IZ MOSKVE BEZ LJUBAVI

Centar za evroatlantske studije (CEAS) iz Beograda predstavlja svoju novu analizu – Iz Moskve bez ljubavi -   povodom 16 godina od ubistva premijera Vlade Republike Srbije Zorana Đinđića, 20-te godišnjice NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije i 70 godina od osnivanja NATO-a – Kremaljske strukture protiv Đinđićevog sna o Srbiji.

Nastavak

Zašto oni gledaju Zapad – Ukrajina, siromaštvo i EU*

ESI, piše Gerald Knaus, 20.3.2014.

esi

Dragi prijatelji,
Poslednjih meseci veliki broj Ukrajinaca hrabro se suočio prvo sa hladnoćom, zatim i sa snajperistima, protestvujući i mašući zastavom Evrope. To je naljutilo lidere u Kremlju, što je dovelo do dramatičnog sukoba na Krimu. Takođe je ostavilo mnoge u EU zbunjene pitanjem – kako da odreaguju.

Treba li EU, ili buduće ukrajinske Vlade, da povuku obećanje da će se dublje integrisati, kako bi umirili sumornu i preteću Rusiju, o čemu neki u EU već raspravljaju iza zatvorenih vrata? Da li je ukrajinska neograničena „evropska perspektiva“ vredna rizika da se Rusija uvredi?

Ili jesu li Ukrajinci, definišući njihovo pravo da ratifikuju Sporazum o pridruživanju EU - i težeći dubljim integracijama u budućnosti – zadržali jedinu preostalu obećavajuću putanju svoje zemlje da se transformiše za dobrobit svojih građana?

Geopolitika i prosečno domaćinstvo

Fokusirajmo se na momenat na obično stanovništvo, živote prosečnih domaćinstava – između Lavova i Harkova. Osnovna činjenica o Ukrajini jeste da je ona siromašna. Ustvari, ona je najsiromašnija zemlja u Evropi, jedino Moldavija, Gruzija i Jermenija su siromašnije. BND po glavi stanovnika u Ukrajini niži je nego na Kosovu koja je najsiromašnije na Balkanu.

U novom Rumeli posmatraču – Zašto oni gledaju Zapad – Ukrajina, siromaštvo i EU – prikazane su tabele 64 najbogatije zemlje u svetu u 2012. godini. Biti bogat ili siromašan, pitanje je naravno poređenja. Kao referentnu tačku uzeli smo najbogatiju zemlju u svetu i smatrali prosperitetnim one zemlje koje imaju makar osminu BDP po glavi stanovnika - u odnosu na vodeću. 2012 najbogatije zemlje bile su Norveška,

praćena Švajcarskom i Nemačkom.

Najekskluzivniji klub zemalja na svetu

Nekoliko stvari je izvanredno na ovom spisku.
Prvo, većina od 64 zemlje već su bile prosperitetne u globalnim uslovima još pre pola veka (Severna Amerika, Zapadna Evropa, Japan, Australija). Ekonomije koje se u razvoju nisu još članovi ovog kluba: ni Kina, ni Brazil, ni Indija ni Turska. Rusija je jedva na listi.
Biti prosperitetan u odnosu na tradicionalno bogate zemlje veoma je teško. Potrebne se decenije za stabilan rast. Ipak, samo manjina svetske populacije živi u ovim prosperitetnim zemljama : u 2012 – 1,3 milijarde ljudi, u odnosu na globalnu populaciju od 7 milijardi.
Drugo, sve osim dve članice EU na listi su članovi kluba najbogatijih zemalja sveta. Samo su dva izuzetka – Rumunija i Bugarska.
Treće, najbolja strategija za postajanje dela ovog ekskluzivnog kluba je ulaganje napora da se postane članica EU. Uverićete se u to kad uporedite listu najbogatijih iz 2002 godine sa ovom iz 2012. U deceniji između 2002 i 2012 godine Meksiko i Liban ispali su iz liste prosperitetnih. Samo sedam novodošlih su se probili: dve naftne države (Rusija i Venecuela), Čile, i četiri evropske zemlje: Estonija, Letonija, Litvanija i Poljska. Čak i u 2002 mnoge zemlje pojavljivale su se među najbogatijima u početku, a kasnije su svoje napore fokusirale pripajanju EU.

