27.11.2014, Predstavljena CEAS DPC Studija pod nazivom: „Karika koja nedostaje: reforma sektora bezbednosti, ’vojna neutralnost’ i EU integracije u Srbiji“

Beograd, 27.11.2014

ceas-logo-116

Centar za evroatlantske studije (CEAS) iz Beograda i Savet za politiku demokratizacije (Democratization Policy Center (DPC)) iz Berlina, održali su 27.11.2014 godine u Aeroklubu u Beogradu panel diskusiju: „Reforma sektora bezbednosti, ’vojna neutralnost’ i EU integracije - proces pristupanja Srbije“, na kojem su predstavili nacrt zajedničke Studije pod nazivom: „Karika koja nedostaje: reforma sektora bezbednosti, ’vojna neutralnost’ i EU integracije u Srbiji“.

Studija je realizovana u okviru zajedničkog projekta Centra za evroatlantske studije (CEAS) i Saveta za demokratizaciju politike (DPC)  “Reforma sektora bezbednosti, “vojna neutralnost” i EU integracije u Srbiji - Kako da EU najbolje iskoristi svoj uticaj da zagovara održive reforme” koji je podržao Balkanski fond za demokratiju German Marshall fonda Sjedinjenih Američkih Država.


1
Pored autora Studije, Boda Webera, višeg saradnika berlinskog Saveta za politiku demokratizacije (DPC) i Jelene Milić, direktora beogradskog Centra za evroatlantske studije (CEAS), panelisti su bili i Jadranka Jelinčić, direktor Fondacije za otvoreno društvo i Thomas Ahammer, vojni ataše pri ambasadi Austrije. Skup je moderirao novinar Novog Magazina Ratko Femić.
Diskusiji je prisustvovao i veliki broj predstavnika državnih organa iz sistema bezbednosti – BIA, Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka, ministarstva odbrane, ministarstva spoljnih poslova, Kancelarije za KiM, skupštinskih odbora: za odbranu i unutrašnje poslove i nadzor nad radom službi bezbednosti, vojne Kancelarije za NATO vezu iz Beograda, predstavnici OEBS-a, EU, Fakulteta za bezbednost, predstavnici ambasada i brojni mediji.

