Izveštaj sa završne konferencije „Jačanjem javno privatnog partnerstva u oblasti bezbednosti do efikasnijih zajedničkih rezultata“

CEAS, 27.4.2015.

pks1

Centar za evroatlantske studije (CEAS) iz Beograda u saradnji sa Udruženjem za privatno obezbeđenje Privredne komore Srbije (Udruženje za PO PKS) održao je završnu konferenciju pod nazivom: „Jačanjem javno privatnog partnerstva u oblasti bezbednosti do efikasnijih zajedničkih rezultata“, u okviru projekta: “Regulisan privatni sektor bezbednosti -  bezbedniji život građana“, koji je finansijski podržala ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu.

Govornici na konferenciji bili su Jelena Milić, CEAS direktor, Irina Rizmal, CEAS istraživač, Rade Krunić, pomoćnik Načelnika Uprave policije, Nataša Ignjatović iz Uprave policije, Dragiša Jovanović, predsednik Komisje za javno privatno partnerstvo u sektoru bezbednosti PKS (Komisija za JPP u sektoru bezbednosti PKS) i Đorđe Vučinić, predsednik Udruženja za PO PKS.

 

pks22

 

Konferenciju su posetili i predstavnici Kancelarije saveta za nacionalnu bezbednost, Službe poverenika za informacije od javnog značaja, Ministarstva odbrane, predstavnici diplomatskog kora, relevantnih organizacija civilnog društva, sindikata Žandarmerije, profesori sa fakulteta bezbednosti, predstavnici struke i članovi Udruženja za PO PKS.

 

pks33
Konferenciju je otvorila Jelena Milić, CEAS direktor, koja se u uvodnoj reči zahvalila svim relevantnim akterima na podršci u sprovođenju projekta Regulisan privatni sektor bezbednosti bezbedniji žiot građana - posebno Udruženju za PO PKS, Komisji za JPP u sektoru bezbednosti PKS, kao i službama Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštiti podataka o ličnosti i Zaštitnika građana na stalnim konsultacijama, doprinosu i podršci, tokom rada na ovom i drugim CEAS projektima.

 

5

 

Jelena Milić je u daljem izlaganju istakla da smo svedoci privatizacije sistema bezbednosti u Srbiji, posebno ako imamo u vidu afere koje poslednjih meseci potresaju sektor bezbednosti u Srbiji. To je naročito očigledno, kako je navela, u slučaju napada na Zaštitnika građana koji jasno pokazuje haotično stanje i anarhiju u sistemu bezbednosti. Podsetila je i da je CEAS pre izvesnog vremena izdao i Studiju Karika koja nedostaje – koja je iznela hronologiju reformi sistema bezbednosti od demokrtskih promena naovamo, kao i aktuelno stanje u sistemu bezbednosti, i dala preporuke Vladi Srbije i EU kako da iskoristi svoje mehanizme u prevazilaženju uočenih manjkavosti.

Izradu ove Studije su podržali Balkanski Fond za Demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Američkih Država. Karika koja nedostaje vrlo je uspešno predstavljena u Briselu.

Rade Krunić iz Uprave policije istakao je da privatna i javna bezbednost moraju funkcionisati kao partneri. Policija, kako je rekao, ne može u potpunosti zaštititi građane, svako i sam treba da razmišlja o svojoj bezbednosti, a privatno obezbeđenje na ovom zadatku MUP prepoznaje kao neophodnog saradnika. Istakao je da privatno obezbeđenje, u svim savremenim društvima predstavlja značajan faktor opšte bezbednosti, kao i da smo svedoci rasta i jačanje ove industrije i kod nas. MUP je, kako je i prirodno, istakao je Krunić, uzeo ulogu nadzornog organa nad privatnim obezbeđenjem, ali isto tako – Zakon predviđa i Stručni savet kao mehanizam jačanja javno privatnog partnerstva uspostavljenog kroz Komisju za JPP u sektoru bezbednosti.
Krunić je najavio i skore izmene i dopune Zakona o privatnom obezbeđenju u pogledu rokova primene, predlog je dostavljen Vladi i u najskorije vreme se očekuje u skupštinskoj proceduri.

Nataša Ignjatović, iz Uprave policije nas je podsetila koji su podzakonski akti doneti i koje još treba doneti, među njima i Uredbu o obavezno obezbeđenim objaktima, Pravilnik o legitimaciji i tako dalje. Navela je i podataka da je do sada 29 pravnih lica dobilo licencu za vršenje obuke a da ih je samo četiri počelo sa radom.

