U SREBRENICI SE DESIO STRAŠAN ZLOČIN

Autor: Jelena Milić, direktor CEAS-a

jelena milic4

Čedomir Jovanović i Nenad Čanak sprovode rehabilitaciju osuđenog ratnog zločinca i negatora genocida u Srebrenici Vojislava Šešelja, lidera Srpske radikalne stranke. Stranke koju su na nedavnim izborima građani Srbije, i pored smanjenog cenzusa,  izbacili iz parlamenta. 

Zašto oni učestvuju u ovoj transakciji nije bitno mada se nazire, oni su prošlo vreme. Bitno je što Šešelju daju medijsko vreme i tabloidnu postprodukciju koja samo može da podigne rejting SRS, jer ih Šešelj razbija pred svojom publikom. Njegovim glasačima ne smeta ni njegova retorika, ni njegov stil. Dapače.

Svojim nekadašnjim imenima i stavovima, avatari nekadašnjih samokompromitovanih Jovanovića i Čanka, ih  toliko bagatelišu pred javnošću da je legitimno pitati da li su im  ikad i bili iskreno posvećeni, kad ovo sad rade. Sve se više bojim da su još onomad samo videli šta je bilo IN VOGUE i lukrativno. Osuđenog ratnog zločinca Vojislava Šešelja i negatora genocida u Srebrenici, rehabilituju spodobe bez stranaka i transparentnosti u radu. Na  površini ih drže oni kojima je  najbitnije da se na što više mesta kaže da je u Srebrenici bio genocid. Više nego Vučić. On im stavlja ogledalo pred lice. Na normalizaciju Šešelja kao drugoj legitimnoj strani medalje građanske antiratne, nekompromitovane i nesamosvodničke Srbije, koju Čanak i Jovanović odavno ne predstavljaju, spomenuta građanska Srbija i civilno društvo glasno ćute. Mahom zato što ni jedni ni drugi u Srbiji skoro više ne postoje. Zato što njih dvojica bagatelišu i reč genocid još uvek je ponavljajući u fejkovanim duelima sa Šešeljem, a oni koji se još zovu TT ili se nikad težim pitanjima od prelaznih benčmarka javno i krvavo nisu ni bavili, ili svoje stavove realizovane kroz projekte tranzicione pravde, uz goldhegenizaciju Srbije, zbog udobnog oportunizma dopuštajući da upotreba  reči genocid postane jedini parametar nečije javne podrške ili osude.

Možda Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) još „nešto i drži po Vojvodini“ ali više ništa ne zastupa i ne promoviše. Čedomir Jovanović lider Liberalno demokratske partije (LDP)! Gimme a break.  Dve  iste fraze „ Koštunica Dr Vojislav“ i „za budućnost naše dece“ ( nope, očito samo tvoje koju ti kompromituješ) i dve iste poze,  jednog kao vrhovnog moralnog  arbitra u političko-medijskom kupleraju, a drugog kao zabrinutog, neshvaćenog mislioca i jedinog koji zna kako i šta dalje. Samo što bukvalno više nema s kim. Svojom krivicom. „Zoran i ja“. Da sam ja neko, zamolila bih ga da tu frazu prestane da koristi. Samo se Vučić više osuđuje od njega, i samo je Vučiću gore od njega. Gimme a break. Vučiću duplo koriste očito za sve manje pare imajući u vidu šta su spremni da rade. Njega, Marića i tabloide razumem, ovu dvojicu ne.

I to pred očima regiona, jer Happy TV sa nacionalnom frekvencijom se gleda pogotovu u Republici Srpskoj (RS), ali i na satelitu, verujte mi znam iz prve ruke. A i tabloidni portali se čitaju. Nadam se i pred očima diplomatskog kora. Jovanovićev rad se prati pogotovu u Bosni i Hercegovini (BiH) i nekim donatorskih krugovima. Nadam se da će i neko tamo, ako još slučajno nije, i ovo novo dno videti. I reagovati.

