IZ MOSKVE BEZ LJUBAVI

Centar za evroatlantske studije (CEAS) iz Beograda predstavlja svoju novu analizu – Iz Moskve bez ljubavi -   povodom 16 godina od ubistva premijera Vlade Republike Srbije Zorana Đinđića, 20-te godišnjice NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije i 70 godina od osnivanja NATO-a – Kremaljske strukture protiv Đinđićevog sna o Srbiji.

Nastavak

Održana konferencija Srbija i Rusija: Ruski uticaj na stabilizaciju, demokratizaciju i evropske integracije Srbije

CEAS, 22.2.2016

RUSSRB 0

Centar za evroatlantske studije (CEAS) iz Beograda, održao je 22.2.2016. godine konferenciju: „Srbija i Rusija - Ruski uticaj na stabilizaciju, demokratizaciju i evropske integracije Srbije“, koju su podržali Fondacija braće Rokefeler i ambasada SAD u Srbiji.

   

Na konferenciji je učestvovalo oko sto aktera među kojima su bili predstavnici države, diplomatskog kora, NATO vojne kancelarije za vezu, nevladinog sektora i značajnog broja medija koji su pokazali izuzetnu zainteresovanost za odnose Srbije i Rusije. 

Zbog velike zainteresovanosti medija i javnosti, a ograničenog broja kapaciteta - konferenciju je bilo moguće uživo pratiti, putem linka koji je deljen na CEAS društvenim mrežama.

RUSSRB 1
Konferenciju je otvorila Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije.
U svom uvodnom izlaganju istakla je da CEAS već odavno smatra da ruska zainteresovanost za dešavanja na zapadnom Balkanu idu mnogo dalje od osporavanja članstva ili saradnje sa NATO, te da joj je primarni cilj podrivanje evropskih integracija i demokratizacije na Balkanu. Time žele da stvore lažnu sliku o tome da evropske integracije imaju bolju alternativu, smanje demokratski pritisak koji raste u samoj Rusiji ali i da stvore utisak kod svojih građana da sve više zemalja podržava Putinovu politiku. U ostvarenju tog cilja, Rusija eksploatiše aktuelnu krizu u kojoj se našla Evropska unija, počev od terorizma, migrantske krize, grčkog duga pa do pitanja ostanka Velike Britanije u uniji. U Srbiji, kako je rekla, hara „perfect storm“ – prethodno opisanih ruskih interesa s jedne strane; određenih tajkunskih struktura iz srpske vlasti koji ne bi znali da igraju na uređenom tržištu – po evropskim pravilima i standardima – s druge strane, a na trećoj strani su optuženici za ratne zločine koji sa tim statusom i dalje obavljaju odgovorne funkcije u sistemu bezbednosti i nadaju se da neće doći do njihovog procesuiranja pred domaćim sudovima. Srpska vlada trenutno „majčicu Rusiju“ koristi kao plašt - izgovor za obavezu solidarnosti, zarad tradicionalnih, prijateljskih, srpsko ruskih odnosa – za usporavanje procesa evropskih integracija.


RUSSRB 2
Uz sve to – imamo pad podrške građana Srbije za evropske integracije na manje od 50%, što je delom i odgovornost Vlade Srbije koja svojim nastupima u medijima u kojima previše često optužuje evropsku uniju za ucenjivanje i nametanje uslova – utiče na kreiranje ovakvog većinskog stava građana. Takvo ponašanje Vlade Srbije moglo bi se oceniti i kao nemogućnost da ispuni sve što je Evropskoj uniji obećala s početka svog mandata, pre svega treba se osvrnuti na Poglavlje 31 – koji će zahtevati da se Srbija uskladi sa ZSBP EU, pa samim tim tome prilagodi i svoja strateška dokumenta – Strategiju nacionalne bezbednosti i Strategiju odbrane. Nelogično je da pri vrhu kategorizacije bezbednosnih pretnji u tim dokumentima stoji Kosovo, obzirom da je ova Vlada potpisala Briselski sporazum koji podrazumeva normalizaciju odnosa Srbije i Kosova.
Sve je ovo, vrlo verovatno, dovelo do raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora, koje je na površinu iznelo jedan novi momenat u Srbiji – proputinovsku opoziciju koju čine novoformirani, neparlamentarni politički subjekti koji kao takvi dobijaju iznenađujući medijski prostor, što je, po njenim rečima, malo verovatno bez podrške same Vlade – koja davanjem legitimiteta ovakvoj desnoj opoziciji sebe gura u centar – u cilju osvajanja većine na pomenutim predstojećim izborima.
Izlaganje je završila pozvavši sve prisutne da minutom ćutanja odaju počast srpskim diplomatama nastradalim u toku bombardovanja terorističkih struktura u Libiji i nastradalima na Evromajdanu u Ukrajini.

