontrolisani centri imaju mnogo veći manevarski prostor. Bojim se da je to jasno i sastavljačima izveštaja. Ukratko, po meni Srbija ne ispunjava ni neke bazične kopenhagenske kriterijume. Opet, bićemo sve dalje od EU ako budemo u stagnaciji, u smislu formalnog procesa integracija, i zato je jedino rešenje neki međukorak ili potez. Mislim da je i u Uniji to jasno, ali se bojim da formalni nosioci vlasti nisu uradili dovoljno da im otope srca i umove da nam progledaju kroz prste, iako je Mladić na slobodi. Tako da će izveštaj verovatno biti u najboljem slučaju istog tona kao i prošlogodišnji. A, mene jako zanima deo o pravosuđu. Kroz njega se oslikavaju, artikulišu, svi ti suženi manevarski prostori vlade u pojedinim oblastima, a kroz presude ili njihovo nedonošenje, trapave istrage ili njihovo nepostojanje, vidi se jasno ko vlada Srbijom.

29.6.2009, Danas, Miloševićeve strukture i danas utiču na vlast

Danas, 29.6.2009.
Autor: Snežana Čongradin

Beograd - Politički uticaji stoje iza velikih propusta državnih organa u istragama o pogibiji tri vojnika kod Leskovca i dvojice gardista na Topčideru, kao i nerazjašnjenih okolnosti stradanja zaposlenih u RTS, jedan je od zaključaka iz najnovijeg izveštaja Centra za evroatlantske studije, koji je dostavljen Danasu.
Jedan od mogućih razloga za izostanak rezultata je činjenica da su mnoge strukture Miloševićevog režima ostale nepromenjene na svim nivoima vlasti. One su, uz pomoć aktuelne vlade i vlade Vojislava Koštunice, spremni da drastično krše procedure kako bi sakrile svoju odgovornost, a možda i da eliminišu svedoke svojih kriminalnih radnji, navodi se u izveštaju projekta „Stop zaboravu - Pravno-medijska podrška porodicama civila i vojnika nastradalih pod nerazjašnjenim okolnostima“. Autori izveštaja su direktorka CEAS Jelena Milić i advokat Dragoljub Todorović, u saradnji s Roditeljima u crnom, uz finansijsku podršku Fonda za otvoreno društvo.
Milićeva i Todorović smatraju da je slučajeve pogibija vojnika kod Leskovca i u objektu Karaš, kao i tragediju u RTS, neophodno objediniti u isti društveno-politički kontekst. Ujedno, identifikovali su Ministarstvo odbrane kao nadležni državni organ koji odbija da učini dostupnim relevantna dokumenta.
U izveštaju se naglašava da je RTS tokom NATO bombardovanja, a pre nego što je zgrada pogođena, proglašen „za veliki tehnički sistem od interesa za odbranu zemlje“, a u ratnim uslovima bio je pod ingerencijom Sektora za civilnu odbranu Ministarstva odbrane SRJ. Dragoljub Milanović, tadašnji glavni i odgovorni urednik RTS, koji je pravosnažno osuđen na deset godina zatvora, tokom suđenja tretiran je kao pojedinac, a ne kao deo sistema u lancu komande, iako je tokom ratnog stanja dobio čin generala.
Dragoljub Todorović naglašava da je tadašnji nadležni tužilac Krsman Ilić pogrešno pravno kvalifikovao krivično delo za koje je osuđen Milanović. Ilić je, inače, danas na funkciji zamenika republičkog javnog tužioca. Todorović naglašava da je upravo Republičko javno tužilaštvo državni organ koji obavlja opstrukciju slučaja Topčider.
Ovaj advokat ističe da su, pored Dragoljuba Milanovića i drugih bivših čelnika RTS, odgovorni i funkcioneri Sektora za civilnu odbranu Ministarstva odbrane, s obzirom na to da je državna RTV proglašena za veliki tehnički sistem od interesa za odbranu zemlje u ratu.