S druge strane je Milan Antonijević, koji se baš i nije ponašao solidarno kad su me prvo srpska TV-tabloidna mašinerija bezočno ocrnjavali i zastrašivali. Nije pokazao ni solidarnost u poslednjih par godina osuđeni ratni zločinac i negator genocida u Srebrenici, Vojislav Šešelj, neometano kontinuirano, najstrašnije vređa na mizoginoj osnovi, dok mu radnici i radnice ispred kamera govore„ ju, ju hi, hi, nemojte, hi, hi, posle ja nagrabusim zbog vaših reči“(radnica ispred kamere, ne ja vređana!).

Dapače, na moje pokušaje da ukažem šta mi se dešava, umesto javne osude ponašanja osuđenog ratnog zločinca i negatora genocida u Srebrenici, Vojislava Šešelja i medija, te poziva nadležnim institucijama sistema da reaguju,  koje inače  tako voli kada sa Grujičićkom priča o osiromašenom uranijumu na javnom servisu, Antonijević mi sa pomiriteljskom mudrošću i analitičkim deficitom savetuje  da se „ne potresam“ jer će „Šešeljevo vreme uskoro proći“.  Nešto mi se čini da će SRS uskoro, kao rezultat gluposti zvane dijalog vlasti i opozicije, pod patronažama Soroša pa EU parlamenta, ponovo postati parlamentarna stranka. 

Takav kakav prema mom slučaju, ali ipak Milan  Antonijević,  ekspresno je  cancel-ovan, bez obzira na sav  za Srbiju i region vrlo koristan dugogodišnji rad. Dobrovoljni cancel-aši su  oni kojima je bitno samo da se što više pominje  genocid u Srebrenici.  Po svaku cenu i sa ciljem koji  nema uvek veze sa ukazivanjem na prirodu  zločina, osudom odgovornih i pijetetom prema žrtvama, već zbog mnogo drugih razloga. Cilj je goldhagenizacija Srbije, prerada istorije  u kojoj se zaboravlja da je Srbija bila saveznica u dva svetska rata. Uporedo se namerno  čičadražićevizuju  svi koji su bili za Srbiju sa saveznicima protiv Nemaca,  a koji nisu bili ni  titoisti  ni nedićevci. Tito je bio  staljinista, pa autokrata i bezočni manipulator čije kredite mislim još plaćamo. Naime, u svom pomiriteljskom zanosu i ambicijama da učestvuje u reformi Dejtona,  neprijatno  nepripremljen za TV duel sa Vučićem oko istog, Antonijević je izabrao vrlo pogrešan datum da pozove na mir i pomirenje ili šta već građane RS. Umesto da je to uradio na godišnjicu Dejtona, jer on je stvorio RS. 

Ali nekima je uistinu bilo bolje u BiH za Tita. Navodno  titoizam je bio veliki „emancipatorski pokret“. U odnosu na šta? Da nije eliminisao brutalno ideološku konkurenciju i mogućnost njenog novog nastajanja pod plaštom ratne pobede, da li bi možda Srbija krenula odmah ka demokratiji i tržišnoj ekonomiji, i sad već bila u EU i NATO. Tamo  gde i žene imaju radna prava i gde postoje vrtići i škole, ali i stranke, demokratija i tržišna ekonomija. „Ali desio bi se staljinizam da nije bilo opravdanog „Golog Otoka“. Ne,  ne bi da nije zatučena mahom srpska demokratska opozicija i nedićevcima i Titu. Možda bi Srbija bila mnogo  više emancipovana uz mnogo  manje skupe i surove titoističke metode. BTW, ako je neko prekrajao granice po i oko Kosova  uklapajući i preklapajući ih u cilju njima adekvatne organizacije KPJ i ostalih ogranaka i u skladu sa odnosom  prema Staljinu i Albaniji, to su bili komunisti i Tito.

