IZ MOSKVE BEZ LJUBAVI

Centar za evroatlantske studije (CEAS) iz Beograda predstavlja svoju novu analizu – Iz Moskve bez ljubavi -   povodom 16 godina od ubistva premijera Vlade Republike Srbije Zorana Đinđića, 20-te godišnjice NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije i 70 godina od osnivanja NATO-a – Kremaljske strukture protiv Đinđićevog sna o Srbiji.

Nastavak

Održana konferencija: “IPAP SRBIJE SA NATO: OD PLANA DO REALIZACIJE”, PROCENA UGROŽENOSTI I PLANOVI ZAŠTITE I SPASAVANJA LOKALNIH SAMOUPRAVA I PRIVREDNIH DRUŠTAVA U REPUBLICI SRBIJI"

CEAS, Ispunjenje predviđenih planova iz IPAPa - Korak bliže NATOu15.9.2015.

2015-09-15 10.23.00

Centar za evroatlantske studije iz Beograda, u saradnji sa Udruženjem za privatno obezbeđenje Privredne komore Srbije, održao je konferenciju:

 

“IPAP SRBIJE SA NATO: OD PLANA DO REALIZACIJE”, PROCENA UGROŽENOSTI I PLANOVI ZAŠTITE I SPASAVANJA LOKALNIH

SAMOUPRAVA I PRIVREDNIH DRUŠTAVA U REPUBLICI SRBIJI.

 

Konferencija je održana u okviru projekta: “Ispunjenje predviđenih planova iz IPAPa - Korak bliže NATOu”, koji je podržala Nacionalna zadužbina za demokratiju (SAD), u sklopu kojeg će CEAS pratiti implementaciju aktivnosti predviđenih Individualnim akcionim planom partnerstva (Individual Partnership Action Plan – IPAP), koji je Srbija usaglasila sa NATO u januaru ove godine, a koje se odnose na civilnu zaštitu i vanredne situacije, kao i na zaštitu tajnih podataka.

Konferenciju su otvorili Jelena Milić, CEAS direktor, Đorđe Vučinić, predsednik Udruženja za privatno obezbeđenje Privredne komore Srbije, Gordon Duguid, zamenik Šefa misije ambasade SAD u Beogradu, Miroslav Miletić, potpresednik PKS i Dražen Maravić, državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave.

U radu konferencije učestvovali su predstavnici MUP-a – Sektor za vanredne situacije, Ministarstva odbrane, predstavnici lokalnih samouprava,Kancelarije saveta za nacionalnu bezbednost, NATO MLO, privrednih subjekata i diplomatskog kora u Srbiji.

 

2015-09-15 10.27.50

2015-09-15 10.18.49

Jelena Milić, CEAS direktor istakla je da je, imajući u vidu da je sistem upravljanja krizama i planiranja u vanrednim situacijama predviđen budućom saradnjom između Srbije i NATO planiranom Individualnim akcionim planom partnerstva (IPAP), neophodno izraditi procene ugroženosti i planove zaštite i spasavanja na osnovu Zakona o vanrednim situacijama.

Ona je navela i da su u kontekstu prošlogodišnjeg iskustva sa poplavama i aktuelnim talasom izbeglica koje, pored posledica terorizma, spadaju u vanredne situacije - izrada planova za zaštitu i spasavanje i procena ugroženosti na svim nivoima - dve veoma važne stvari.

Miroslav Miletić, potpredsednik PKS, podsetio je da je Srbija u januaru ove godine usaglasila Individualni akcioni plan partnerstva (IPAP) sa NATO-om i da je cilj konferencije da se ukaže na neophodnost izrade planova zaštite radi preventivnog delovanja u vanrednim situacijama.
Kako je naglasio, posebno je važno sagledati mogućnost regionalnog povezivanja, stručnih timova i svih resursa u preveciji vanrednih situacija.

2015-09-15 10.18.33

Dražen Maravić, državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, istakao je da su nadležni svesni manjkavosti i propusta kada je sistem upravljanja krizama u pitanju, ali je kao prednost istakao, kako je rekao: "sposobnost fleksibilnosti i pojačane saradnje među državnim organima, u trenucima kada nastupi vanredno stanje, koje nastaje bez obzira na nedostatak jasnih procedura".

Gordon Duguid, zamenik Šefa misije ambasade SAD u Beogradu, istakao je značaj IPAP-a pre svega jer otvara vrata za jačanje dijaloga Srbije i NATOa u brojnim oblastima. Dok je u prošlosti, saradnja je bila fokusirana na Ministarstvo odbrane i oružane snage, buduća saradnja u okviru IPAP može da obuhvati ministarstva spoljnih poslova, unutrašnjih poslova, ekonomije, i tako dalje.

Celo izlaganje gospodina Duguida možete preuzeti ovde.

U drugom delu konferencije, nakon izlaganja uvodničara, reč su uzeli: Tijana Vojinović, CEAS istraživač, Ivan Baras, pomoćnik načelnika Sektora za vanredne situacije, MUPa Srbije, Dragiša Jovanović, predsednik Komisije za JPP/bezbednost PKS, Edin Garaplija, dipl. ing. Institut za upravljanje rizicima i naučnoistraživački rad, BiH, Miodrag Savić, pukovnik u penziji, bivši načelnik Sektora za civilnu zaštitu Ministarstva odbrane RSCG, Zvonimir Pešić, pukovnik u penziji, bivši načelnik Uprave za civilno-vojne odnose u Generalštabu Vojske Srbije, Vladimir Mićić, direktor za delatnost bezbednosti, Aerodrom „Nikola Tesla“, Dušan Kosijer, dipl. ing. tehnologije, prof.dr Slobodan Tošović, Gradski zavod za zaštitu zdravlja Beograd i Radoslav Milojević, ALP Project Sistem

Tijana Vojinović, CEAS istraživač, dala je pregled normativnog i operativnog stanja reagovanja u vanrednim situacijama u Srbiji, i i obaveza Srbije koje proističu iz IPAPa.

