Održan CEAS okrugli sto: Sistem bezbednosnih provera u Srbiji u disbalansu sa Ustavom?

CEAS, 26.5.2015.

2015-05-25 10.15.21 nova resize

Centar za evroatlantske studije iz Beograda (CEAS) organizovao je okrugli sto: Sistem bezbednosnih provera u Srbiji u disbalansu sa Ustavom? u ponedeljak, 25. maja.  Okrugli sto je prvi u nizu koji će organizovati CEAS kroz projekat Usvajanje Zakona o bezbednosnim proverama- U susret većoj usklađenosti sa Ustavom. Realizaciju ovog projekta je podržala Misija OEBS-a u Srbiji.

Cilj okruglog stola je početak dijaloga i javne rasprave svih zainteresovanih aktera o temi bezbednosnih provera u svrhu finaliziranja jedne sveobuhvatne analize pregleda stanja normative i prakse bezbednosnih provera u Republici Srbiji, koja će dati neka konkretna rešenja i adekvatno odgovoriti na aktuelne probleme sa kojima se ova tema susreće.

Govornici na okruglom stolu su bili: Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije, koja je ujedno bila i moderator skupa, Karin Vagner, viša savetnica za pitanja uprave pri Misiji OEBS-a u Srbiji, Aleksandar Resanović, zamenik Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Saša Gajin, vanredni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu, član Upravnog odbora Centra za unapređivanje pravnih studija (CUPS) i ekspert OEBS-a na ovom projektu, kao i Irina Rizmal, istraživač Centra za evroatlantske studije. Skupu su prisustvovali pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Vojnobezbednosne agencije, Delegacije EU u Srbiji, Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost, Misije OEBS-a u Srbiji, diplomatskog kora, nevladinog sektora i mediji.
UEdYtyo4 TfTomjtpwE7Teu96f8COmuz5-2zTGOi4zU resize
Skup je otvorila i moderirala Jelena Milić, CEAS direktor. U uvodnom obraćanju prisutnima, ona je istakla značaj otvaranja rasprave o bezbednosnim proverama, tom prilikom naglašavajući koliko je važna uloga ove teme za sveobuhvatnu i kvalitetnu reformu sistema bezbednosti. Jelena Milić je podsetila prisutne na 14 predlogaZaštitnika građana Saše Jankovića i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljuba Šabića za Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, pri čemu su ocenili da praktična situacija u vezi sa zaštitom privatnosti značajno odstupa od standarda utvrđenih Ustavom Republike Srbije i relevantnim međunarodnim dokumentima. 
Jelena Milić se posebno osvrnula na slučaj koji se pominjao u medijima da je uoči Samita Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope, održanog u decembru 2014. godine, 3500 fizičkih lica bilo u sistemu bezbednosne provere, uključujući tu i zaposlene u hotelima angažovanim za potrebe Samita, volontere, pa čak i akreditovane novinare. Ono što je sporno u ovom slučaju jesu pitanja koje vrste bezbednosnih provera su za ova lica vršena? Ko ih je vršio? Da li su ova lica obaveštena o tome da su u sistemu bezbednosne provere? Da li su dala pisanu saglasnost? Da li su o ovome vođene evidencije i u čijoj su one nadležnosti? Ukoliko je odgovor na sva ova pitanja negativan, Jelena je istakla da je u tom slučaju prekršen član 42 Ustava Srbije. Takođe je pozvala sve prisutne da aktivno učestvuju u raspravi i da daju što više komentara na radnu verziju CEAS analize o bezbednosnim proverama, koji će naknadno biti analizirani i uneti u finalnu verziju.

Gospođa Karen Vagner, viša savetnica za pitanja uprave pri Misiji OEBS-a u Srbiji se u kratkoj uvodnoj reči zahvalila svim prisutnim što su se odazvali pozivu, a posebnu zahvalnost je izrazila prema Centru za evroatlantske studije saradnji sa OEBSO-m u projektu Usvajanje Zakona o bezbednosnim proverama- U susret većoj usklađenosti sa Ustavom.