„Da bi se utvrdila ta vrsta odgovornosti neophodno je da se sva lica za koja je istražni sudija tražio oslobode čuvanja: službene, državne i vojne tajne. To je prvi uslov da bi se utvrdila eventualna odgovornost funkcionera iz Ministarstva odbrane, kao i eventualna odgovornost drugih funkcionera iz tog ministarstva, koji su svojevremeno odbili zahtev istražnog sudije za oslobađanje od čuvanja tajne“, kaže Todorović u izveštaju.
On tvrdi da i aktuelni ministar odbrane Dragan Šutanovac nastavlja da „opstruiše rasvetljavanje slučaja budući da ne dozvoljava punomoćnicima porodica da lično vide pojedine spise, već sam objašnjava šta u njima ima i šta u njima piše“. Autori izveštaja projekta „Stop zaboravu“ izražavaju sumnju da se krije činjenica koliko je tačno lica poginulo te noći u zgradi RTS, a kao povod navode okolnost da ne postoji zapisnik Vojske s mesta tragedije.
Dragoljub Todorović podseća da je veštačenjem utvrđeno da je obojicu gardista u objektu Karaš na Topčideru ubilo treće lice. On kritikuje tadašnjeg istražnog sudiju Vojnog suda Vuka Tufegdžića i ukazuje da je Tufegdžić danas istražni sudija Okružnog suda u Beogradu.
Todorović u izveštaju ističe neophodnost da u daljem postupku bude saslušan veliki broj lica iz Gardijske brigade, iz Vojne policije, Vojnobezbednosne agencije, Vojnoobaveštajne agencije i BIA, ali i članovi Nacionalnog saveta za saradnju s Hagom, pre svih Rasim Ljajić i Vladimir Vukčević. Njih dvojica su, smatra Todorović, više puta isticali da znaju gde se u određenim vremenskim periodima nalazio Ratko Mladić, ali da to ne mogu javno da obelodane.
„S obzirom na to da je pitanje ubistva dvojice gardista izuzetno bitna stvar, moglo bi se reći stvar od državnog značaja, ta saslušanja pred istražnim sudijom bila bi proglašena tajnom i zatvorena za javnost sve dok se ne dođe do podataka bitnih za istragu o ubistvu vojnika“, navodi Todorović.
Prema rečima Jelene Milić, nosioca projekta „Stop zaboravu“, slučaj smrti trojice vojnika iz Vojne pošte Leskovac indikativan je po tome što nikad nisu tri navodna samoubistva vojnika iz iste vojne pošte posmatrana uporedo. Takođe, nisu uzeti u obzir rezultati obdukcija „koji su nesumnjivo davali povoda da se rasvetli veliki broj dodatnih okolnosti“.
Milićeva podseća da su se sva tri navodna samoubistva desila kada je komandant Prištinskog korpusa bio sadašnji zamenik načelnika Generalštaba, Mladen Ćirković. Ona u izveštaju ističe da joj je ministar Šutanovac rekao da poginuli vojnik Ivanović nikad nije vozio generala Ćirkovića, što se, kako tvrdi, ne poklapa s više puta javno ponovljenim izjavama oca poginulog, Milorada Ivanovića, da mu je sin vozio Ćirkovića, ali i haškog begunca Ratka Mladića, koji je povezivan i sa slučajem Topčider.
MILIĆ: Moguć dogovor DS i SPS
- Najnovija izjava predsednika SPS Ivice Dačića da u pregovorima o formiranju vlasti u Zemunu socijaliste ne zanima tema raspisivanja referenduma protiv ulaska Srbije u NATO, govori u prilog sumnji da su DS i SPS možda napravili neku vrstu dogovora koji podrazumeva da se ne insistira na odgovornosti tadašnjeg političkog i državnog vrha u slučaju RTS, a da se zauzvrat sadašnji SPS, čiji su funkcioneri i tada imali visoke položaje, ne protivi ulasku Srbije u NATO - ocenjuje Jelena Milić. Ona napominje da način na koji se vode slučajevi stradanja vojnika govori da pretpetooktobarske vlasti, ili bar njeni nekontrolisani i neformalni delovi, još kontrolišu Srbiju.