A BiH, za koju goldhagenizatori  tvrde da je bila multikulturalna, te da su je samo Srbija i Srbi zločinački etnički čistili i podelili devedesetih?  Nope. Demultikulturalizacija BiH krenula je  kreiranjem okolnosti koje je Srbe iz BiH prinudila da počnu da  sa se iseljavaju  iz BiH u Srbiju i drugde. Počela je još osamdesetih kada su na mesta koja su zasluženo pripadala lekarima i drugim visokoškolovanim Srbima, nenacionalistima, posebno onima koji nisu bili članovi partije, počela da pripadaju njihovim nekadašnjim stažistima, zato što su bili Bošnjaci i članovi partije. Do tada nije bilo Bošnjačkog visoko-obrazovanog kadra toliko. Trust me. This is my lived experience. Zašto je ono manje relevantno od nečijeg drugog? A mnoga su postala izvor finansiranja života i-ili neupitna osnova za revidiranje šire istorije Zapadnog Balkana i ubijanje svih nezločinaca Srba i Srbije 2021. u pojam, u cilju vlastitih agendi.

U ovom procesu sam i ja žrtva. Prvo što sam gledala slom roditelja, kao osoba koja još nije mogla da se stara sama o sebi. Onda sam, kao i mnogi drugi normalni Srbi,  bila žrtva 10 godina sankcija UN protiv Srbije, u koju sam se vratila iz BiH u drugom gimnazije u dva sobička kod ujaka, sa WC na terasi. Posle, sve vreme bivajući protiv Miloševićeve politike živela sama po podstanarskim stanovima, jer mojima nije dato pravo da  zadrže državni kad su posle sistemske diskriminacije odlučili da se vrate u Srbiju pa između ostalog,  punih izbeglica iz BiH. Onda me je i NATO bombardovao. Pa sam bila solidno satanizovana i marginalizovana zalažući se za tranzicionu pravdu i hapšenje svih ratnih zločinaca, ne na osnovu „projektnih aktivnosti“, bukvalno nikada, isključivo iz principa. Usput objašnjavajući okolnosti koje su dovele do spomenutog NATO bombardovanja. Vrlo popularno u Srbiji, BTW.  Nisam nikad  govorila „NATO je dobar za ekonomiju“ javno,  a po ambasadama „i ja sam za NATO samo nije trenutak“. Samo što ja to ne zloupotrebljavam. Ne komercijalizujem. I nemam skrivene agende, samo principe kojih se držim i neskrivene agende da se Srbija što jače učvrsti u evro-atlantsku zajednicu.

Ali sve ovo, a ima još mnogo toga, nije isto što i „spomenik Čiča Draži u Čikagu“, „opsada Sarajeva“ i „genocid u Srebrenici“. Tako se uvek kaže, šta god da se spomene kao primer da su i Srbi bili žrtve. I Srbija. Jasenovac spomene. Ne, to je pravdanje Srebrenice. Nije uvek i nije kad ga ne spominju Mladić i co.  Na kraju mi je iza leđa, a ne u lice, iz jednog donatorskog centra  sugerisano da se u javnom nastupu  ne pojavljujem kao direktorka CEAS već kao nezavisna analitičarka. „Zbog budućeg političkog angažmana“. U periodu kad CENTAR ZA EVROATLANTSKE STUDIJE uočava i podržava  približavanje Srbije i SAD-a i organizuje  do tada najveću BEOGRADSKU NATO NEDELJU, dok drugi kukaju i kritikuju.  Razumete?