2
 
Studija obuhvata analizu trenutne situacije u sistemu bezbednosti Srbije; mehanizme koje Evropska unija poseduje kako bi omogućila Srbiji sprovođenje održivih reformi u sistemu bezbednosti, sa posebnim osvrtom na poglavlja 23 i 31 i političke kriterijume;  mapu potreba i ključnih oblasti u kojima je potrebno sprovesti reforme, uz konkretne zaključke i preporuke za sve relevantne aktere. Studija je pripremljena na osnovu opsežnog istraživanja, konsultacija i intervjua sprovedenih u Beogradu i Briselu sa predstavnicima relevantnih državnih institucija, skupštinskih odbora, NATO kancelarije za vezu u Beogradu, OEBS Misije u Srbiji, Generalnog direktorata za proširenje Evropske komisije, Evropske službe za spoljne poslove (EEAS) i sedišta NATO.
U uvodnom obraćanju autori su prezentovali siže Studije posvećujući posebnu pažnju zaključcima i preporukama za EU, Vladu Srbije, OCD, stručnoj i drugoj zainteresovanoj javnosti:
Evropskoj Uniji, zemljama  članicama EU i  drugim Zapadnim zemljama:
•             Da EU definiše reformu sistema bezbednosti kao važan deo integracione politike prema Srbiji u predpristupnom procesu, da njoj pristupe na strateški i konzistentan način, uz efikasno korišćenje raspoloživih alata i sredstava, posebno putem političkih kriterijuma, te  kroz poglavlja 23 i 31; Pošto je Zajednička bezbednosna i odbrambena politika najvećim delom ostala u nadležnosti zemalja članica, inicijativa  za takav novi pristup mora doći iz njih;
•             Da oformi međuresorni tim u koji će biti uključeni nadležni predstavnici Generalne direkcije za proširenje, EEAS, te Delegacije EU u Beogradu;
•             Da članovi tima budu upoznati sa konceptom EU o RSB, te da se po potrebi angažuju  stručnjaci iz EU ekspertskog tima za RSB;
•             Da taj tim održava redovnu komunikaciju sa predstavnicima drugih međunarodnih organizacija koje su angažovane na RSB u Srbiji, sa vojnim atašeima pri ambasadama država članica EU u Beogradu, te sa relevantnim predstavnicima organizacija civilnog društva i stručne javnosti u Srbiji;
•             Da EU u  izveštajima  o napretku za Srbiju, posebno u delu “politički kriterijumi”, te delovima o poglavljima 23 i 31, na sistematski način prati  stanje sistema bezbednosti, dinamiku i manjkavosti reformi; To bi trebalo da podrazumeva  i davanje preporuka za dalje reforme uz  korišćenje imperativnog jezika;
•             EU treba da zahteva od Srbije, da u okviru predpristupnog procesa, rešava postojeće ustavne i zakonske nejasnoće i protivrečnosti uloge i pozicije pojedinačnih državnih organa i institucija kao što su: Predsednik države, Savet za nacionalnu bezbednost i njegov Biro za koordinaciju službi bezbednosti;
•             EU kroz poglavlje 23 treba da prati rad i funkcionisanje vojnih odeljenja sudova i tužilaštva u Srbiji;
•             EU treba da da podršku radu Specijalnog tužilaštva za ratne zločine na slučajevima koje se odnose na bivše i sadašnje pripadnike i funkcionere sistema  bezbednosti,  te da dosledno osudi svaki vid političkog pritiska na rad pravosudnih organa, uključujući i to da oni konačno, ako to smatraju shodnim, počnu da koriste insitut “komandne odgovornosti” koji postoji u srpskom zakonodavstvu ali se ne koristi;
•             EU treba da adekvatno razmotri  i eventulano usvoji sve preporuke drugih međunarodnih aktera,  srpskih nezavisnih organa Ombudsmana i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, te organizacija civilnog društva za reformu zakonskih osnova rada delova sistema  bezbednosti;
•             EU kroz izveštaje o napretku treba da sugeriše Vladi Srbije  da preduzme mere u cilju osposobljavanja  prostora za  kancelarije za sve skupštinske poslanike i zapošljavanje stručnih saradnika. Unija bi trebala pomoći  finansiranje  kancelarija kroz  IPA fondove;
•             EU bi u okviru pregovora o poglavlju 31  trebala zahtevati od Vlade Srbije da  joj se pruži puni uvid u postojeću bilateralnu vojnu saradnju sa Ruskom Federacijom; Dodatno, EU treba da zahteva informacije o osnovama i načinu  funkcionisanja Srpsko-ruskog  humanitarnog centra u Nišu;
•             
•             U okviru pregovora o poglavlju 35, EU treba da uslovljava da se iz svih strateških dokumenata države Srbije delovi koji se odnose na odbranu teritorijalnog integriteta zemlje revidiraju tako da se isključi teritorija Kosova, shodno članu 38 Pregovaračkog okvira EU sa Srbijom;
•             EU treba da insistira na većoj transparentnosti i jasnoći budžetskih linija za sistem bezbednosti, te na jačanju mehanizama finansijske kontrole nad sistemom;
•             EU treba da podrži unapređenje uslova za monitoring  reformi sistema bezbednosti kao i rada službi bezbednosti  od strane organizacija civilnog društva;
•             Zemlje članice EU  i druge Zapadne države koje održavaju bilateralnu vojnu saradnju sa Srbijom, poput  SAD i Norveške, treba uže da koordiniraju pomoć koju pružaju u reformi sistema bezbednosti Srbije.

Vladi Srbije:
•             Do ulaska u EU raditi na izradi novenacionalne  strategije bezbednosti i nacionalne  strategije odbrane,  usvojiti nacionalnu strategiju spoljne politike, uzimajući u obzir obaveze države Srbije prema EU, kao i  obaveze koje proističu iz Briselskog sporazuma; Uporedo, potrebno je voditi stručnu i širu javnu raspravu  o koncepciji vojne neutralnosti i odnosima EU i NATO;
•             Rešiti uočene slabosti te problematične elemente u Zakonu o odbrani i Zakonu o oružanim snagama, uključujuči nedavno usvojene amandmane na oba zakona;
•             Doneti poseban zakon o bezbednosnim proverama,  kojim bi se sprečila arbitrarnost prilikom zapošljavanja u sistemu bezbednosti, te smanjile  mogućnosti  partijske kontrole nad sistemom;
•             Uključiti vojna odeljenja pri višim sudovima i tužilaštvima u Srbiji u vladinu strategiju za reformu pravosuđa te u akcioni plan za poglavlje 23;
•             U potpunosti usvojiti preostale predložene mere Ombudsmana i Poverenika sadržane u njihovom predlogu od 14 tačaka,  sa svim potrebnim zakonskim i podzakonskim aktima, a pre svega novi zakon o BIA;
•             Jačati kapacitet Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka;
•             Izmeniti Zakonik o krivičnom postupku koji predviđa da tužilaštvo može "podneti zahtev državnim i drugim organima i pravnim licima da mu pruže potrebna obaveštenja”;
•             Insistirati na punoj i doslednoj primeni ustavnih garancija o tajnosti komunikacije, odnosno obezbediti da se presretanje elektronskih komunikacija i pristup zadržanim podacima o komunikaciji građana od strane policije vrši isključivo na osnovu odluke suda;
•             Podstaći pružaoce usluga elektronskih komunikacija na bližu saradnju i samoregulaciju, kako bi se razvio jedinstveni standard kojeg se pridržavaju svi pružaoci usluga;
•             Pažljivo pratiti efekte upravo usvojenog Zakona o zaštiti uzbunjivača zbog realne sumnje da neće obezbediti potrebnu pravnu i faktičku zašitu uzbunjivača;
•             Otkloniti uočene manjkavosti i pravne praznine postojećeg Zakona o tajnosti podataka kao i stvoriti uslove za efikasniju primenu samog Zakona ili usvojiti novi zakon. Ako postojeći Zakon ostaje na snazi, edukovati organe javne vlasti o Zakonu o tajnosti podataka, i uskladiti preostalu relevantnu normativu u smislu terminologije i postupanja sa tajnim podacima;
•             Reformisati preduzeća koje pripadajunamenskoj industiriji, rešiti pitanja njihovog dugovanja i obaveza prema lokalnoj zajednici; Povećati tranasparentnost rada i kontrolu nad državnom kompanijom za izvoz namenske industrije.

