Održan okrugli sto: “Individualni akcioni plan partnerstva (IPAP) Srbije sa NATO: Šta, zašto, ko i kako”

Beograd,13.2.2015.

ipap00

Centar za evroatlantske studije iz Beograda (CEAS) organizovao je okrugli sto na temu: “Individualni akcioni plan partnerstva (IPAP) Srbije sa NATO: Šta, zašto, ko i kako”. Okrugli sto je održan u Aeroklubu 13.2.2015, u okviru projekta: "Reforma sektora bezbednosti u Srbiji i integracije" podržan od strane Fonda braće Rokfeler.

 

ipap00

Usaglašena verzija Individualnog akcionog plana partnerstva (IPAP) između Srbije i NATO zvanično je usvojena 15. januara 2015. godine na Savetu NATO. IPAP je najviši vid saradnje države sa NATO, a da država koja usvaja IPAP nije član NATO i jasno definiše ciljeve saradnje i prioritete kako bi različiti mehanizmi i oblici saradnje koji se uspostavljaju između partnerske države i NATO direktno odgovarali postavljenim prioritetima. Ovakav partnerski alat omogućava da saveti koje NATO pruža budu fokusirani konkretno na datu državu i njene unutrašnje reforme u oblasti bezbednosti i odbrane, kao i, kada je to potrebno, značajnije političke i institucionalne reforme. Glavni cilj okruglog stola bio je da se domaćoj, široj i ekspertskoj zajednici ponudi stalni  okvir za razmatranje koliko se IPAP može iskoristiti u tu svrhu.
CEAS smatra da javnost Srbije nema dovoljno informacija o tome šta je IPAP, šta su njegovi glavni elementi i mogućnosti koje otvara, te ko su glavni akteri njegove realizacije.
Pozivu na okrugli sto odazvalo se preko 50 predstavnika diplomatskog kora, Ministarstva odbrane, političkih stranaka, domaćeg i stranog nevladinog sektora, medija i po prvi put poslovnog sveta.
Pored Jelene Milić, CEAS direktora, panelisti su bili i Marijana Toma, zamenica direktora Fonda za humanitarno pravo, Grant Morrow iz političkog odeljenja ambasade SAD u Beogradu, Aleksandar Senić predsednik Odbora za evropske integracije NSRS i poslanik Socijaldemokratske stranke i Pol Prososki, direktor Međunarodnog republikanskog instituta.

 

IPAP2
Jelena Milić je u uvodnom obraćanju predstavila najvažnije tačke IPAP-a, njegov značaj za Srbiju na njenom putu ka evropskim integracijama, i dala osvrt na trenutni tok reforme sistema bezbednosti i ocenila ga sa aspekta primene IPAP-a.
Između ostalog istakla je da srpska javnost nije dovoljno upoznata sa onim šta je i šta nudi IPAP, kao i da saradnja Srbije i NATO može u značajnoj meri da unapredi njen put ka EU.


IPAP3
Marijana Toma naglasila je neophodnost primene mehanizama tranzicione pravde u odnosu na ratove 90tih, i u tom kontekstu istakla da je Zakon o civilnim žrtvama rata duboko diskriminatoran i da se na njemu treba raditi.
Ona je istakla da je od 24. marta do 9. juna 1999. godine od posledica dejstva NATO avijacije poginulo 758 ljudi, od čega 267 u centralnoj Srbiji, deset u Crnoj Gori, a ostali na Kosovu i Metohiji.
Prema njenim rečima, oko 450 su bili civili, a oko 300 pripadnici Vojske Jugoslavije, MUP-a Srbije i Oslobodilačke vojske Kosova.
Govoreći o ukupnom broju žrtava sukoba na Kosovu, istakla je da je od početka 1998. do kraja 2000. godine u sukobima u toj pokrajini poginulo ukupno oko 13.500 ljudi, od čega oko 10.800 Albanaca, 2.200 Srba i oko 500 Roma i drugih nealbanaca.
Predstavnica FHP je rekla da su ti podaci dobijeni sveobuhvatnim istraživanjem koje je Fond za humanitarno pravo sproveo na osnovu više od 31.000 dokumenata, izjava svedoka i članova porodica, fotografija i drugih izvora.

 

IPAP4
Osvrćući se na zvanične procene koje su saopštile vlasti SRJ nakon rata, da je u NATO bombardovanju Jugoslavije poginulo oko 1.000 pripadnika vojske i policije i između 2.500 i 3.500 civila, Jelena Milić je rekla da ti podaci ruše stereotipe koji postoje u srpskom društvu i dodala da nije dobro da se taj broj uvećava, kao da ove cifre već nisu dovoljne. Dodala je i da nije zanemarljiva činjenica da su se dezinformacije o broju žrtava tokom NATO bombardovanja pojačale kako je počela da jača ruska propaganda u Srbiji.

Grant Morrow je poručio da Srbija igra ključnu ulogu u stabilnosti Balkana i da je veoma važno da nastavi partnerstvo sa NATO, što će joj sigurno pomoći u realizaciji postavljenih ciljeva.

