Hapšenje predsjednika Alijanse za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja u Francuskoj na osnovu potjernice Srbije koja sada traži njegovo izručenje, može da bude jedan od razloga zbog kog je Srbija, poslije višemjesečne igre gluvih telefona sa Crnom Gorom, odlučila da uhapsi svoje državljane Nemanju Ristića i Predraga Bogićevića, a koje Crna Gora traži zbog sumnje za pokušaj terorizma u našoj zemlji na dan održavanja parlamentarnih izbora 16. oktobra.

Svako u regionu ko se ponadao da će Donald Tramp da minira NATO se prevario, kao i onaj ko je očekivao da će novi stanari Bijele kuće „žrtvovati“ Crnu Goru i region da bi oporavili odnos sa Vladimirom Putinom. Dokaz za to je jednoglasna odluka Spoljnopolitičkog odbora američkog Senata da usvoji Protokol o pristupanju naše zemlje Alijansi, saglasni su sagovornici CdM-a.

The US Senate Foreign Relations Committee approved a resolution on Wednesday supporting Montenegro’s accession to NATO, in a second attempt to push the Balkan’s country membership bid.

Bezbednosna situacija u svetu, ali i u našem okruženju, dramatično se pogoršava u poslednjih nekoliko godina. Te nove realnosti moramo biti svesni i za nju adekvatno pripremljeni. Aktuelna vlast u Srbiji, na žalost, ne odaje utisak neophodne pripravnosti.

Priča o navodnom pokušaju državnog udara u Crnoj Gori, na dan parlamentarnih izbora 16 oktobra, koja u iščekivanju pravnog epiloga Crnu Goru drži u svojevrsnoj političkoj krizi sa neizvjesnim ishodom, za sobom povlači i brojne kontroverze i nejasnoće.

Do juče su pripadnici Vojske Srbije bili svedoci i žrtve svesnog, namernog i kontinuiranog kršenja zakona od strane pojedinaca koji se nalaze na važnim državnim funkcijama, danas su to kolege policajci koji su pritvoreni jer su zahtevali poštovanje zakona i odgovornost onih koji zakone krše, a ko će to biti sutra. Ovo važno pitanje ne sme ostati bez odgovora i zato svi u Srbiji svakog dana imaju obavezu da ga postavljaju upravo onima koji se kriju iza državničkih funkcija i poluga vlasti i misle da su iznad zakona i interesa građana Srbije.

Interpol obelodanio crvene poternice za srpskim i ruskim državljanima zbog navodnog terorizma. Ministar Stefanović: Uvek postupamo po Interpolovim poternicama

Od 1. januara 2017. na Kosovu je operativan Specijalni sud sa sedištem u Hagu, zadužen da ispita sumnje u zločine počinjene nad srpskim i civilima drugih nacionalnosti tokom i posle rata na Kosovu. Do formiranja ovog suda došlo je posle otkrića bivše glavne tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte, objavljenog 2008. u njenim memoarima (The Hunt: Me and the war criminals / Lov: Ja i ratni zločinci), da tužilaštvo Haškog tribunala ima saznanja o masovnim kidnapovanjima krajem i posle rata na Kosovu. Specijalni izvestilac Saveta Evrope Dik Marti sproveo je istragu koja je krajem 2010. rezultirala izveštajem na 27 strana, u kojem se tvrdi da je oko 500 civila (oko 400 nealbanaca, uglavnom Srba, ali i Roma, kao i oko 100 Albanaca) oteto na Kosovu posle razmeštanja snaga KFOR-a i da je jedan broj njih tajno prebačen u Albaniju kako bi se trgovalo njihovim organima. Savet Evrope je ovaj izveštaj usvojio početkom 2011. godine i zatražio „nezavisnu istragu koja bi došla do pune istine o ovim tvrdnjama“. To je pokrenulo mehanizam za formiranje Specijalnog suda.