Polazna studija o nivou integracija i angažovanja u procesu odlučivanja u EU novih članica EU*

Iveta Kažoka, Centar za javnu politiku PROVIDUS, October 15, 2013

PROVIDUS

Polazna studija je sprovedena u okviru PASOS Projekta „Proširenje i Građanstvo: Pogled u budućnost“ podržanog kroz program Evropa za građane i građanke. Partneri : PASOS, Evropski Institut (Bugarska), Centar za javnu politiku PROVIDUS (Letonija), Centar za demokratiju i ljudska prava - CEDEM (Crna gora), Institut za odnose s javnošću (Poljska), Centar za evro-atlantske studije – CEAS (Srbija). Šira, uporedna studija biće izvedena do 30. marta 2014 godine.

Namena studije: da predstavi kratke, polazne zaključke o nivou integracija i angažovanja u procesu odlučivanja u EU novih zemalja članica, koji će oformiti pozadinu šire, komparativne analize.

Ovi zaključci formirani su na osnovu:
1. dva istraživanja javnog mnjenja: skorašnjeg Eurobarometer-a (proleća 2013-te) i ankete iz Septembra 2013. Godine, sprovedene u 4 nove članice EU specijalno za ovu studiju
2. desk istraživanja koncepta i indikatora merenja angažovanja novih članica naspram starih članica EU
3. razgovora u Briselu sprovedenih sa 3 predstavnika 3 različita stalna predstavnika (Letonskim, Poljskim i Bugarskim), jednim članom osoblja Kabineta Evropske Komisije, jednim članom sekreterijata Saveta ministara, četiri predstavnika Evropskog ekonomsko-socijalnog komiteta (članovi i admisnistrativno osoblje).

Za namene ove studije kao linija razdvajanja između novih i starih članica EU uzeto je Istočno proširenje iz 2004. godine. Hrvatska nije uzeta u obzir u ovom izveštaju jer je relativno kratko u EU pa nema dovoljno značajnih podataka o angažovanju ove države članice. Uporedna analiza, studija koja će biti izrađena na osnovu ove polazne studije, obratiće pažnju i na dve države koje su u procesu pristupanja – Crnu Goru i Srbiju.

Uporedno istraživanje će takođe obratiti pažnju i na pitanje koje je pomenuto u nekoliko razgovora: da kategorije novih naspram starih država članica možda neće biti toliko relevantne da objasne razlike između država članica EU, kao što su npr.: a) male/velike, b) bogate/siromašne, c) nordijski stil rada/drugačiji stil rada, razlike.

I. Javno mnjenje

1.1 Eurobarometar


Analize podataka dobijenih iz Standard Eurobarometer 79 (na osnovu anketa o javnom mnjenju rađenih u maju 2013. godine) pokazuju da postoji niz različitosti između starih i novih članica EU. Nove članice su kao kategorija u proseku više optimistične o EU (više joj veruju, vide je u boljem svetlu, češće veruju da će se stvari u budućnosti mnogo bolje odvijati i predviđaju joj bolju budućnost). U međuvremenu, stare članice kao kategorija više se bave pitanjima EU: građani starih članica u proseku više veruju da oni vrše uticaj na EU (i kao države članice i kao građani), imaju jasniji osećaj pripadnosti EU i češće i više diskutuju o pitanjima EU sa svojim prijateljima i porodicom. Nema posebne razlike između starih i novih članica po pitanju napuštanja EU, i obe kategorije su podjednako upućene u osnovnu institucionalnu strukturu EU.

U toku proleća 2013. Eurobarometar je anketirao šest pristupajućih zemalja (Hrvatska – koja je sada član EU, Turska, Makedonija, Island, Srbija i Crna gora). Od tih šest zemalja ova studija se fokusira na Srbiju i Crnu Goru. Najzanimljiviji podaci o ove dve zemlje su sledeći:

• u Srbiji 39%, u CG 55% veruje da je članstvo u EU dobra stvar
• U Srbiji 46% u CG 61% veruje da će njihova zemlja imati benefit od članstva u EU
• U Srbiji 68% u CG 56% diskutuju o pitanjima EU sa prijateljima i porodicom (nove članice 66% - stare članice 72%)
• U Srbiji 39% u CG 51% smatra da EU odražava pozitivnu sliku (nove članice 34%, stare 29%)

Ispitivanje javnog mnjenja u 4 nove države članice

Za namene šire studije, anketa o javnom mnjenju je sprovedena u 4 nove članice: Bugarskoj, Češkoj, Letoniji i Poljskoj. Rad na terenu za ovu studiju sproveden je u ove 4 zemlje u septembru 2013. godine.

