- Iz njega proističe da potpisnici u stvari uopšte ne veruju u EU integracije, jer smatraju da bi sporazum, ako se postigne, mogao da dovede do dramatičnih posledica u regionu, u kojem smo, inače, svi za EU, a većina i u NATO ili ima saradnju sa tom organizacijom - rekla je Milićeva

Mi smo prvi put danas čuli da Rezolucija 1244 nije nikakva pobeda Srbije, niti garant bilo čega i mislim da su to novi i jako dobri momenti.

"Korekcija granica", odnosno eufemizam za "razmenu teritorija", je loša ideja, kaže američki analitičar Danijel Server. Za to on navodi više razloga, a pre svega taj da bi to dalo vetar u leđa zagovornicima samostalnosti Republike Srpske i "Velike Albanije".

Predsednik Hrvatske Ivo Josipović je krajem prošle nedelje poručio da očekuje da Srbi s razumevanjem prihvate značaj akcije „Oluja” za slobodu hrvatske države, a da, s druge strane, Hrvatska treba s pijetetom da se odnosi prema žrtvama i da kazni zločine. Josipović je nešto slično izjavio i prošle godine posle oslobađajuće presude Anti Gotovini i Mladenu Markaču, kada je obećao da će odgovorni za zločine u „Oluji” biti kažnjeni.

Predsednik takozvanog Kosova Hašim Tači, iako je kategorički negirao da će biti podele Kosova, priznao je da će biti „korekcije državnih granica“.

Ni kada je pozvao kosovskog ministra spoljnih poslova Bedžeta Pacolija u Novi Pazar, ni pre nekoliko dana kada je otišao u Prištinu da se sastane sa njim, ono što se nesporno nametnulo kao pitanje jeste šta predsednik Bošnjačkog nacionalnog veća (BNV) Sulejmana Ugljanin uopšte hoće od kosovskog zvaničnika?

Predsednik RS Milorad Dodik: Rešenje odnosa sa Prištinom povlači i pitanje RS. Ideju podele Kosmeta ozbiljno treba staviti na dnevni red. Zapadni faktori bi želeli da nas nema

Stiv Benon, bivši strateg Donalda Trampa tvrdi da bi Balkan u novom geostrateškom okruženju mogao dobiti mnogo važnije mesto na svetskoj sceni.

Predsednica Centra za evroatlanske studije (CEAS) Jelena Milić uverena je da su nerealne i besmislene teze da bi podela ili bilo kakava korekcija administrativne linije s Kosovom mogla da izazove sukobe i nasilje.

Suočena sa potiskivanjem sopstvenog uticaja sa Balkana što je, pored ekonomske slabosti, velikim delom pripisivano i aktivnom delovanju velikog broja paramedija sponzorisanih od strane zapadnih fondacija i uticajnih centara moći, Rusija je u poslednjih deset godina na ovom području razvila široku mrežu paramedijskih struktura i organizacija čiji je jedini cilj ostvarivanje spoljnopolitičkih interesa Moskve u regionu. Decenijama unazad ubeđivan da je bivši sovjetski blok izgubio Hladni rat protiv Zapada, na prvom mestu zahvaljujući moćnijoj propagandi zapadnih zemalja i njihovoj nespornoj dominaciji u onim sferama društvenog života koje bi se mogle označiti kao izvori tzv. meke moći, u novo blokovsko odmeravanje snaga ruski politički establišment je ušao sa, unapred pripremljenom, strategijom vođenja hibridnog rata koja se u velikoj meri oslanja na paramedijske strukture.