Održana konferencija: Radno leto 2015 - Kako nastavak reforme sistema bezbednosti može doprineti bržem otvaranju pregovora Srbije sa Evropskom unijom po poglavljima

Beograd, 17.6.2015.

2015-06-17 12.54.03

Centar za evroatlantske studije (CEAS) iz Beograda, održao je 17.6.2015 konferenciju: Radno leto 2015 - Kako nastavak reforme sistema bezbednosti može doprineti bržem otvaranju pregovora Srbije sa Evropskom unijom po poglavljima, u okviru projekta Sveobuhvatna reforma sektora bezbednosti koji je podržala Nacionalna zadužbina za demokratiju iz Vašingtona, SAD.

Konferencija je za cilj imala pregled dosadašnjih razultata reforme sistema bezbednosti i usaglašenosti srpske spoljne i bezbednosne politike sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU kao i značaj i mogućnosti IPAPa u procesu nastavka reformi u okviru spoljne i bezbednosne politike. Posebno smo se osvrnuli na poruke i rezultate posete srpskog premijera Aleksandra Vučića Sjedinjenim Američkim Državama.

Na konferenciji su predstavljene i završne Analize koje je CEAS izradio u okviru ovog projekta – Zakon o tajnosti podataka i Zaštita uzbunjivača.

Uvodničari na konferenciji bili su: Jelena Milić, CEAS direktor, Cherrie Daniels, politički savetnik u ambasadi SAD, pukovnik doc. dr Katarina Štrbac, Direktor Direkcije za evropske integracije i upravljanje projektima Mministarstva odbrane, Branislav Pekić iz Sektora za bezbednosnu politiku Ministarstva spoljnih poslova, Jelica Minić, predsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji i Igor Novaković, istraživač u ISAC fondu i koordinator Radne grupe za pregovaračka poglavlja 30 i 31 - Spoljni odnosi, Spoljna bezbednosna i odbrambena politika – Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji.

9

Konferenciji su prisustvovali predstavnici državnih organa, akademske i diplomatske zajednice i nevladinog sektora.

Jelena Milić, CEAS direktor, otvarajući konferenciju, naglasila je važnost pozicije u kojoj se Srbija trenutno nalazi, obzirom na poglavlja 23 i 24, dešavanja koja su obeležila poslednji period – kao što su bezbednosne pretnje kojima smo izloženi kao region, korupcija, slabljenje vladavine prava – ali kao najvažnije naglasila je posetu premijera Srbije Aleksandra Vučića Sjedinjenim Američkim Državama. Ona je istakla da su potencijali te posete daleko iznad onoga sa čim je javnost putem medija imala priliku da se upozna.
Ona je naglasila i da se Centar za evroatlantske studije nada da će uskoro biti otvorena poglavlja 23 i 24, i pruža punu podršku nadležnim organima u tom procesu, iako postoje brojni propusti na koje stalno ukazuje.
Direktorka Centra za evroatlantske studije predstavila je i publikaciju koju je Centar za evroatlantske studije, uz odobrenje Ministarstva odbrane Švedseke, preveo na srpski jezik i objavio na svojoj internet strani, pod nazivom - Instrumenti destabilizacije Ruska „meka moć” i ne-vojni uticaj na baltičke države – koju je izradio istraživački centar ministarstva odbrane Švedske. Najavila je i intenzivnu promociju izveštaja Atlantskog Saveta - Hiding in Plain Sight: Putin's War in Ukraine and Boris Nemtsov's Putin. War.
Više o samoj poseti premijera Srbije SAD-u kao i osnovnim porukama koje je Srbija tom prilikom dobila, govorila je Cherrie Daniels, politički savetnik u ambasadi SAD.
10

Ona je pre svega istakla da je sama činjenica da je premijer Srbije dobio poziv od strane potpredsednika Bajdena - jasan znak podrške SAD-a Srbiji njenim evropskim integracijama, i da se iznadne okolnosti koje su dovele do sprečavanja tog susreta nikako nisu suštinski odrazile na značaj ove posete.
Naglasila je da je od velikog značaja bio i susret premijera sa savetnicom predsednika Amerike za nacionalnu bezbednost – Suzan Rajs, kao i sa nizom zvaničnika.
Podsetila je i da je bilo niz sastanaka koji su imali ekonomski značaj – i zaključila da je poseta premijera SAD-u, sve i da je bila isključivo ekonomske prirode – izuzetno značajna za Srbiju i njene građane.
Preporuke Srbiji koje su bile iznete na konferenciji za štampu nakon susreta premijera Vučića sa Suzan Rajs bile su – nastavak posvećenosti Srbije EU integracijama, i dijalogu sa Prištinom, jačanje vladavine prava, smanjenje korupcije i jačanje ekonomske stabilnosti.