Tom sugestijom su uvređeni CEAS kao istraživačko analitičarska organizacija visokog ugleda i dometa, svi u CEAS i ja kao pojedinci. Naš decenijski transparentan, analitički i zagovarački rad, diskreditovan je implikacijom da on nije rezultat doslednog pristupa već nečeg drugog- „mog budućeg političkog angažmana“. Očito je da  neki  namerno hoće da ostave Srbiju  van novih dobrih  tokova i da namerno previđaju dobre trendove u Srbiji, a imaju i sredstva kojim to mogu da podrže. CEAS samo ne učestvuje u tome. Zato sve gore spomenuto, moja protiv vaših proživljenih iskustava, postaju sve sličnija bez obzira na dužinu opsade Sarajeva,  Srebrenicu i Batajnicu.  Ako se ovako nastavi Srbija 2021, a i građani Srbije imaju puno razloga za novu turu razočaranja u Zapad, ovog puta sa argumentima, bez i jednog počinjenog neupitnog zločina.

Isti centri još uvek ćute, a jednog  možda i promovišu i drugo,  na  Jovanovićeve  i Čankove skandal normalizacije Šešelja zloupotrebljavaju pozicije koje su nekad imali, zarad finansiranja svojih životnih stilova pretpostavljam. To su oni koji principe koje zagovaraju i kod drugih očekuju, sa visina neupitne ekskluzivne žrtve i-ili pozicija koje imaju. Zbog goldhagenizacije Srbije i defašizacije IZ ili koga već. Ali je bilo neprimećeno približavanje Srbije i SAD, i sav drugi napredak dok drugi solidno nazaduju pogotovo ako se početne okolnosti 2000. uzmu o obzir svima o kojima CEAS takođe priča. Ali primećen je moj „budući politički angažman“.

Jedna bitna okolnost koje je dovela do mnogih relevantnih aktuelnih okolnosti je da su Srbi  od krvavog rata u BiH, jedne od fraza zbog koje je Antonijević cancel-ovan, bežali u Srbiju, a Kosovari i Bošnjaci u SAD.  Kvaka 22.

Da li je ista ekipa, koja je cancel-ovala Antonijevića,  cancel-ovala i SAD, u kojima obično svi rade ili čije  pare dele u grantovima,  što su generala  Mihajlovića odlikovali?  Tick-Tack. Tick-Tack. Pošto Linkolna, koji je u pravednom građanskom ratu za ukidanje ropstva, dok je  usput bio i brutalan  prema Indijancima,  ne može da se cancel-uje, ajde da gangbangujemo Milana Antonijevića.  Usput nastavljajući da ne spominjemo mnogo Jasenovac, operaciju Halijard kad su Srbi spasili više od 400 američkih pilota, zločine u srpskim selima po istočnoj Bosni (prizna se jednom, za zapisnik), desrbizaciju Hrvatske kroz nepovraćaj imovine i druge načine, a da  hiperprodukujemo  revidirajuću  istoriju prevodeći sve Bošnjake muslimane u antifašiste sa oreolom.   

Ćutali su kad mi je, da li je tad predsednik ili premijer Srbije rekao, uz opšte odobravanje voditelja na nacionalnoj TV, da je „sve što radim protiv interesa Srbije“. To niko nije komentarisao,  fokus je bačen na to da li sam ili nisam trebala da se okrenem kad sam izlazila iz studija.  Pisali su grantove da kobajagi raskrinkavaju dezinformacije, dok smo se CEAS i ja sa kojekakvim grujičićkama i Co „na Srbiju je bačen ekvivalent od sto Hirošima - u Srbiji vlada epidemija raka“ narativima na svim mejnstrim medijima vijali, a sada po sudovima. Iz principa, jer za taj deo zagovaranja saradnje Srbije i NATO nikad nismo projektno podržani, niti smo aplicirali. Kao ni za hiperprodukciju uočavanja „malignog ruskog uticaja“ iako smo prvi detaljno opisali jačanje pervertirane ruske  meke moći u regionu pre pet-šest godina. Tada smo bili turbo citirani. Sada kad ukazujemo kako Srbiji na EU putu i Vučiću pro-kremaljski akteri rade iza leđa i o glavi, više nismo referentni. Ćutali su kad  smo prolazili  kroz obrnut proces ovoga što rade Čanak i Jovanović u Happy produkciji i tabloidnoj postprodukciji, bez kolektivne javne reakcije, čak ni na osnovu rodne ravnopravnosti (lice NATO zla po svim tabloidima,  osušeni ratni zločinac Vojislav Šešelj „Jelena Milic NATO picajzla“ sto puta na nacionalnim TV). Ni to. 

