Održan okrugli sto: „Rasteretiti MUP poslova privatnog obezbeđenja“

CEAS, 10.3.2015.

naslovna2222

Centar za evroatlantske studije (CEAS) iz Beograda organizovao je 3.4.2015 godine okrugli sto: „Rasteretiti MUP poslova privatnog obezbeđenja“ u saradnji sa Udruženjem za privatno obezbeđenje Privredne komore Srbije.
Na skupu je predstavljen nacrt CEAS Analize: „Nespojive delatnosti pripadnika MUPa u odnosu na poslove privatnog obezbeđenja“ koja sa važećeg normativnog i aktuelnog praktičnog aspekta sagledava ovaj problem – daje ocenu stanja, zaključke i preporuke.

Pored CEAS tima, govornici na okruglom stolu bilu su i Zoran Peković, zamenik načelnika Uprave policije, Đorđe Vučinić, predsednik Udruženja za privatno obezbeđenje PKS, Dejan Milutinović i Dejan Frković iz sindikalne organizacije Žandarmerije, dr. Goran J. Mandić, docent na fakultetu bezbednosti i prof. Željko Nikač sa Kriminalističko policijske akademije. Okruglom stolu su prisustvovali i pomoćnici načelnika Uprave za obezbeđenje određenih lica i objekata - Dragan Grujić i Petar Bogdanović, Puk. Milko Cepera iz uprave Vojne policije, članovi Udruženja za privatno obezbeđenje – predstavnici firmi za privatno obezbeđenje i delatnosti samozaštite u javnim preduzećima, predstavnici civilnog društva, Službe poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka od ličnosti, i drugi.

 

prisutni
Okrugli sto je otvorila i vodila direktorka Centra za evroatlantske studije Jelena Milić. U uvodu je istakla potrebu da se o ovoj temi javno razgovara u svrhu postizanja što efikasnijih rezultata u suzbijanju negativnih posedica koje proizilaze iz problema nespojivih delatnosti u praksi. Ukratko je prdstavila projekat – Regulisan privatni sektor bezbednosti – bezbedniji život građana, koji je podržala ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu, njegove ciljeve i dosadašnje rezultate. Podsetila je da je CEAS skoro, takođe u saradnji sa Udruženjem za privatno obezbeđenje, u okviru navedenog projekta, predstavio nacrt Analize: Obuka i licenciranje u privatnom obezbeđenju. Pozvala je stručnu javnost da daju svoje sugestije i komentare na analizu koju smo predstavili na skupu, i naglasila značaj javno privatne saradnje u oblasti bezbednosti, i neophodnost sveobuhvatne i adekvatne primene Zakona o privatnom obezbeđenju i svih podzakonskih akata i ostale relevantne normative.

 