26.11.2008, RFE, Savet bezbednosti podržao Ban Ki Muna

Radio Slobodna Evropa, 26.11.2008.
Miloš Teodorović

Savet bezbednosti UN je u sredu uveče jednoglasno podržao izveštaj i plan generalnog sekretara UN Ban Ki Muna o rekonfiguraciji međunarodnog civilnog prisustva na Kosovu.
Prihvatanje dogovora o šest tačaka smatra se drugim uspehom srpske diplomatije nakon onog kada je Generalna Skupština UN-a pristala da zatraži mišljenje Suda pravde u Hagu o legalnosti kosovske nezavisnosti. Ipak, takve impresije iznosi samo vlast, iz opozicije prete obaranjem Vlade upravo zbog EULEX-a, dok analitičari upozoravaju da i u zadovoljstvu treba pokazati meru.
Insistiranje na svojim uslovima od stranke srpske diplomatije imalo je efekta. Dogovor Beograda i Ban Ki Muna iznenadio je Prištinu, ocenjuju mnogi posmatrači, jer je pokazao da za Beograd i nakon proglašenja nezavisnosti Kosova nije sve izgubljeno. To što je Savet bezbednosti prihvatio plan o šest tačaka za raspoređivanje EULEX-a, koji podrazumeva između ostalog statusnu neutralnost misije i njen dolazak u skladu sa novom Rezolucijom UN-a, smatra se kao još jedan uspeh srpske diplomatije.
Vlada ipak nema potpuni politički konsenzus sa kojim se nekada mogao podičiti bivši premijer Koštunica kada je uz potpunu saglasnost svih bitnih faktora donosio Ustav u kome je zacrtano da je Kosovo deo Srbije. Zbog EULEX-a svega četiri meseca nakon formiranja Vlade Mirka Cvetkovića, biće raspravljano o njenoj smeni.
O EULEX-u se raspravljalo svuda osim u Skupštini Srbije, ocenio je funkcioner Demokratske stranke Srbije, bivši državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju, Dušan Proroković. Zbog toga, dodaje on, jedino rešenje koje će narodnjaci preduzeti jeste otvaranje rasprave o obaranju Vlade, koja je već zakazana za 28. novembar:
„Vrlo je jasno šta raspoređivanje EULEX-a znači. Loše je što se to vezalo za plan od šest tačaka koji se tiče bilateralnog sporazumevanja Srbije i UNMIK-a, odnosno ostalih organa Ujedinjenih nacija. Raspoređivanje EULEX-a koje će uslediti i koje su najavili zvaničnici Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država sigurno znači sprovođenje Ahtisarijevog plana i ulazak Srbije i Kosova u niz bilateralnih aranžmana onako kako je to definisano između ostalog i Sporazumom o pridruživanju i stabilizaciji.“
Usvajanje predloga od šest tačaka u Savetu bezbednosti je dobar signal pre svega i za istočnu i za zapadnu međunarodnu zajednicu, ocenila je predsednica Centra za evroatlantske studije Jelena Milić. Istovremeno to je dobra vest i za region koji Kosovo doživljava kao potencijalni izvor nestabilnosti zbog konstantnog manjka sredstava pravne države. Po njoj najozbiljniji problem ostaje interpretacija ovog događaja i u Prištini, a posebno u Beogradu gde je proteklih meseci Kosovo bilo uslov za sva bitna državna pitanja, posebno evrointegracije i regionalnu saradnju:
„Srbija je postigla nešto ali ostaje ogromno pitanje unutrašnje političke cene toga. Koliko su srpske reforme talac politike o Kosovu, koliko tu ima netransparentnosti sa jedne strane i sa druge strane koliko ćemo se mi u očima Evropske unije videti kao faktor, uslovno rečeno, opstrukcije, faktor komplikacije situacije. To se na jedan ili drugi način takođe može odraziti na naše evropske integracije. Ne bi bilo dobro ako bi se sa srpske strane ulio preterani optimizam i euforija jer je već imamo u vezi sa situacijom sa Hrvatskom, a vidimo već i da tabloidi huškaju i podižu tenziju kada je odnosu prema Kosovu reč. Postoji rizik koji se lako može desiti a to je da cena ovog, uslovno rečeno, uspeha bude prevelika.“
Očigledno je da će odluka Saveta bezbednosti tek staviti tačku na jedan deo kosovskog procesa, ali vrlo lako će otvoriti nove potrese u srpskoj političkoj stvarnosti.