2015-05-25 10.53.18 resize

Aleksandar Resanović, zamenik Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je istakao da inicijativa Poverenika, kao rezultat sa aspekta zaštite podataka o ličnosti mora početi od Ustava. Materija bezbednosnih provera je prema njegovom mišljenju čini se, namerno rasuta u različitim zakonima i propisima. Pitanja organizacione prirode bi bilo u redu ostaviti na uređenje podzakonskim aktima, ali trenutno svi zakoni i podzakonski akti usko uređuju materiju bezbednosnih provera za dati zakon koji se odnosi na datu materiju, rekao je Resanović.Takođe se osvrnuo na to da se obrada podataka u nekim situacijama vrši bez zakonskog osnova ili se bezbednosne provere vrše na osnovu podzakonskog akta, što svakako krši zakon. Osim zakonskog osnova i saglasnosti lica neophodno je i da bude jasno definisana svrha obrade podataka. On je istakao da sa aspekta zaštite ličnih podataka lice ima pravo da zna da li se nad njim vrši bezbednosna provera, kao i uvid u prikupljene podatke, a da u praksi lice obično ne može da dođe do objašnjenja razloga za negativnu proveru. 
On je postavio pitanje da li je ispravno da licu budu uskraćena njegova prava zato što je njemu blisko lice izvršilo krivično delo?, s obzirom da se takve stvari dešavaju prema našoj normativi koja uređuje bezbednosne provere. Za kraj svog izlaganja on je naglasio da je neophodno doneti krovni zakon koji bi uređivao ovu oblast i kako bismo stvorili sveobuhvatan sistem.

2015-05-25 10.33.28 resize
Saša Gajin, vanredni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu i član Upravnog odbora Centra za unapređivanje pravnih studija (CUPS), kao i ekspert OEBS-a na ovom projektu je u svom izlaganju rekao da treba osvetliti ovu temu ne samo sa stanovišta primene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, već i sa stanovišta drugih sistemskih zakona koji se bave ovom temom, pre svih Zakona o tajnosti podataka i Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja. Postavio je pitanje koje je pravno sistemsko mesto pitanja bezbednosnih provera? Sistemska veza sa drugim zakonima koji se tiču zapošljavanja, obrazovanja i slično, ne može se gledati samo iz ugla zaštite podataka o ličnosti, a on je takođe istakao da se pitanje bezbednosnih provera vezuje za princip dobrovoljnosti lica nad kojim se bezbednosna provera vrši. 
Osvrnuvši se na izlaganje Resanovića, Gajin je izrazio mišljenje da ne bi bilo moguće napraviti jedinstveni tekst koji bi regulisao sva pitanja. On smatra da bi Zakon/propis koji se odnosi na bezbednosne provere morao da se bavi propisivanjem dve grupe pravila- materijalnim, među kojima su razlozi zbog kojih se bezbednosne provere preduzimaju, koji moraju biti konkretno određeni, svrha vršenja provere, čuvanje podataka dobijenih proverom i sl. i formalnim pravilima. On je ovu svoju tvrdnju objasnio činjenicom da ako se radi o posebnim tematskim celinama teško je propisati sve neophodne materijalne uslove za obradu podataka u svim tim posebnim slučajevima (segmentima). 
Gajin je u završnoj reči istakao da u najvećem broju oblasti koje uređuju bezbednosne provere treba doći do radikalnih promena regulative, a da pri tome Zakon o tajnosti podataka treba da posluži kao mustra za dalje uređenje ove oblasti.