0
Irina Rizmal, CEAS istraživač – predstavila je nacrt pomenute Analize, a kao najznačajnije istakla je:
- da se Analiza se osvrnula na sve organe javne bezbednosti ali da smo u slučaju MUPa uočili najveći potencijalni rizik koji nosi sukob interesa u smislu nespojivih delatnosti njegovih pripadnika.
- Istovremeno, postoje jake indicije da aktivni pripadnici policije pružaju usluge privatnog obezbeđenja kao dodatnu delatnost. Ovakva situacija nosi rizike poput: nejasnog lanca komandovanja; korupcije; problema nadzora i utvrđivanja odgovornosti a povlače i brojna pitanja:
- Po kom osnovu pripadnici MUPa Srbije vrše dopunski rad kao službenici privatnog obezbeđenja i da li se to klasifikuje kao sukob interesa i nespojiva delatnost u skladu sa postojećim zakonima?
- Da li uopšte zvanično i rade za neku firmu za privatno obezbeđenje ili su direktno angažovani od strane naručioca usluga obezbeđenja?
Imajući u vidu proces evropskih integracija Srbije, posebno aktivnosti predviđene Akcionim planom za Poglavlje 24, koji predviđa reforme ključnih elemenata Ministarstva unutrašnjih poslova, u smislu racionalizacije sistema i profesionalizacije kadra; prioritete internih reformi samog središta MUPa; kao i mogućnosti za rasterećenje MUPa koje pruža regulisani privatni sektor bezbednosti i uspostavljeni okvir javno-privatnog partnerstva u oblasti bezbednosti Srbije smatramo da bi trebalo jasno definisati oblasti delovanja javne bezbednosti i privatnog obezbeđenja kako bi se trenutna situacija prevažišla, postojeći rizici koje ona nosi umanjili i ojačale osnove okvira javno-privatne saradnje u oblasti bezbednosti.
Rizmal se osvrnula i na važeći pravni okvir koji reguliše nespojive delatnosti i istakla da je on nejasan i suviše uopšten, obzirom da su nespojive delatnosti policijskog službenika definisane važećim zakonima svedene na zabranu upravljanja privrednim društvima, a ocena nespojivosti ostavljena je nadređenom starešini u postupku izdavanja dozvole za obavljanje dopunskog rada koji policijski službenik podnese.
Iako je jasno da je posao policijskog službenika i izvršioca privatnog obezbeđenja nespojiv – jer, kako to i nacrt novog zakona o policiji (malo jasnije nego predhodni) definiše – svaka srodna delatnost nespojiva je sa policijskom – jasno je da je, obzirom na lošu praksu, to neophodno jasno definisati – bilo u samom Zakonu bilo Pravilnikom koji to pitanje bliže uređuje. Shodno tome, CEAS se u nacrtu Analize osvrnuo i na Pravilnik o vrstama usluga čijim pružanjem MUP može da ostvaruje dopunska sredstva, i postavio pitanje sukoba interesa i u ovom slučaju – obzirom da je Pravilnikom propisano da MUP kao dodatnu delatnost može obavljati one poslove koji su kao poslovi privatnog obezbeđenja definisani u Zakonu o privatnom obezbeđenju. Može li se princip nespojivih delatnosti policijskog službenika shodno primeniti i kad je reč o sukobu interesa MUPa kao institucije.

 

1

Zoran Peković, zamenik načelnika Uprave policije složio se da je delatnost policijskog službenika nespojiva sa poslom izvršioca privatnog obezbeđenja, i istakao da se sektor Unutrašnje kontrole bavi tim pitanjem, ali da je istovremeno vrlo teško u praksi otkriti takav prekršaj. Naveo je i da postoje kontrole od strane sektora unutrašnje kontrole – koje se obavljaju po noćnim klubovima, ili mestima za koje se sumnja da ih obezbeđuju policijski službenici van radnog vremena. Takođe je istakao da, takve slučajeve ne treba generalizovati, jer su u pitanju pojedinačni slučajevi koji se sankcionišu zakonom.
Istakao je da je formirana radna grupa pri kabinetu Ministra unutrašnjih poslova za izradu Pravilnika o nespojivim delatnostima.

 

2

 

Dejan Milutinović, predsednik sindikalne organizacije Žandarmerije (SOŽ) rekao je da se slaže da MUP treba rasteretiti pojedinih poslova i poveriti ih privatnom obezbeđenju, a da MUP preusmeri pažnju na druge svakodnevne aktivnosti, kao što su pozorna i patrolna delatnost obzirom da je činjenica da se ti poslovi trenutno obavljaju sa smanjenim kapacitetom. Međutim, kako je istakao, policija je jedina obučena i nadležna za borbu protiv organizovanog kriminala, a kako se zna da je on najprisutniji upravo po noćnim klubovima i objektima slične namene – ograničavanje policijskog službenika da vrši dodatnu delatnost kao privatno obezbeđenje, po njegovim rečima krajnje je kontraproduktivna. Kao prednost policije u obavljanju navedenih poslova istakao je mogućnost represivnog delovanja, kao i uvezanu reakciju sa kolegama iz dežurno operativnog centra MUPa, tačnije – ekipama za intervencije i podršku kolega na tom reonu.
Kao tri bitna preduslova za uređivanje ovog pitanja istakao je: sprovođenje oštre operativne kontrole rezultata privatno angažovanih policajaca na poslovima obezbeđenja noćnih klubova; drakonske kazne za korumpirane policajce i davanje saglasnosti policijskom službeniku za obavljanje ove dopunske delatnosti od strane nadležnog sterešine. U prilog ovoj tezi, Milutinović je istakao probleme sa kojima se suočava komunalna policija upravo iz razloga neiskustva i neadekvatne obuke. Osvrćući se na važeći Zakon o policiji ocenio ga je kao „u najmanju ruku smešan“ u pogledu regulisanja nespojivih delatnosti – i još jednom istakao neophodnost da se policijskim službenicima dozvoli da rade u objektima sa „noćnim režimom rada“ iz ranije navedenih razloga.

