Balkanske organizacije zalažu se za otvorenu upravu

SETimes, 18.10.2013.

setimes

Suočene sa posledicama jednostranačkog političkog sistema, organizacije civilnog društva zapadnog Balkana podržavaju nastojanja za sprovođenje principa otvorene uprave, kao i za motivisanje građana da zahtevaju te principe.

U nastojanjima protiv korupcije najvažnije su transparentne upravne procedure, pa su stoga i prioritet za pridruživanje zemalja zapadnog Balkana Evropskoj uniji.

Članovi Političkog udruženja za otvoreno društvo iz Albanije, Bosne i Hercegovine (BiH), sa Kosova, iz Makedonije, Crne Gore i Srbije, rade na zajedničkom projektu, koji finansira EU, čiji je cilj podsticanje vlada zapadnog Balkana da postanu transparentnije.

Prema njihovim zaključcima, u regionu je postignut značajan napredak, od stvaranja odgovarajućih lokalnih zakonskih okvira i impelementacije onlajn nadzornih mehanizama do pridruživanja Partnerstvu za otvorenu upravu -- inicijativi čiji je cilj da osigura konkretna obećanja vlada vezana za promovisanje transparentnosti, osposobljavanja građana, borbu protiv korupcije i korišćenje novih tehnologija za jačanje uprave.

Albanija se pridružila Partnerstvu u avgustu 2011, a Makedonija je usvojila plan Partnerstva otvorene vlade 2012. godine, dok je Srbija postala članica 25. aprila.

U Albaniji su rezultati najvidljiviji na polju povećanja transparentnosti i participacije javnosti.

„Postignut je napredak kada je u pitanju uspostavljanje internet strana i procesa e-vlade, što je doprinelo povećanju transparentnosti upravnih procedura. Na većini internet strana javnih institucija poziva se na javno učešće u planiranju i programiranju“, kaže Erisa Lame, menadžerka projekata u Institutu za demokratiju i posredovanje u Tirani, u izjavi za SETimes.

Iako postoji sve veća svest o tome da zvanični podaci i dokumenti treba da se objavljuju na internetu, dodaje Lame, vrlo se mali procenat tih informacija zaista objavi.

„Podaci su uglavnom nepotpuni, površni i u formatu koji se ne može lako razumeti i procesuirati od strane javnosti. Ne postoje posmatrački mehanizmi ili sistem povratne reakcije klijenata kako bi se kontrolisao kvalitet javnih usluga koje se pružaju građanima. Takva kontrola uglavnom dolazi od organizacija civilnog društva, u formi sporadičnih projekata koje finansiraju međunarodne organizacije“, rekla je ona.

U BiH su zakoni i mehanizmi kojima se zvaničnici pozivaju da preuzmu odgovornost usvojeni uz podršku međunarodne zajednice, kaže Mirna Jusić, istraživačica u Analitici, sarajevskom centru za socijalna istraživanja.

„Početkom godine je u formi nacrta bio Zakon o izmenama i dopunama Zakona o slobodi pristupa informacijama na državnom nivou. Da je usvojen, značajno bi ograničio pristup dokumentima i informacijama u posedu javnih organa. Organizacije civilnog društva su na adresu Ministarstva pravde BiH tokom procesa javnih konsultacija poslale stotine mišljenja i komentara. Takav tekst zakona na kraju nije usvojen“, rekla je Jusić za SETimes.

Marija Risteska, menadžerka projekata Centra za istraživanje i kreiranje politike u Makedoniji, kaže da su zvaničnici u Skoplju snažno posvećeni reformama vezanim za otvorenu upravu.

„Najistaknutije reforme su one na polju kreiranja politike. U toku je uvođenje mehanizama kojima ovaj proces postaje otvoren i konsultativan. Povećanje nivoa transparentnosti takođe je priznato kao veliki prioritet i integrisano je u sva relevantna programska dokumenta“, rekla je Risteska za SETimes.

„Tamo gde se inicijativa podudara sa reformama koje se odnose na integraciju u EU, implementacija je efektivnija u poređenju sa drugim poljima“, rekla je ona.

Međutim, nedovoljna upoznatost i nedovoljno poverenje u vladu među građanima predstavljaju prepreku.

Abdula Ahmeti, 28, aktivista nevladine organizacije iz Preševa, u južnoj Srbiji, ukazuje na napredak na polju transparentnosti uprave, kao što je internet strana koja emituje rad parlamenta i internet strane nevladinih organizacija koje prate troškove i budžete lokalnih vlasti.

„Međutim, obični građani i dalje nemaju odgovarajuće informacije o značenju otvorene uprave“, kaže Abdula za SETimes.

Prema rečima Irine Rizmal, liderke projekta Zagovaranje otvorene uprave u Centru za evroatlantske studije u Beogradu, nepostojanje građanskog fronta koji promoviše i vrši pritisak na vladu da krene putem transparentnosti je otežavajuća okolnost.

Nekoliko institucija „uspelo je da izvrši dovoljan pritisak kroz medije i javno zalaganje, predlažući nacrte zakona i propise i ističući manjkavosti sistema“, kaže Rizmal.

„Time će se na kraju unaprediti poverenje javnosti u upravu, ojačati demokratija i poboljšati javni integritet i politički ishodi. Pored toga, transparentnost će omogućiti građanima da kontrolišu svoju vladu, smanjujući time korupciju i mito u upravi“, kaže Lame.