Nakon Jelene Milić, Svetlana Logar, direktor istraživanja javnog mnjenja agencije IPSOS predstavila je rezultate istraživanja javnog mnjenja: Srbija, Rusija SAD – preferencije građana od 18 do 35 godina, koje je CEAS naručio za ovu konferenciju.

RUSSRB 4
Ona je istakla da su istraživanja te agencije u poslednje dve godine pokazala da raste broj građana u Srbiji koji imaju dobar utisak o Rusiji.
Navedeno istraživanje, je početkom februara sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 615 ispitanika,uzrasta od 18 do 35 godina, pokazalo je da mladi preferiraju Zapad u odnosu na Rusiju kada su u pitanju kultura, zabava, školovanje, posao, zdravstveni sistem, model zemlje, životni standard i sloboda medija i govora, međutim, upitani o tome šta podrazumeva potencijalni savez sa Rusijom, 42 odsto ispitanika reklo je da on uključuje usvajanje ruskog zakonodavstva, a 74 odsto da to i podržava, što je, naglasila je Logar, 31 odsto mladih od 18 do 35 godina. 53 odsto mladih smatra da bi taj savez podrazumevao usvajanje ruskog političkog sistema, a 77 odsto njih to i podržava, dok je broj onih koji smatraju da savez sa Rusijom znači prisustvo njihovih vojnih baza 72 odsto, što podržava 80 odsto od ukupnog broja ispitanika.

Nakon uvodnih izlaganja i prezentovanja IPSOS istraživanja usledio je prvi panel - Mitovi i činjenice o srpsko – ruskim odnosima i stanju stvari u Srbiji i Rusiji – I deo, koji je moderirao Igor Novaković, direktor istraživanja ISAC Fonda i koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 31 (Spoljni odnosi, Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika), a panelisti su bili: Dr Milivoj Bešlin, istoričar; Mijat Lakićević, ekonomista i Dr Snežana Ilić, izvršni direktor Centra za razvoj civilnog društva iz Zrenjanina.

 

RUSSRB 5

Dr Milivoj Bešlin govorio je o srpsko ruskim odnosi XIX/XXI veka - mitovima, zabludama i stereotipima vs. racionalnog znanja o prošlosti i sadašnjosti. U samom uvodu ocenio je kao indikativan - protest nove komunističke partije ispred hotela Metropol – protiv održavanja ove, kako je nazvana „anti-ruske(nato)“ konferencije, kao i objave najave konferencije od strane pojedinih (pro ruskih portala i medija) u danima pre njenog održavanjima, u kojima su u vidu poternice nabrojani učesnici. Očito je, kako je naveo, da je rusifikovani srpski nacionalizam, kao dominantna ideologija u našem društvu – ne želi ni dijalog ni debatu, kao što ne želi ni pluralno društvo, i to je nešto što je konstanta od XIX veka.

 

RUSSRB 6

Dr Bešlin svoje izlaganje predstavio je kroz prezentaciju, u okviru koje je predstavio srpsko ruske odnose kroz istoriju, Rusiju danas – odnosno – može li Rusija biti alternativa, kao i ocenu – Šta Rusija danas hoće u Srbiji.
Celu prezentaciju Dr Milivoja Bešlina možete preuzeti ovde.

Mijat Lakićević govorio je o ruskom tržištu kao srpskoj šansi ili zabludi.