 

3

Dejan Frković iz SOŽa, naglasio je loš materijalni položaj policije, pored njihove adekvatne obučenosti, kao jedan od osnovnih razloga zbog kojih bi se policijskim službenicima trebalo dozvoliti da privatno obezbeđuju noćne klubove i slične objekte, i istakao da kao pravnik smatra da bi upravo srodne delatnosti trebalo da budu spojive i da je to dobar zakonski osnov za izmenu trenutne zakonske definicije.

 

2015-04-03 10.53.28

Đorđe Vučinić, predsednik Udruženja za privatno obezbeđenje PKS, nije se složio sa izlaganjima predstavnika Žandarmerije, i istakao da ne bi trebalo materijalni osnov stavljati iznad pravnog, iako, kako je naglasio stoji činjenica da je materijalni položaj pripadnika policije loš.
Osvrnuo se i na pitanje Pravilnika o vrstama usluga čijim pružanjem MUP može da ostvaruje dopunska sredstva- podsetivši da je MUP u vreme kada privatno obezbeđenje nije vršilo transport novca za banke i ostala pravna lica - to sasvim opravdano obavljao, međutim, danas kada je transport novca definisan i uređen Zakonom o privatnom obezbeđenju – nije jasno zašto to MUP i dalje komercijalno obavlja kao vrstu usluge kojom ostvaruje dodatna sredstva. Kao primer je naveo i obezbeđivanje sportskih priredbi, i istakao neophodnost jače i efikasnije javno privatne saradnje u oblasti bezbednosti – radi što efikasnijeg obavljanja delatnosti obezbeđenja.
Što se tiče ugleda MUPa naveo je da je MUP taj koji treba da ga štiti, i primetio da ni aktuelni javni incidenti u kojima je učestvovala aktuelna politička scena – nisu adekvatno sprečeni i propraćeni od strane MUPa. Što se tiče nespojivih delatnosti i odgovornosti pojedinih policijskih službenika za obavljanje nespojivih delatnosti, njegova je ocena da nije tačno da unutrašnja kontrola policije nema informacije o takvim prekršajima, već da su nadležni upoznati sa ovim problemom ali iz nekog razloga se o tome ćuti.
Vučinić je podsetio da je privatno obezbeđenje u Strategiji nacionalne bezbednosti navedeno kao treći stub unutrašnje bezbednosti države, i da bi taj osnov trebalo jače razraditi uspostvljanjem efikasnih mehanizama javno privatnog partnerstva u oblasti bezbednosti.

 

4
Dr. Mandić J. Goran, docent na fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beogradu izneo je stav da privatno obezbeđenje i MUP nikako ne bi trebali gledati sa aspekta sukoba već kao partnere. Kao glavni primer naveo je propuste u zajedničkom obezbeđivanju sportskih priredbi kao i da neretko dolazi do propusta zbog neadekvatno propisane obavezne saradnje policije i privatnog obezbeđenja. Mandić je postavio pitanje ko je „šef“ u ovakvim situacijama, ko je krajnje odgovoran, ko je upoznat sa planom obezbeđenja, ko je radio procenu rizika i kakav je lanac komandovanja. Njegova saznanja i iskustva su da se u ovakvim slučajevima policija neopravdano postavlja iznad pripadnika privatnog obezbeđenja iako nije do kraja upoznata sa procedurama i nema adekvatna bezbednosno proceduralna rešenja za eventualne nepravilnosti i očekivane incidente.
Mandić je ocenio da je nelojalna konkurencija između MUPa i privatnog obezbeđenja dozvoljena i pored raspoloživih zakonskih mehanizama da se ona spreči, i pozvao Vladu da hitno donese Uredbu o obavezno obezbeđenim objektima u skladu sa Zakonom o privatnom obezbeđenju, kako bi se najvažnije oblasti delovanja definisale i regulisale uz obavezujuće elemente.