Istraživač CEAS, Irina Rizmal se osvrnula na aktuelnu normativu koja uređuje oblast bezbednosnih provera i naglasila da je materija bezbednosnih provera uređena u nekoliko zakona. Rekla je da su to po pravilu oni zakoni kojima se uređuje materija zapošljavanja u državnim organima, naročito u vojsci, policiji i službama bezbednosti, kao i materija školovanja u školskim ustanovama koje su prohodne za zapošljavanje u navedenim državnim organima.  Rizmal je istakla da se može smatrati da Zakon o tajnosti podataka najbolje definiše, propisuje, reguliše i podzakonski dopunjuje bezbednosnu proveru u proceduralnom smislu, ali samo na zahtev državnog organa i u svrhu pristupa tajnim podacima. 
Naglasila je i da se postavlja pitanje koje konstantno ostaje neuređeno- Koji se stepen bezbednosne provere vrši za fizička ili pravna lica koja nisu javni organ vlasti, kao što su to, na primer, pripadnici privatnog obezbeđenja, za koje Zakon o privatnom obezbeđenju propisuje obaveznu bezbednosnu proveru radi dobijanja licence za vršenje poslova delatnosti- a koja mora biti pozitivna pre nego što pristupe polaganju stručnog ispita. 
Ona je takođe istakla da se CEAS tim pri radu na analizi o oblasti bezbednosnih provera osvrnuo i na Zakon o drzavljanstvu prema kojem Ministarstvo spoljnih poslova može odbiti zahtev za sticanje državljanstva ukoliko dođe do negativne bezbednosne provere. 
Kao primer dobre prakse u drugim državama Irina je istakla primer Finske koja je 2002. godine donela Zakon o bezbednosnim proverama gde su najpre definisani svi akteri koji podležu bezbednosnoj proveri, pri čemu su u zakonu navedene državne institucije, državne kompanije, ali i pravna lica koja su registrovana ili čiji se ogranak nalazi na teritoriji Finske.

Nakon izlaganja panelista usledila je konstruktivna rasprava, iz koje su izašla dva vladajuća stava. Jedan od stavova je onaj koji je izneo Aleksandar Resanović iz kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, a to je da je Srbiji neophodan krovni zakon koji bi uređivao oblast bezbednosnih provera, pri tome bi krovni zakon trebao samo da uredi principe, a onda bi trebalo doneti sektorske zakone kao lex specialis. Drugi stav je onaj koji je izneo Saša Gajin, prema kome on smatra da nije moguće doneti jedan Zakon kojim bi se obuhvatila celokupna materija bezbednosnih provera.

2015-05-25 10.04.36 resize

Nataša Ignjatović, iz uprave policije se osvrnula na Zakon o privatnom obezbeđenju, gde je naglasila da se bezbednosne provere za radnike privatnog obezbeđenja sprovode prema Zakonu o oružju i municiji (u uvodu zakona) i da Zakon o privatnom obezbedjenju uvodi periodične bezbednosne provere za radnike privatnog obezbedjenja. Takođe je navela da Nacrt Zakona o policiji uvodi, za fizička i pravna lica, prvi nivo bezbednosnih provera, obrade podataka i evidencije neposrednim terenskim radom. Kao sporno pitanje, ona je navela bezbednosni upitnik čiji će se sadržaj urediti posebnom uredbom.

Milorad Todorović , sekretar MUP je u toku otvorene diskusije rekao da je u vreme trenutnog Zakona o policiji jedini relevantni zakon vezan za materiju bezbednosnih provera Zakon o oružju i municiji. Takođe je istakao da je pored Zakona o policiji pisan i drugi zakon kako bi se pitanje bezbednosnih provera bolje regulisalo. Rekao je i da su prilikom javne rasprave o Nacrtu Zakona o policiji svi predlozi Kancelarije Poverenika usvojeni.

U završnoj reči, direktorka Jelena Milić se zahvalila svim prisutnima na učešću u raspravi i naglasila je da imajući u vidu sve češće najave o izmeni Ustava, očekuje da će se konačno na dnevnom redu naći i ceo sistem bezbednosti, za čiju temeljitu reformu izvor upravo i treba da bude Ustav. Ona je izrazila nadu da će se u eventualnim izmenama Ustava ceo sistem bezbednosti razmatrati sa što šireg aspekta i da će biti postavljen snažan sistem koji je u skladu sa demokratskim vrednostima i vrednostima međunarodne zajednice.

Skup nije prošao nezapažen u medijima, a članak o okruglom stolu je objavljen u štampanom dnevnom listu Danas. Članak možete pogledati ovde.

CEAS smatra da je okrugli sto protekao u veoma konstruktivnoj atmosferi i da će svi izneti komentari, kako od strane državnih organa, pre svega MUP, Kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, ali i drugih relevantnih aktera skupa doprineti kvalitetnoj analizi trenutnog stanja u oblasti bezbednosnih provera i konačnom pronalaženju najboljih mogućih rešenja koja će se naći u finalnoj verziji CEAS analize.