2015-09-15 10.44.42Ona je istakla da je da je, u skladu sa Zakonom o vanrednim situacijama, pored Nacionalne strategije za zaštitu i spasavanje u vanrednim situacijama, trebalo izraditi i procenu ugroženosti na svim nivoima kao i doneti planove zaštite i spasavanja – što do sada nije učinjeno. Nije donet ni Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije. Nadležni organi, kao razlog tome navode inertnost lokalnih samouprava (nacionalni plan ne može biti donet bez lokalnih), a predstavnici lokalnih samouprava, s druge strane, kao razlog inertnosti navode loš budžet i loš trenutni Zakon – što se ogleda u nedostatku stručnog kadra za izradu planova. S druge strane Zakon o vanrednim situacijama decentralizuje aktivnosti zaštite i spasavanja, tako da su lokalne samouprave nadležne za planiranje i organizaciju civilne zaštite i prvi odgovor u vanrednoj situaciji.
Celo izlaganje CEAS istraživača možete pročitati ovde.

Ivan Baras, pomoćnik načelnika Sektora za vanredne situacije, MUPa Srbije, predstavio je rad i aktuelnosti Sektora o vanrednim situacijama. Istakao je da je rok za izradu metodologije za izradu plana reagovanja u vanrednim situacijama - kraj 2015 godine. On je napomenuo da,u skladu sa promenama karaktera bezbednosnih izazova, postoji obaveza modifikovanja Planova zaštite i spasavanja na svake tri godine kao i obaveza dostavljanje modifikovanih planova EU.
Kako je naveo, odgovor lokalnih samouprava na vanredne situacije je najvažniji u celomn sistemu i zato se mora raditi na jačanju njihovih kapaciteta. Najavio je aktuelizaciju izmena i dopuna Zakona o vnrednim situacijama.
Gospodin Baras je izneo podatak da je u toku izrada procene ugroženosti za 59 opština, od kojih je trenutno prihvaćeno 31, dok su ostale poslate na dodatno usaglašavanje sa Metododologijom izrade.
Nacionalni plan za reagovanje u vanrednim situacijama je pre svega edukacija stanovništa, odnosno uvođenje premeta reagovanje u vanrednim situacijama u obavezno obrazovanje, kaoi izrada planova zaštite i spasavanja na svim nivoima.

2015-09-15 11.01.36Prezentaciju gospodina Barasa možete preuzeti ovde.

Dragiša Jovanović, predsednik Komisija za JPP/bezbednost PKS, govorio je o mogućim aspektima javno privatne saradnje u oblasti reagovanja u vanrednim situacijama, njegovu prezentaciju možete preuzeti ovde.

2015-09-15 11.13.10

Edin Garaplija iz Instituta za upravljanje rizicima i naučnoistraživački rad, BiH, govorio je o procenjivanju rizika od udesa i planovima zaštite i spasavanja u okviru integrisanog standarda (ISO 31000). Prezentaciju gospodina Garaplije možete preuzeti ovde.

2015-09-15 11.33.40

Miodrag Savić, pukovnik u penziji, bivši načelnik Sektora za civilnu zaštitu Ministarstva odbrane RSCG, izlagao je na temu izrade procena i planova zaštite i spasavanja: zakonodavna praksa, iskustva i problemi u lokalnim samoupravama i privrednim društvima. Celu prezentaciju gospodina Savića možete preuzeti ovde: I deoII deo i III deo.

2015-09-15 11.52.30

Zvonimir Pešić, pukovnik u penziji, bivši načelnik Uprave za civilno-vojne odnose u Generalštabu Vojske Srbije, govorio je na temu unapređenja civilno-vojne saradnje u oblasti planiranja reagovanja u vanrednim situacijama. Prezentaciju gospodina Pešića možete preuzeti ovde.

2015-09-15 12.32.33

O proceni rizika i planovima zaštite i spasavanja u praksi, govorili su: Vladimir Mićić, direktor za delatnost bezbednosti, Aerodrom „Nikola Tesla“, Dušan Kosijer, dipl. ing. tehnologije i prof.dr Slobodan Tošović, Gradski zavod za zaštitu zdravlja Beograd.

Vladimir Mićić, direktor za delatnost bezbednosti, Aerodrom „Nikola Tesla“, istakao je da je najveći problem u praksi - nedovoljna obučenost kadra usled malog budžeta koji je predviđen za trening i obuke.
Naglasio je da je najvažnije ustaliti procedure i da ad hoc reagovanje nikako nije rešenje. Istakao je da postoji Nacionalni program za bezbednost u nacionalnom vazduhoplovstvu, na kojem su se već radile neke izmene.

2015-09-15 12.58.11

Prof Slobodan Tošović iz Gradskog Zavoda za zaštitu zdravlja govorio je o vanrednim situacijama sa aspekta nadležnosti ministarstva zdravlja.
Prezentaciju prof Slobodana Tošovića možete preuzeti ovde.

2015-09-15 13.18.33

Video izveštaj sa konferencije pogledajte ovde.