 

20150403 103514

Profesor Željko Nikač sa Kriminalističko policijske akademije ocenio je da je država ta koja treba da napravi balans između javne i privatne bezbednosti, kao i da je jedan od razloga postojećeg disbalansa nerazumevanje u osnovnim terminima i pojmovima – kada su poslovi privatnog obezbeđenja u pitanju. Kako je naveo - potrebno je naći pravu meru između Ustavom zagarantovanog prava na rad i sprečavanja sukoba interesa u praksi.
Nikač je pokazao primerak Pravilnika o nespojivim delatnostima policijskih službenika iz 1992 godine u kome je bilo jasno navedeno šta sve policijski službenik ne sme da obavlja kao dopunsku delatnost – a što se odnosilo na skoro sve poslove osim one povezane sa obrazovanjem i kulturom. Pravilnik je ukinut 2007 godine, i po rečima profesora Nikača trebalo bi ga adaptirati i aktivirati opet – jer nas je upravo njegovo ukidanje dovelo do trenutnog konfuznog stanja.
Nakon izlaganja navedenih panelista povela se debata na pomenutu temu, u kojoj je uglavnom dominiralo negodovanje članova Udruženja za privatno obezbeđenje zbog činjenice da je javno privatna saradnja u oblasti bezbednosti na niskom nivou, da se mehanizmi koji su predviđeni zakonima nedovoljno koriste, i sl.
Petar Bogdanović iz Uprave za obezbeđenje određenih lica i objekata MUPa Srbije složio se da je policijska i delatnost privatnog obezbeđenja nespojiva ali je takođe zapazio i da se zbog pojedinaca generalizuje ceo MUP i da bi sa tom praksom trebalo stati, jer po njegovim rečima – veći je broj onih policajaca koji svoj posao da obavljaju u skladu sa zakonima – i da bi se to trebalo češće isticati. U debati se ponovo otvorilo pitanje obezbeđivanja sportskih priredbi u toku koje je Zoran Peković iz Uprave policije istakao da postoji potreba - da se pre održavanja sportske priredbe održi sastanak policije i privatnog obezbeđenja u cilju efikasnog obezbeđenja sportskih priredbi i ujednačavanja postupanja. Dragiša Jovanović iz Komisije za javno privatno partnerstvo u oblasti bezbednosti podsetio je da je zakonom o privatnom obezbeđenju predviđen Stručni savet koji bi bio najadekvatniji mehanizam uspostavljanja efikasne javno privatne saradnje i pozvao nadležne da ubrzaju njegovo aktiviranje.

 

2015-04-03 13.19.57

Skup je zatvorio Đorđe Vučinić, predsednik Udruženja za PO sa zaključkom da je naravno loše generalizovati kad su prestupi pojedinih policijskih službenika u pitanju, ali je naglasio da je svaki slučaj – iako pojedinačan – bitno odmah javno sankcionisati, jer je, po njegovim rečima bitno dati odgovor na pitanje da li je za tu nepravilnost odgovoran pojedinac ili sistem koji stoji iza njega.
Za kraj je istakao i da se bezbednost zemlje mora zasnivati na profesionalizmu – i sa javnog i sa privatnog aspekta, kao i da je Zakon tu da nas oslobodi a ne da nas kažnjava te bi ga u tom smislu trebalo i iskoristiti.
Jelena Milić, CEAS direktor rekla je da će se finalne verzije obe CEAS Analize predstaviti na završnoj konferenciji koja je planirana za 27.4. ove godine.
Video izveštaj je dostupan ovde.