Civilnom društvu, stručnoj i drugoj zainteresovanoj javnosti:
Što pre započeti široku javnu raspravu o svim slabostima postojećeg Ustava kada su u pitanju ustrojstvo sistema bezbednosti i arhitektura demokratske i civilne kontrole nad njim, te njegovih eventulanih kontradikcija i manjkavosti koje mogu predstavljati problem u procesu evropskih integracija Srbije.

 

3


Thomas Ahammer, vojni ataše pri ambasadi Austrije u Beogradu osvrnuo se na istorijski aspekt vojne neutralnosti Austrije, gde je ona propisana Ustavom i nije uticala na članstvo u EU. Studiju je ocenio kao dobar vodič u reformi sistema bezbednosti u Srbiji, koja je, kako je naglasio, neophodna za članstvo u EU.
 
4


Jadranka Jelinčić, direktor Fondacije za otvoreno društvo istakla je da je Studija došla u pravo vreme, u smislu evrointegracija i prioriteta Srbije u ovom trenutku.
 
5

U toku diskusije, najviše pažnje posvetilo se poglavljima 23 i 31, i članu 38 Pregovaračkog okvira EU  sa Srbijom.
Jelena Milić je istakla da se u procesu pregovora za prijem u članstvo ne nalazimo pod prinudom, već da smo u njega ušli svojom voljom te da nam se uslovi ne „nameću“ nego su deo pregovaračkog procesa i podrazumeva se da ih ispunjavamo. Ona je kao bitno naglasila da je dobra vest što je IPAP odblokiran jer je on najveći mogući stepen saradnje zemlje koja nije član sa NATO.
Bodo Weber je naglasio da se pitanje Kosova previše uobličava „u domaće svrhe“ a da je realnost sasvim drugačija, kao i da Srbija mora biti spremna kada na tu realnost dođe red – a doći će vrlo brzo – kako je rekao.
Željko Jović, zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju ponovio je zvaničan stav Vlade da je Srbija vojno neutralna i ne priznaje nezavisnost Kosova, odnosno smatra ga svojom teritorijom.
 
6

Sanja Dašić iz Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka rekla je da je reforma sistema bezbednosti neophodna – a kao posebnu potrebu istakla je reorganizaciju u obaveštajnim i bezbednosnim strukturama. Neophodno je sistemski bolje urediti položaj Kancelarije kako bi ona efektivno mogla sprovoditi Zakon o tajnosti podataka. Kao admistrativno stručna služba Vlade odnosno Saveta za nacionalnui bezbednost – ona to ne može. Porebno joj je dati nezavisnost. Njen kolega iz Kancelarije, Bojan Stamenković govorio je o potpisanim sporazumima o razmeni tajnih podataka između Srbije i zemalja Zapadne i Istočne Evrope kao i SAD.

 

7

Branimir Filipović iz odeljenja za ZBOP i bezbednosnu politiku MSP najavio je debrifing povodom završenog skrininga za poglavlje 23 i 31 na kome će prisustvovati predstavnici države i OCD, na kom će se razgovarati o preporukama, i složio se sa autorima i prisutnim kolegama da je reforma sistema bezbednosti na vrhu liste prioriteta Srbije u periodu koji dolazi.
 
8

Ratko Femić, moderator skupa i novinar Novog Magazina postavio je pitanje, kao novinar – kako da primenimo Briselski sporazum ako nam je Kosovo po strateškim dokumentima najveća bezbednosna pretnja. U osvrtu na ovo pitanje Jelena Milić istakla je da bi se iz strateške bezbednosne pretnje Kosovo trebalo premestiti u strateški cilj sa aspekta očuvanja mira i stabilnosti u Regionu.

 

9
Diskusija je bila veoma konstruktivna i otvorena. (#karikakojanedostaje)
Zahvaljujemo se panelistima, učesnicima i Balkanskom Fondu za demokratiju.

Spisak svih učesnika možete naći na ovom linku.