RUSSRB 7
U uvodu je izneo podatke o ukupnom izvozu Srbije koji je od 2001. do 2015. uvećan za 8 puta (sa 1,7 na 13,5 milijardi dolara) a izvoz u Rusiju 8,5 puta (sa 86 na 725 miliona dolara). 2015. godina je, nezgodna za merenje zbog velikog skoka dolara, ocenio je Lakićević, ali slika nije mnogo drugačija ni ako se kao reper uzme 2014. godina: Ukupan izvoz Srbije skočio je u tom slučaju sa 1,7 na 15 milijardi dolara (devet puta) a izvoz u Rusiju 11 puta, tj. na nešto preko milijardu dolara. Napomenuo je i da je Srbija oduvek nastojala da na tu listu ubaci kragujevački Fijat, ali to nije uspevala. Naročito su, računajući na ideološku bliskost i bratske veze sa Rusijom i Putinom, velike napore u tom smeru od 2012. ulagale socijalističko-naprednjačke vlade – bez ikakvog uspeha. Vetar u leđa srpsko-ruskoj trgovini, tačnije srpskom izvozu u Rusiju, doneo je trgovinski rat između Zapada, tj. EU i SAD sa jedne, i RF sa druge strane, odnosno sankcije koje su ove zemlje jedne drugima međusobno nametnule. Međutim, ni tu rezultati nisu naročito spektakularni, pre svega, kako je ocenio – zato što je Rusija zapala u recesiju. Dubinu ruske krize odražava i strmoglavi pad rublje koja je prošle godine izgubila gotovo polovinu, odnosno tačno 40 odsto svoje vrednosti; početkom 2015. jedan evro vredeo je 50 rubalja, a na njenom kraju evro je koštao 70 rubalja. Kao investitor, naveo je, Rusija je još manjeg značaja nego trgovinski partner. Ukupne ruske investicije u Srbiju procenjuju se na 1,1 milijardi evra: 900 miliona Gaspromnjeft u NIS i 200 miliona Lukojl u Beopetrol, tj. bivšu INU što je poseban problem u koji sada nećemo ulaziti. Ispred Rusije su Italija (dve milijarde evra), Austrija (1,95 milijardi), Norveška (1,6 milijardi), Belgija (1,5 milijardi), Nemačka i Grčka (po 1,2 milijarde), dok Rusija na toj listi, zajedno sa Slovenijom, deli 7. i 8. mesto.
Lakićević se osvrnuo i na gasnu privredu kao najbolji primer kako i koliko Rusija energetske tokove koristi za političke uticaje. Srbija je jedina zemlja koja prirodni gas iz Rusije uvozi preko posrednika, rusko-srpske firme nastale u doba Miloševića, „Jugorosgas“ u kojoj je Srbija na početku polovični vlasnik, po svoj prilici zahvaljući nekim političko-koruptivnim mahinacija, izgubila polovinu vlasništva i sada je vlasnik samo jedne četvrtine ove kompanije. Inferiornost Srbije, odnosno, sa druge strane, ruska želja da što snažnije i direktnije ostvaruju svoje interese u praktično jedinoj i poslednjoj zemlji na Balkanu i Istočnoj evropi u celini, ogleda se i u slučaju gasovoda „Južni tok“. Propast Južnog toga, kao deo ekonomskog rata Rusije i Evropske unije, poklopio se sa zaustavljanjem ruske ekonomske ekspanzije na Srbiju. Međutim, nije primećeno da se ni jedna od ovih finansijskih insitutucija širi na tržištu, štaviše i Moskovska banka i Sogaz drže se prilično u senci što ne znači da miruju – ocenio je Lakićević.
Novu šansu za Rusiju, po njegovom mišljenju, predstavlja tzv. srpski hemijski kompleks: MSK iz Kikinde te Azotara i Petrohemija iz Pančeva. Sve tri firme kao sirovine koriste naftu i gas, odnosnio njihove derivate i sve tri su teški ekonomski bolesnici. Odavno su ih srpske vlasti nudile NIS-u, jer je on njihov prirodan i, kao snbdevač sirovinama, praktično jedini mogući partner, ali NIS nije hteo da ih uzme u svoje okrilje. Padom cena nafte i gasa i ove firme počinju da pozitivno posluju a i NIS sada ima više ekonomskih rezona da ih uzme.
Zaključio je da nam Rusija neće pokloniti svoje tržište, već ga moramo osvojiti, u oštroj utakmici sa drugima. Rusi, prema oceni Lakićevića, tu nisu pokazali nikakvu bolećivost prema Srbiji: kada im je trebalo – kupovali su; kada nešto nije valjalo – vraćali su. Fijat nisu pustili iako 10.000 vozila za njihovo ogromno tržište ne znači ništa. Držali su se, za razliku od nas, naše poslovice: ljubav za ljubav, a sir za pare. Sami smo sebe stavljali u inferioran položaj, a to što nismo znali da branimo svoje ekonomske interese kod njih nam nije donosilo nikakve pozitivne poene, naprotiv - istakao je Lakićević u završnici izlaganja.