On je podsetio da je Srbija od 2006. godine članica programa "Partnerstvo za mir" i da je od pristupanja tesno sarađivala sa NATO. "U 2014. godini Srbija je imala više od 100 različitih vežbi sa NATO", naveo je Morrow, dodajući da ima mnogo načina na koji NATO može da pomogne Srbiji da ostvari ciljeve koje je postavila.
On je naveo i da je zarad postizanja ciljeva neophodan politički dijalog na svim nivoima, kao i da je veoma bitno da javnost u Srbiji bude upoznata sa tim da NATO sprsku vladu prepoznaje kao partnera.

 

IPAP5
Aleksandar Senić je naveo da približavanje ka EU sa sobom nosi bezbednosne obaveze i da je zato značajno da Vlada Srbije nastavi podršku učešću srpskih oružanih snaga u mirovnim misijama. Istakao je i stav da se mora prestati sa demagoškim manipulacijama bezbednosnim sektorom u Srbiji obzirom da mu takvo stanje evidentno šteti, i naglasio da su najgore posledice takvog stanja upravo činjenica da ono decenijama traje – sa čim se Jelena Milić složila u svojim izlaganjima.
SDS, prema njegovim rečima, pozdravlja usvajanje IPAP-a i smatra da postoji potreba za saradnjom sa NATO.

Pol Prososki, predstavio je istraživanje koje je njegov instut sproveo do 2011 godine o stavu građana prema NATO-u, u kom je dominirao rezultat da građani nisu dovoljno informisani ni o NATO-u kao organizaciji ni o njegovom značaju za reformu sektora bezbednosti, što rezultira njihovom neodlučnošću. Recimo, kada je tim građanima postavljeno pitanje da li bi bili za ulazak u NATO kada bi to poboljšalo njihovu materijalnu situaciju većina je odgovorila da bi. On je takvo stanje ocenio kao politički i komunikacioni izazov koji stoji pred Srbijom sada kada je IPAP usvojen, i istakao da su javne debate i transparentan prikaz značaja IPAP-a i NATO-a široj javnosti – ključ uspešne primene kako ovog dokumenta tako i sad, obavezne saradnje Srbije i NATO.

Nakon izlaganja panelista u debatu su se uključili predstavnici diplomatskog kora, stručne javnosti, političkih stranaka i nevladinog sektora.  Pukovnik Thomas Klementsson, vojni ataše Švedske u Beogradu pozdravio je organizovanje ovakve rasparave i ocenio da je suština primene IPAP-a adekvatna komunikacija sa građanima – bez obzira koji će put Srbija izabrati sa aspekta članstva u NATO.

Aleksandar Jovićić potpredsednik IO i poslanik SNS u parlamentu osvrćući se na usvajanje IPAP-a u ime svoje stranke izneo je stav da je bitno uskladiti stavove i akcije sa vremenom koje dolazi i sa realnim potrebama zemlje, pozdravljajući time usvajanje IPAP-a i najavljujuću punu kooperaciju vladajuće stranke u primeni ovog sporazuma.

 

IPAP6
Predstavnica Balkanskog Fonda za demokratiju, Nataša Petrović, ocenila je da nedostaje politička poruka vlasti o IPAP-u kao i da je ovaj dokument njen ispit posvećenosti evrointegracijama.

 

IPAP7
 
Predstavnik Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) iz Beograda istakao je da je spremnost građana na saradnju dobar potencijal koji treba iskoristi tako što će im se adekvatno predstaviti sve novine koje donosi implementacija IPAP-a odnosno primena NATO standarda.

U završnom izlaganju svi panelisti su se složili da se dezinformacije o broju žrtava tokom NATO bombardovanja moraju redukovati, da otežavaju put Srbije kako u njenim istinskim reformama tako i njen put ka EU; kao i da je neophodna široka javna debata i uključivanje i informisanje javnosti o IPAP-u i potencijalima saradnje sa NATO.
Skup je bio veoma dobro medijski pokriven. CEAS se zahvaljuje panelistima, učesnicima na plodnoj saradnji i  konstruktivnoj raspravi.

 

IPAP1

 

Medijsko izveštavanje o ovom skupu možete pogledati na sledećim linkovima:

13.2.2015, Tanjug, FHP: U bombardovanju stradalo 758 ljudi
13.2.2015. Novi Magazin, Kroz nastavak partnerstva sa NATO do realizacije ciljeva

13.2.2015. Večernje novosti, U NATO bombardovanju na Kosovu stradalo 488 osoba, 260 u centralnoj Srbiji i 10 u Crnoj Gori

13.2.2015. Akter, U NATO BOMBARDOVANJU POGINULO OKO 760 LJUDI

13.2.2015. Telegraf, SKANDAL: Fond za humanitarno pravo umanjuje broj poginulih Srba u bombardovanju!

13.2.2015, NSPM, Fond za humanitarno pravo: Broj žrtava NATO bombardovanja preuveličan, poginulo manje od 760 ljudi

13.2.2015. RTS, U NATO-bombardovanju ubijeno 758 osoba

13.2.2015, B92, FHP: 758 žrtava NATO bombardovanja

13.2.2015, Blic, Fond za humanitarno pravo: U NATO bombardovanju poginulo oko 760 ljudi

13.2.2015, N1, FHP: Broj NATO žrtava preuveličan - bilo je manje od 760

TW: #IPAPSerbiaNATO