POVODOM NAJAVE NOVOG STATUSA SRPSKO-RUSKOG HUMANITARNOG CENTRA U NIŠU

CEAS saopštenje za javnost, 10.10.2014.

ceas-logo-116

Centar za evroatlantske studije iz Beograda (CEAS) upozorava na niz netačnosti iznetih u dnevnim novinama Kurir u vezi sa najavom novog statusa Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu.

U tekstu objavljenom 9. oktobra ove godine se, između ostalog, tvrdi da diplomatski sporazum o imunitetu koji treba da bude potpisan 16. oktobra, tokom posete ruskog predsednika Vladimira Putina Srbiji, samom Centru daje isti status kakav pruža i Sporazum o statusu snaga (SOFA) koji Srbija ima sa SAD i drugim državama.
Naime, Ministar spoljnih poslova Srbije, Ivica Dačić, izjavio je za Kurir da se pomenuti sporazum tiče „olakšica, privilegija i imuniteta Centra i njegovog osoblja“, upoređujući ga sa raznim sporazumima koje Srbija ima sa „različitim državama na ovu temu, između ostalog i sa SAD - SOFA sporazum“.
CEAS smatra da je u najmanju ruku neobično upoređivati najavljeni novi pravni status humanitarne nevojne baze i njenog osoblja sa standardizovanim dokumentima koji se tiču statusa vojnih snaga u nekoj zemlji.
CEAS podseća da SOFA ne pruža diplomatski imunitet oružanim snagama zemlje sa kojom se potpisuje. To je sporazum koji određuje kako će vojska SAD, ili neke druge zemlje, raditi u zemlji domaćinu i kakva je procedura u slučaju sudskih sporova protiv pripadnika vojske ili Ministarstva odbrane zemlje gosta. SOFA čini ove procedure transparentnim Vladi zemlje domaćina; u ovom slučaju Vladi Srbije. Prema tome, SOFA je zapravo suprotnost diplomatskom statusu.
CEAS upozorava na opasnost plasiranja ovakvih netačnosti u javni prostor u Srbiji gde se postojanje Sporazuma o statusu snaga (SOFA) koristi kao opravdanje Ministarstva spoljnih poslova Srbije za potpisivanje diskutabilnog Sporazuma o olakšicama, imunitetu i privilegijama Srpsko-ruskog navodno nevojnog humanitarnog centra u Nišu.
Podsećamo: Sporazum o statusu snaga (SOFA) je sporazum između zemlje domaćina i treće države o stacioniranju vojnih snaga u toj zemlji. SOFA često ide uz druge vrste vojnih sporazuma, kao deo sveobuhvatnog bezbednosnog aranžmana. Međutim, SOFA nezavisno ne predstavlja bezbednosni aranžman, već određuje prava i privilegije stranog osoblja prisutnog u zemlji domaćinu za podršku većeg bezbednosnog aranžmana.
Sa druge strane, Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu, prema Zakonu o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o osnivanju Srpsko-ruskog humanitarnog centra, u Srbiji predstavlja međuvladinu neprofitnu organizaciju koja koristi prava pravnog lica registrovanog u zemlji domaćinu,  i kojoj se, uz pristupanje drugih učesnika, mogu dodeliti međunarodne koordinacione funkcije. Međutim, pristupanja drugih učesnika do sada nije bilo, kao ni saradnje sa evropskim institucijama, tako da Centar nema međunarodni karakter.
Centar je kao pravno lice registrovan u Republici Srbiji u skladu sa njenim nacionalnim zakonodavstvom. Takođe, Zakonom je propisano da rusko osoblјe Centra tokom njegovog boravka na teritoriji Republike Srbije uživa pravni status utvrđen za administrativno i tehničko osoblјe Ambasade Ruske Federacije, u skladu sa Bečkom konvencijom – kao što je to uostalom predviđeno i Zakonom o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Američkih Država o zaštiti statusa i pristupu i korišćenju vojne infrastrukture u Republici Srbiji.
Prema tome, postojeće rešenje nije sporno, međutim ostaje nejasna potreba za dodeljivanjem posebnog, diplomatskog eksteritorijalnog statusa Centru i imuniteta njegovom osoblju.  Ovakav status se nikako ne može porediti sa zvaničnim sporazumom o statusu vojnih snaga u trećoj državi koji Srbija ima potpisan sa SAD, obzirom na zakonsku regulativu.
CEAS strahuje da u pitanju nije neznanje ministra Dačića i Vlade Srbije, već sve očitije insistiranje Rusije na jačanju saradnje u bezbednosno-odbrambenom sektoru, kojem Srbija iz raznih razloga ne može ili ne želi da se odupre, u periodu kada se, zbog nepoštovanja mirovnog sporazuma o Ukrajini, u Zapadnoj međunarodnoj zajednici razmatra veća usaglašenost zemalja kandidata za članstvo u Evropskoj uniji sa zvaničnim, zajedničkim politikama EU.

Beograd, 10.10.2014.