Dr Snežana Ilić govorila je o osnovnim činjenicama rusifikacije Vojvodine. Na samom početku izlaganja iznela je podatak da dve trećine stanovništva Vojvodine čine etnički Srbi. Jedna petina pripada nacionalnim manjinama. Jedna sedmina se izjašnjava različito: regionalno, jugoslovenski, ili odbija da se izjasni po etničkom principu. Pro-ruske organizacije, ruske stranke, ruski kulturni centri, društva rusko-srpskog prijateljstva su sada već brojna i sa brojnim aktivnostima.

 

RUSSRB 8
Dala je i nekoliko ilustracija, hronološki: 2005. u Subotici osnovano Društvo srpsko-ruskog prijateljstva Sv. Aleksandar Nevski; 2009. u Novom Sadu otvoren Ruski centar; 2010. u Novom Sadu, u zgradi NIS-a, otvoren još jedan Ruski centar; 2013. u Subotici formiran odbor Stranke Rusa Srbije, koji ima jednu odbornicu u Skupštini Grada; 2014. u Subotici osnovana podružnica Srpsko-rusko-beloruskog bratstva Sveti knez Vladimir; 2015. u Zrenjaninu osnovan Gradski odbor Ruske stranke; 2015. u Novom Sadu organizovana Šetnja za Rusiju, u organizaciji patriotskih pokreta Obraz i Naši 1389 i 2016. sa sedištem u Novom Sadu registrovana je četvrta ruska stranka u Srbiji Jedinstvena ruska stranka.
Takođe je dodala da se na poslednjem popisu stanovništva (2011) 3.247 građana izjasnilo kao Rusi, što je udeo od 0,5% u stanovništvu. Četiri manjinske stranke ruske nacionalne manjine osim Rusa okupljaju i veliki broj proruski orijentisanih građana, uglavnom etničkih Srba.
Pomenute ruske stranke se u svojim programima zalažu za ulazak u Evroazijsku ekonomsku uniju, a ne u Evropsku Uniju. Sasvim je razumljivo, istakla je Ilić, što se u višenacionalnoj Vojvodini od strane nosilaca ruskog kulturnog uticaja zagovara nacionalno-emancipatorska kulturna politika, politika koja pod okriljem brige za srpski nacionalni identitet nosi čvrsto jezgro bratske ruske kulture. Kao zaključak istakla je da ovo ne važi samo za Vojvodinu. Primetna je nova izrazita hiperkoncentracija organizacija i ustanova koje se nalaze pod ruskim uticajem i u drugim graničnim područjima Srbije, uglavnom naseljenim nacionalnim manjinama - ne samo u Subotici i Novom Sadu, nego i u Nišu i Bujanovcu.

Na drugom panelu - Mitovi i činjenice o srpsko – ruskim odnosima i stanju stvari u Srbiji i Rusiji – II, koji je moderirala Jelena Milić, CEAS direktor, panelisti su bili Marijana Toma, zamenica izvršne direktorke Fonda za humanitarno pravo, Maja Stojanović, direktorka Građanskih inicijativa i Fayez Risheg, direktor Centra za razvojnu suradnju iz Zagreba.

 

RUSSRB 9

 

Predstavljajući paneliste, Jelena Milić podsetila je na činjenicu da nam se, uz predizbornu kampanju bliži i godišnjica NATO bombardovanja kada postoji opasnost od tradicionalnog licitiranjem(licitiranja) brojem žrtava.