Javno mnjenje ukazuje na to da od ove 4 zemlje stanovništvo Češke i Letonije sa najviše pesimizma gleda na rezultate pristupanja njihovih zemalja EU. Oni takođe najniže ocenjuju aktivnosti EP i EK i ne veruju da EU uzima u obzir interese njihovih građana i nacionalne prioritete. Samo 2/3 populacije ove dve zemlje zna kako se bira EP (u Poljskoj ne zna 40% u Bugarskoj 57%). Malo je verovatno da će Letonci i Česi iskoristiti inicijativu građana Evrope. Populacija Letonije je do sada najmanje zadovoljna načinom na koji su Letonski interesi promovisani od strane njihove vlade na nivou EU, kao ni načinom na koji poslanici iz Letonije promovišu njihove potrebe kao građana na nivou EU, dok je stanovništvo Poljske po tom pitanju najzadovoljnije.

II. Ostali pokazatelji

2.1 . Uključivanje u pitanja EU na nacionalnom nivou

Jedan od pokazatelja koji bi se mogao iskoristiti u poređenju uključivanja novih i starih članica u pitanja EU na nacionalnom nivou: koliko često nacionalni parlamenti šalju obrazloženja mišljenja EK u pogledu kontrole subsidijarnosti. Za namene ove studije broj ovakvih izveštaja u periodu od 2010 do 2012 godine je upoređen. Rezultati pokazuju da su parlamenti starih članica bili relativno više uključeni od parlamenata novih članica: samo dva parlamenta novih članica poslala su 5 ili više obrazloženih mišljenja dok je deset starih članica koristilo mehanizam kontrole subsidijarnosti često. Takođe, ima zemalja u obe kategorije koje retko šalju izveštaje o subsidijarnosti. Ima parlamenata koji su poslali 2 ili manje izveštaja, i to 3 od starih i 7 od novih članica.

Ostali pokazatelji gde podaci nisu lako dostupni biće dalje istraženi u široj studiji: da li su nacionalni stavovi pripremljeni od strane novih članica istog kvaliteta kao i oni koje donose stare članice. Izgleda da odgovori dobijeni u toku razgovora u Briselu sugerišu da nove članice imaju manjak dovoljno obrazovane radne snage koja „kod kuće“ može pripremiti argumente prihvatljivog kvaliteta (što je npr. Britanska i Francuska državna služba u stanju da uradi), tako da može postojati problem sa očiglednom argumentacijom.

2.2 Uključivanje na nivou EU

Neki od problema u oblikovanju politike EU su karakteristični za predsatvnike novih članica kao i za predstavnike starih članica. U toku razgovora, pomenuta su tri ovakva faktora: 1) Poznavanje engleskog jezika (u proseku nove članice su primećene kao blago bolje u odnosu na stare), 2) poteškoće timskog rada (pojavljuje se i kod straih i kod novih članica), 3) Mlaki doprinosi zbog lošeg finansijskog podsticaja (više karakteristično za stare članice), ili neki drugi razlozi (npr – zasićenje zbog predugog boravka u Briselu - stare članice).

Uopšteno govoreći, razgovori pokazuju da su nove članice opažene kao više aktivne, sa više entuzijazma i da imaju svežiju perspektivu – što je i posebno pomenuto u kontekstu EP i EESC. Prema razgovorima izgleda da nove članice imaju dovoljan nivo sposobnosti da doprinesu donošenju zajedničkih odluka EU. Puno dobrih izvestioca u EP i EESC dolaze iz novih članica.

