11.6.2013. e-Novine, Vrh, brate, ne može da čeka

e-Novine, 11.6.2013.

E-novine logo

Slučaj Akonkagva delovao je bizarno i ostavljao je bljutav liberalno-demokratski utisak nedelje u ustima. Javna ličnost, pa još i mladi, nekorumpirani, nezaposleni političar, iz zemlje korupcije, bede i očaja, u statusno-ekstremno skupom sportu, činilo se deplasirano i bahato obnašanje. Izložba autorskih fotografija Čedomira Jovanovića sa opasnih planinarskih avantura pokazala je, međutim, da je u pitanju nekontrolisana strast iz hobija, a ne puko palanačko razmetanje i adrenalinska adikcija

Čedomir Jovanović je, pokazale su fotografije, baš kao i u političkom radu und delovanju, zaljubljenik visina, riskantnih situacija i neosvojenih prostora. O tome svedoče sportski hroničari i predočene uspomene, ne samo sa osvajanja vrha Akonkagve (6962m) na Andima, već i sa svladavanje vrha K2 (8611m) u pakistanskom delu Himalaja i Monblana (4807m) na Alpima. Ako ovom impresivnom spisku osvojenih vrhova priključimo i planove za budućnost glede penjanja na masiv Vinson (4892), najviši vrh na Antarktiku (Južni spol) i vulkan Avačinski (2741m) na Kamčatki, jasno je da je ovde reč o strasti, a o njoj se, kao ni o ukusima, ne raspravlja, a još manje spočitava eventualno odsustvo solidarnosti spram sugrađana koji bi se možda i sami negde pentrali, ali su onemoćali od gladi.

O ovim nesvakidašnjim sportsko-demokratskim poduhvatima Lidera LDP najpodrobnije je izvestio Kurir, podrazumeva se, uz uplitanje u ovu alpinističku priču i nezaobilaznog Novaka Đokovića, čiji su lik i delo, navodno omiljeni kod lokalnog pakistanskog generala belog sporta, omogućili alpinističku logistiku za Čedomira Jovanovića.

“Jovanović je, naime, na osvajanje K2 krenuo u mešovitoj ekipi, s njim su bili alpinisti iz Rusije, Francuske, Azerbejdžana... Kada su, tokom uspona, stigli do pakistanske vojne baze, gde su zatražili kratki predah, komandant baze upitao ih je odakle dolaze. Jovanovićevi saputnici su pomenuli svoje zemlje, na šta ovaj general nije posebno reagovao, ali kad je iz Čedinih usta čuo reč Srbija, naprosto se oduševio i naredio potčinjenima da Čedi obezbede pratnju!”, piše Kurir, očito navučen na staru tlapnju o “geo-političkom položaju” važne Srbijice.

Kurir, međutim, nije znao, mogao ili hteo da uoči i vezu između politike i sporta. Naime, među imenima učesnika alpinističke ekspedicije, osim Jovanovića nije bilo nijednog Srbina, a još manje nekog funkcionera Liberalno-demokratske partije. A u tom detalju se krije sva politička veličina mudrog lidera i opreznog političara. Jer jedno je sedeti u skupštinskom restoranu i krkati jeftine ćevapčiće sa Zoranom Ostojićem, lasno je ćaskati sa Natašom Mićić u kafanskoj LDP bašti u Siminoj 41, zavodljivo je partijati sa Jelenom Milić, ali ko bi bio lud da se pouzda u Andrićev klin na 3500 metara ili uže Nenada Milića o kome vam visi život koji ne može da čeka?

Čedomir Jovanović zna zašto nije poveo nijednog visokog partijskog dužnosnika. Ti su se odavno već popeli svima.