Marijana Toma osvrnula se na ovo podsećanje pa je iznela rekla(obrisati) da je od 24. marta do 9. juna 1999. godine od posledica dejstava NATO- a poginulo 758 ljudi, od čega 267 u centralnoj Srbiji, deset u Crnoj Gori a ostali na Kosovu i Metohiji.

 

RUSSRB 10

Prema njenim rečima, oko 450 su bili civili a oko 300 pripadnici Vojske Jugoslavije, MUP-a Srbije i Oslobodilačke vojske Kosova.
Govoreći o ukupnom broju žrtava sukoba na Kosovu, Toma je rekla da je od početka 1998. do kraja 2000. godine u sukobima u toj pokrajini poginulo ukupno oko 13.500 ljudi, od čega oko 10.800 Albanaca, 2.200 Srba i oko 500 Roma i drugih nealbanaca.
Ovi podaci dobijeni su sveobuhvatnim istraživanjem koje je Fond za humanitarno pravo sproveo na osnovu više od 31.000 dokumenata, izjava svedoka i članova porodica, fotografija i drugih izvora. U nastavku izlaganja govorila je o utvrđivanju činjenica o konfliktima u bivšoj Jugoslaviji i značaju nasleđa MKSJ (Haškog Tribunala) kao preduslova pomirenja u regionu zapadnog Balkana. Posebno se osvrnula na optužene za ratne zločine koje i dalje obavljaju javne funkcije, naglašavajući potrebu za vladavinom prava i prihvatanjem nasleđa masovnih kršenja ljudskih prava, uspostavljanjem krivične odgovornosti, služenjem pravdi i sprečavanjem takvih događaja u budućnosti. Apelovala je da se procesuiraju optuženi za ratne zločine i insistirala na poštovanju odredaba zakona o vojsci i policiji koji propisuju obaveznost čuvanja ugleda institucija. Optuženi za ratne zločine u sudnici se pojavljuju u uniformi, kao predstavnici države, te je postavila pitanje – kako to utiče na svedoke.

Maja Stojanović dala je presek osnovnih informacija o radu civilnog društva u Srbiji, EU i SAD. Istakla je da je u Rusiji od 2012 godine na snazi zakon koji nevladine organizacije definiše kao stranu agenturu. Kako je istakla, nevladine organizacije uglavnom se bore za ljudska prava, i to upravo za najugroženije kategorije, i kako je navela, mi ka EU idemo upravo zbog ostvarenja ljudskih prava i vladavine prava, a kada se pogleda odnos Vlade Srbije prema civilnom društvu – očigledno je da država i nevladin sektor nemaju isti sistem vrednosti. Postavlja se pitanje, koji je odnos Vlade Srbije prema ljudskim pravima ako ona svoj pravac usmerava ka Rusiji.

 

RUSSRB 11

 

Fayez Risheg govorio je o Južnom toku kao instrumentu spoljne politike Rusije.

 

RUSSRB 12
Prema njegovim rečima, Južni tok je propao zbog Gaspromovog korišćenja svoje monopolske pozicije na nedozvoljen način – npr. iznuđivanjem nedozvoljenih koncesija, što je istražila Evropska Komisija, a rezultati te istrage poklopile su se sa sankcijama Rusiji zbog aneksije Krima. Kada bi se Južni tok realizovao Srbija bi se u potpunosti izložila ruskom tržištu energenata. Da li je to dobro ili ne, najbolje bi ocenile kolege iz Ukrajine, a po njegovom mišljenju to bi Srbiju izložilo finansijskom uticaju Rusije. U svakom slučaju treba raščlaniti ekonomske i političke aspekte ovog projekta.
Celu prezentaciju možete pogledati ovde.