Jedni su  nas  recancel-ovali  zbog apsolutno samostalnog i autonomnog  predloga o korekciji administrativne linije kao jednog od elemenata kompromisa Beograda i Prištine, uz naglašavanje svih relevantnih presuda Haškog tribunala. Drugi su nas zbog toga cancel-ovali, iako ni jedan polazni princip ni analitički metod nismo promenili. Jer „multietničnost“. Jer „promena granica  na Balkanu (u 21. veku u NATO okruženju BTW) će da dovede do trećeg svetskog rata“. Gimme a break. Koja multietničnost, ona koja je zbog pozitivne afirmacije Bošnjaka tokom mog detinjstva počela da erodira, a Srbe s razlogom frustrira, ili Berlina i Brisela 2021. u kojima postoje  jednoetnički kvartovi veći od celog severa Kosova? Ili ona Srba u enklavama? 

Srbija nije izašla iz UN i pred toga što je UN sud u jednom vrlo specifičnom istorijskom periodu uspostavio sud koji je Srebrenicu proglasio genocidom, a za etničko čišćenje Srba u hrvatskoj-Oluju skoro niko nije kažnjen pojedinačno. Hrvatska  je vrlo brzo postala članica EU  i NATO, iako je u prvostepenoj presudi, koju je skandalozno preinačilo žalbeno veće, konstatovana zajednička zločinačka namera i neupitan broj zločina. Hrvatska je kao politički entitet, osuđena i za zajednički zločinački poduhvat u BiH. Srbija nije. Haradinajevo suđenje u Hagu je drugi skandal ICTY, koji ga  sasvim delegitimiše.

Srbija je pravosnažno osuđena „samo“ za  nesprečavanje genocida. Isporučila je sve haške optuženike. Nešto se ne čuje pritisak da Priština procesuira, sarađuje sa  Specijalističkim većem za zločine UČK, dvadeset godina posle ubistva 2000 Srba. Dapače, prećutkuje se, sa dva tri časna izuzetka,  da se svi na Kosovu trude da ceo proces miniraju. Nema mnogo reči ni grantova za srpske žrtve koje su bile prinuđene da odu „u još mirnim okolnostima“, pa su svojim odlaskom takođe promene etničku sliku BiH i Kosova, niti za one u izbeglištvu zbog krvavog rata, jer  90-ih je bilo mnogo više Srba u Sarajevu nego sad.  Ni reč osude za negiranje presuđenih genocida Kurtiju i Osmani kad tvrde da je Srbija na Kosovu počinila genocid, za koji ni jedna optužnica, a kamo li presuda nisu donešene.

Jovanović i Čanak su cancel-ovani kod mene. Cancel-aši svakog ko ne koristi G word u kontekstu Srba i Srbije na Jovanovićevu i Čankovu skandaloznu mejnstrimizaciju osuđenog ratnog zločinca Vojislava Šešelja još uvek glasno ćute. Jer ova dvojica, bagatelišući Srebrenicu u svoje svrhe, još uvek G word spominju. 

Kad sve ovo uzmem u vidu smatram da se u Srebrenici desio strašan zločin. U Jasenovcu je bio genocid, samo tad ta presuda-opis  nije postojala u međunarodnom pravu. Ovo pri zdravoj pameti kaže Jelena iz BiH i Srbije, koja je i sve vreme Trampove administracije koristila G word za Srebrenicu i koja zna mnoge iz nove Bajdenove administracije koji će se baviti Evropom i Zapadnim Balkanom.