Irina Rizmal, CEAS istraživač istakla je koje su to nedoumice ostale u procesu implementacije Zakona o privatnom obezbeđenju, i kao posebno istakla:
Stav CEASa da je pružanje usluga privatnog obezbeđenja po automatizmu nespojiva delatnost sa aktivnom službom u Ministarstvu unutrašnjih poslova, imajući u vidu da tako nešto dovodi do direktnog sukoba interesa obzirom da je MUP nadzorni organ nad garnom privatnog obezbeđenja u skladu sa Zakonom o privatnom obezbeđenju.
Zakon o privatnom obezbeđenju predviđa formiranje Stručnog saveta ministra za unapređenje privatnog obezbeđenja i javno-privatnog partnerstva u oblasti bezbednosti koji je zamišljen kao ključno mesto saradnje MUPa sa udruženjima pravnih lica i preduzetnika za delatnost privatnog obezbeđenja, na kome bi se razvijale mogućnosti za zajedničko praćenje ove oblasti i razmenu opažanja, informacija i zaključaka u cilju kreiranja uslova za njegovo unapređenje.
Pitanje javnih nabavki usluga privatnog sektora bezbednosti ima i ekonomske i bezbednosne implikacije. Još uvek imamo situaciju u kojoj se na tenderima često dodeljuje ugovor ponuđaču koji nudi najnižu cenu. Neophodno je uveriti naručioce usluga da se tenderi za usluge privatnog obezbeđenja raspisuju izborom kriterijuma ekonomski povoljnije ponude što bi značilo da naručioci usluga jasno odrede koji kvalitet bezbednosti očekuju i za koju cenu.
Javna rasprava o nacrtu Zakona o policiji je završena. Apelujemo da MUP, ukoliko se pitanje nespojivih delatnosti ne definiše jasno u samom Zakonu, u najkraćem mogućem roku – ne čekajući da istekne zakonski rok - donese pravilnik o nespojivim delatnostima koji bi ovo pitanje uredio u cilju stvaranja jasnog razgraničenja između javne bezbednosti i grane privatnog obezbeđenja za dobrobit svih povezanih aktera.
Takođe, uz zaključak da pitanje bezbednosnih provera jeste dosta dobro uređeno u Nacrtu novog Zakona o policiji, ukazujemo na činjenicu da je pitanje bezbednosnih provera koje se sprovode za fizička lica – u ovom slučaju za buduće, licencirane službenike privatnog obezbeđenja – i dalje relativno nejasno. U toku javne rasprave CEAS tim nije dobio konkretan odgovor na pitanje koji će se nivo bezbednosne provere vršiti za izvršioca privatnog obezbeđenja, da li će oni potpisivati izjavu o saglasnosti pre pristupanja proceduri bezbednosne provere, kao ni koja je procedura za ostala pravna i fizička lica koja nisu službenici policije i drugih državnih organa za koje je procedura nacrtom novog Zakona propisana. Kako bi se izbegle potencijalne zloupotrebe zakonskih nejasnoća, apelujemo da se i ovo pitanje jasno uredi u samom Zakonu, ili da se ostavi prostor za donošenje podzakonskog akta koji bi bliže uredio procedure za sprovođenje bezbednosnih provera za fizička lica.
Važno je istaći da trenutno postoji mnogo paralelnih procesa koji su u toku a koji se tiču sistema bezbednosti – posao oko poglavlja 23 i 24 za pregovore sa Evropskom unijom koja obuhvataju oblast o kojoj danas razgovaramo u širem kontekstu, novi Zakon o oružju i municiji je nedavno usvojen, očekuje se usvajanje novog Zakona o policiji, najavljene su izmene Zakona o privatnom obezbeđenju – navela je Irina Rizmal.

Dragiša Jovanović iz Komisije za JPP u sektoru bezbednosti zahvalio se civilnom društvu na isticanju značaja regulisanja privatnog obezbeđenja. Kako je istakao angažovanost i istupanje nevladinog sektora u medijima i otvoreno postavljanje delikatnih pitanja umnogome je doprinelo mnogim bržim i boljim rešenjima.
Osvrnuo se na proces obuke i licenciranja kao najvažniji motor implemenacije donesenih propisa i apelovao da se on što je moguće više pojednostavi - do granica očuvanja kvaliteta obuke – kako bi se ona uspešno izvršila i omogućila profezionalizaciju ove delatnosti – što je svim relevantnim akterima – kako je naveo – verovatno i najvažniji cilj.

Đorđe Vučinić iz Udruženja za PO PKS, istakao je da država treba da iskoristi volju privatnog sektora da se jača javno privatna saradnja. Od 2011, od kako je Memorandumom uspostavljena javno privatna saradnja u sektoru bezbednosti – do danas nije bilo dovoljno vidljivih zajedničkih rešenja. Kako je istakao, privatno obezbeđenje je ravnopravni faktor bezbednosti, kao se to u Strategiji nacionalne bezbednosti i ističe, stoga ga MUP ne bi trebao posmatrati kao mlađeg partnera. Istakao je da bi trebalo definisati set prioriteta i zajedničkim snagama krenuti u rešavanje, jer, kako je naveo, dok se traže mehanizmi saradnje i balansi interesa – grana privatnog obezbeđenja finansijski propada.

Nakon uvodnih izlaganja usledila je diskusija, u kojoj se pretežno govorilo o problemima na koje će kompanije naići kada se aktivno počne sa obukom i licenciranjem. Postavilo se i pitanje krivično pravne zaštite izvršioca obezbeđenja, ali i definicije pomoćne policije koju daje nacrt Zakona o policiji. Struka smatra da bi privatno obezbeđenje itekako trebalo da se uračuna u taj sastav i da bi to Zakonom trebalo biti jasno definisano.

 

pks44

 

Na kraju, panelisti su zaključili da je ovakav vid debata i razgovora efikasan i konstruktivan i pozvali su sve učesnike da se na sve moguće načine uključe u napore implementacije propisa o privatnom obezbeđenju.

Jelena Milić pozvala je sve zainteresovane da svoje sugestije i komentare dostave na CEAS e mail adresu i obavestila ih da će oni biti sastavni deo Studije koju CEAS uskoro objavljuje, a koja će obuhvatati sve naše dosadašnje analize iz oblasti privatnog obezbeđenja.

Ona je najavila i dva predstojeća događaja koja CEAS organizuje u maju ove godine – debata o Zakonu o tajnosti podataka u okviru projekta koji je podržala Nacionalna zadužbina za demokratiju iz Vašingtona (SAD) i okrugli sto na temu bezbednosnih provera u okviru projekta koji je podržala Organizacija za Evropsku Bezbednost i Saradnju (OEBS) – i pozvala sve zainteresovane da nam se pridruže na najavljenim događajima.

Video izveštaj sa konferencije možete pogledati ovde.

Beograd, 27.4.2015.