Na trećem panelu - Ukrajina i Rusija - zašto je to bitno za Balkan, koji je moderirala Jelena Milić, o iskustvima Ukrajine u odnosima sa Rusijom i o ratu u Ukrajini govorio je ambasador Ukrajine Oleksandr Aleksandrovich.
On je dao osvrt na odnose Moskve i Kijeva kroz XVII i XVIII vek, u kome je istakao da, prema pisanjima pojedinih istoričara koja su, naravno, podložna debati, tih odnosa u ranijoj istoriji nije ni bilo, što je jasno ukoliko pogledamo razvoj jezika i kulture. Ocenio je kao indikativnu činjenicu da se zvanična Moskva od takvih pisanja nikada nije ogradila, i da sa druge strane, određene tvrdnje Moskve kroz istoriju, vidi kao falsifikaciju istorije, na čemu se, po njegovom mišljenju zasniva Putinova agresija na Kijev. Prema njegovim rečima, Ukrajina je bila čist primer tvz. hibridnog rata – kombinacije tvrde i meke moći – sa ciljem da se i u ukrajinskom društvu uspostavi ruski model – autokratskog društva sa viskoim stepenom korupcije, medijskog mraka i svime što prati jedan takav sistem.

 

RUSSRB 13
Pre njegovog izlaganja emitovan je dvadesetominutni video skraćenog izlaganja Andreia Illarionova, višeg saradnika Centra za globalnu slobodu i prosperitet, CATO institut (bivši savetnik za ekonomiju Vladimira Putina (do 2005)) u Atlantskom Savetu 7.4.2015, o dugogodišnjim Putinovim pripremama za agresiju na Ukrajinu. Video je dostupan ovde, a transkript govora preveden na srpski jezik možete preuzeti ovde.

 

RUSSRB 14


U završnici, u rad konferencije uključila se Dr. Alina Polyakova uživo iz sedišta Atlantskog Saveta, Vašington, SAD. Polakova je zamenica direktora Evroazijskog Centra Atlantskog Saveta, i govorila je o tome kako Rusija utiče na evropske nacije, izazovima koje predstavlja Putin i način na koji Zapad odgovara na njih.

 

RUSSRB 15

 

Na samom početku, ukratko je predstavila studiju Atlantskog Saveta - Hiding in Plain Sight: Putin's War in Ukraine and Boris Nemtsov's Putin. War. objavljnenu tokom leta 2016, u kojoj je mapiran uticaj ruske meke moći u istočnoj Evropi. Ono što je istakla kao interesantno jeste veliki broj preuzimanja ove studije na ruskom jeziku – sa internet strane Atlantskog Saveta, što dokazuje potrebu za pluralizmom – kada se govori o izveštavanju o dešavanjima vezanim za Rusiju u istočnoj Evropi, koja je najistaknutija kod ljudi sa ruskog govornog područja.
Alati ruske meke moći dele se na ekonomski (energetski), informacioni i politički uticaj.
U Srbiji, ruska meka moć, po njenim rečima ogleda se najviše u energetskoj zavisnosti koju rusi koriste u političke svrhe, jer, ukoliko pogledamo statistiku – godišnja robna razmena Srbije i Rusije je 8% od ukupne razmene – što i nije neki ekonomski uspeh.
Ipak, Rusijam kako kaže, ulaže veliki novac u svoju propagandnu mašineriju – medije pre svega, pa je tako navela da ima saznanja da je ruski tajkun, blizak Kremlju, odnosno Putinu – kupio jedan srpski medij…
Međutim, ocenila je kao dobru okolnost, rezultate istraživanja javnog mnjenja koji pokazuju da je, pored sveopšte opredeljenosti srpskog naroda ka ruskom – kao bratskom, ipak dominantna želja svih kategorija građana Srbije da se obrazuje, leči i da radi na Zapadu.
Ono što je, pored dobre diskusije, značajne posećenosti i velike zainteresovanosti medija, obeležilo ovu konferenciju jeste i protest koji je održan ispred hotela Metropol u organizaciji Komunista Jugoslavije, koji su nosili transparent „Smrt fažizmu – sloboda narodu“ i uzvikivali: „NATO ubice, napolje iz Srbije“. Konferenciju je pratila i veoma indikatvna, neadekvatna najava od strane pojedinih srpskih medija, koji su objavili mesto i vreme održavanja ovog događaja i svojim negativističkim tekstovima izazvala salvu pretnji, upućenih pre svega direktorki Centra za evroatlantske studije, ali i njenoj porodici i zaposlenima u organizaciji, što je prijavljeno policiji.
Snimak cele konferencije dostupan je ovde.
Galeriju fotografija pogledajte ovde.