2.2.1. Glasanje, pravljenje koalicija

Zbog specifičnosti institucionalne strukture EU, teško je pribaviti podatke značajne za usporedbu uključivanja nove naspram stare članice u konkretnom odlučivanju. Pravo zakonodavne inicijative je u rukama EK što je vezano za obavezu da se predstave interesi EU kao celine, radije nego posebnih država. Glasanje u EP retko može biti značajnije analizirano u kategorijama država članica (ređe nego npr. u trans–Evropskim političkim grupacijama). Tako, jedini lako dostupan pokazatelj je koliko često različite države članice glasaju u manjini u Savetu ministara EU? Ako uporedimo takve podatke (od 13.07.2009–01.01.2013), primetićemo da postoji razlika između novih i starih članica: dobili smo srednju vrednsost od 6 manjinskih glasova novih članica i 10 iz starih. Izgleda da su nove članice saglasnije orjentisane od starih makar što se tiče Saveta: ostaje da se objasne razlozi ovih razlika. To je u skladu sa onim što je navedeno u razgovorima u Briselu: izgleda da su nove članice fleksibilnije u Savetu (uključujući COREPER) u pogledu njihovih pozicija, dok je u EP situacija obrnuta.

2.2.2. Predstavljanje u Briselu

Prema razgovorima u Briselu, brojčano osoblje za stalne predstavnike je približno isto za sve države članice (80 – 120).

Članovi EP izabrani iz novih članica trenutno su nedovoljno zastupljeni kao predsedavajući u Odborima EP. Od svih 23 odbora samo je jedan predsedavajući iz nove članice.

Među potpredsednicima situacija je obrnuta – nove članice, u odnosu na veličinu svoje populacije, su previše zastupljene. Poslanici koji su izabrani iz novih članica imaju nešto manje od trećine sveukupnih potpredsedničkih pozicija iako predstavljaju malo više od jedne petine EU populacije. I to je nešto što je pomenuto u toku razgovora u Briselu - sistem kvota koji se koristi u nekoliko EU institucija favorizuje male države članice (a nove članice su uglavnom male), tako da mogu dobiti relativno više prostora za predstavljenje i vremena za diskusiju.

Trenutno postoji 7 političkih grupa u EP. Sve su vođene od strane osoba izabranih iz starih članica. Još uvek nije jasno zašto postoiji samo jedan predsedavajući parlamentarnog odbora izabran iz nove članice i zašto nema vođa političkih grupa koji dolaze iz novih članica. Razlog leži možda i u tome, kako je to par intervjuisanih u Briselu u suštini reklo: „bolje vodite EU ukoliko ste duže ovde“. U tom smislu stare članice imaju prirodnu prednost obzirom na njihovu instucionalnu prošlost, iskustvo i kontakte. Ovo pitanje trebalo bi dalje istražiti u dubljoj studiji.

A šta je sa administrativnim kancelerijama u EK: da li potencijalni zaposleni koji dolaze iz novih članica imaju disproporcionalno manje šanse da se zaposle tu? Podaci administracije EK (isključujuči asistente) pokazuju da, naprotiv, nove članice – a skoro sve su male zemlje - imaju prednost. Od top 10 zemalja koje imaju najveći broj zaposlenih državljana u EK – 6 su nove članice. To je u skladu sa onim što je rečeno u toku razgovora u Briselu: u pogledu imenovanja u administrativnom sektoru – zaposleni iz novih članica imaju iste sposobnosti u odnosu na predstavnike drugih zemalja, osim ako te oblasti nisu od krupnog političkog značaja ili predmet političkih pregovora. Dve intervjuisane osobe u okviru ove studije pozvale su da se dublje istraži šarolikost različitih nacionalnosti u vrhu uprave Komisije.

Registar transparentnosti podataka jasno ukazuje na to da su stare članice bolje predstavljene u privatnim lobijima u odnosu na nove članice, kako generalno tako i pojedinačno gledajući. Nekoliko osoba intervjuisanih u okviru ove studije ovu razliku su objasnili tako što su rekli da je to objektivno obzirom da ekonomske aktivnosti dominiraju na zapadu gde su stare članice. Jedan od savetnika jedne parlamentarne grupe čak nikada nije ni naišao na lobistu iz nove zemlje članice. Ovaj faktor bi trebalo dalje istražiti u komparativnoj studiji.

*CEAS prevod. Originalni dokument na engleskom jeziku možete naći ovde.