Priča o Grčkoj

Jednom kada se članica EU pojavi u klubu najbogatijih ona tu i ostaje, uprkos krizama koje nastupe kasnije. Ovo važi za zemlje koje su bile siromašne pre nekoliko decenija (Španija, Grčka, Portugal) ali su ostale u klubu kao top 40 prosperitetnih. Ovo nije očito: ostale zemlje, koje su ostale samostalne, kao što su Meksiko i Argentina, ispale su.
Uzmite slučaj Grčke. Njihova skorašnja ekonomska putanja od nekih je viđena kao dokaz ograničenja mogućnosti EU da dovedu do konvergencije. Međutim, pogledajte priču grčke ekonomije viđenu kroz BDP po glavi stanovnika od 1981. (od godine učlanjenja Grčke)
Grčki BDP pao je prvu godinu nakon priključenja, pa je naglo porastao, najspektakularnije posle 2000 te godine. Između 2010 i 2012 pao je opet. A opet, ovo je kriza u zemlji koja je ostala jedna od najprosperitetnijih na svetu i jedna od najbogatijih na Balkanu.
Istorijski, bogate zemlje formirali su susedne geografske blokove. To ostaje istina. Rast se širi kroz intenzivne kontakte, otvorenost i razmenu među susedima.

Zašto su demonstranti na Majdanu upravu

Iskustvo EU integracija i prosperiteta ima jake implikacije za politiku proširenja.
Demonstranti na Majdanu, centralnom trgu u Kijevu, bili su upravu: najbolja strategija običnog Ukrajinca da živi bolje nije da stoji sa strane ili gleda na istok, kako su to činili od sticanja nezavisnosti 1991, već ka integracijama sa njihovim Zapadnim susedima.
EU integracije nisu čarobni štapić. U slučaju Grčke, bile su potrebne generacije da ona postane prosperitetna. EU takođe ne može biti prevencija za eventualne buduće krize. Ali kao srednjeročna strategija može da posluži, iznova i iznova, za zemlje od obale Atlantika do Baltičkog mora. To je zato što je to proces zasnovan na otvorenosti, ispunjavanju zahtevnih standarda, učenju od najuspešnijih ekonomija sveta i primanju povratnih informacija od njih.
Ukrajinci, kao i Finci i Austrijanci u toku Hladnog Rata, mogu dobro da odluče da ostanu neutralni u pogledu vojnih saveza. Malo je verovatno i da će im NATO ponuditi neke sigurnosne garancije koje su ponudili Baltičkim zemljama. Međutim, niko ko je zainteresovan za blagostanje i dugoročnu stabilnost ljudi u Ukrajini, ne može od njih očekivati da se odrekne mogućnosti da prate putanju Poljske ili Baltičkih država kada se radi o EU integracijama. To se isto odnosi na Moldaviju i Gruziju. Treba se nadati i da će EU u celini odgovoriti na prateće preporuke da nudi dugoročnu perspektivu za članstvo, kako su skoro predložili File i Evropska partija naroda. I kako je EPP proglasila u Dablinu 7.marta, Ukrajina ima evropsku perspektivu i može aplicirati da postane članica Unije.
To nije pitanje geopolitike, sfere uticaja ili prestiža autokratskih lidera. Evropske integracije drže se perspektive za bolji život miliona domaćinstava. Niko ne može uputiti legitiman zahtev Ukrajincima, Moldavcima ili Gruzijcima da se odreknu svog prava na evropsku perspektivu samo da bi udovoljili Kremlju. Bila bi to prevelika žrtva, sa posledicama po sledeće generacije.

*CEAS slobodan prevod