Pukovnik Katarina Štrbac, direktor Direkcije za evropske integracije i upravljanje projektima ministarstva odbrane, predstavila je ukratko rezultate skrininga za poglavlje 31, odnosno koja su pitanja dominirala, šta se od nas očekuje, koji su to kapaciteti vojske Srbije za izvršavanje njenih predstojećih obaveza i slično. Naglasila je da Srbija, kao i ostale zmelje članice EU imaju obavezu poštovati Zajedničku spoljnu i odbrambenu politiku EU. U tom smilsu naglasila je da se edukacija i treninzi pripadnika vojske sprovode u punim kapacitetima i sa mnogo uspeha. Međutim, što se tiče učešća naših snaga u međunarodnim mirovnim misijama – glavna prepreka za tako nešto je ustvari novac – obzirom da se za odbranu u budžet izdvaja manje od 2% BDP, što, ako uzmemo u obzir da se na takve misije šalje do 1500 pripadnika Vojske – nije dovoljan procenat. Izrazila je nadu da će se to u narednim godinama promeniti.

2015-06-17 12.23.47
Branislav Pekić iz Sektora za bezbednosnu politiku Ministarstva spoljnih poslova, naglasio je kao vrlo značajno usvajanje IPAP-a početkom 2015 godine, i naglasio da se u toku njegove implementacije mora voditi računa o poštovanju ljudskih prava i načelima transparentnosti. Takođe je naglasio da javnost nije dovoljno informisana o ovom dokumentu, i da mediji nisu u dovoljnoj meri jasno prezentovali šta IPAP znači za Srbiju, koji su njegovi benefiti i koji su kapaciteti Srbije da odgovori na postavljene izazove. Nadalje, naglasio je da je primećena pogrešna percecija IPAP-a od strane građana koji ga doživljavaju kao neki „potpisani dokument“ kojim se Srbija opredeljuje za članstvo u NATO, što naravno, ne može biti slučaj obzirom na javno proklamovanu vojunu neutralnost.

2015-06-17 10.50.41
Jelica Minić, predsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji istakla je nedostatak popularizacije i zagovaranja kao osnovne mehanizme saradnje civilnog društva i države kada su EU integracije u pitanju. Naglasila je daje formiranje Nacionalnog Konventa važan mehanizam za oblikovanje konsultativnog procesa kao polazne tačke u pomenutoj saradnji. Ono što bi trebalo da bude sledeća tačka je, kako je navela – monitoring, a nakon toga diseminacija informacija i zagovaranje na čemu posebno treba raditi u cilju što bolje informisanosti građana o procesu evropskih integracija Srbije.
Ono što je naglasila kao gorući problem su mediji – sa kojima je neophodan rad na dnevnom nivou i njihovo predhodno upoznavanje sa procesom koje oni treba da koriste kao edukaciju pri izveštavanju.
U osvrtu na ono što su prethodni panelisti govorili istakla je i da socijalna i ekonomska prava građana spadaju danas u korpus osnovnih prava, jer smo u situaciji kada siromaštvo može biti bezbednosna pretnja. Održavanje momentuma u procesu evropskih integracija je, kako je navela, od krucijalnog značaja – u suprotnom dobijamo zamor – što se, u postojećim okolnostima, može negativno odraziti na bezbednosnu situaciju. Kao primer navela je Makedoniju. Dakle, najvažnije je, kako je navela, da proces neprekidno traje. Predsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji smatra da je najvažnije što pre otvoriti pregovore kako bismo izbegli scenarije koji nam se odigravaju u regionu.
Regionalna saradnja, po njenom mišljenju, je sada postala vidljivija i kreće se eksponencionalno, dok bilateralna saradnja oscilira. Podsetila je i na citat da je „EU svačija stvar“ te da bi shodno tome trebalo jačati kapacitet Ministarstva spoljnih poslova koje bi trebalo da igra ključnu ulogu u procesu pregovora. Diplomatska služba, na primer – je potpuno neiskorišćena, navela je Jelica Minić.

2015-06-17 11.01.17

Igor Novaković, istraživač u ISAC fondu i koordinator Radne grupe za pregovaračka poglavlja 30 i 31 – Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji – rekao je da se naša spoljna politika trenutno vrti oko nekoliko elemenata o kojima nema javne rasprave, to su Kosovo, vojna neutralnost, NATO, EU, Rusija i drugi vojni savezi. Naglasio je da treba definisati faktičke strateške prioritete – jer se od mnoštva tehničkih stvari kojima se Konvent bavi – muti slika onoga što ima fundamentalni značaj.

Na kraju prvog dela konferencije, Tijana Vojinović, CEAS istraživač, ukratko je predstavila projekat u okviru kog se organizuje ova konferencija i dve nalize – o tajnosti podataka i zaštiti uzbunjivača – koje je CEAS tim izradio u okviru ovog projekta.

2015-06-17 10.12.28
U debati koja je usledila, mogli smo čuti da se prisutni slažu sa opisanom situacijom po pitanju medija i njihove informisanosti o samom procesu EU integracija Srbije. Jelena Milić osvrnula se na pitanje Nacionalne strategije bezbednosti Srbije, odnosno liste glavnih bezbednosnih pretnji – na šta je Pukovnik Štrbac rekla da se ta lista definitivno mora menjati, posebno imajući u vidu priliv migranata kojima je naša zemlja tranzitna tačka, i samim tim moramo pojačati regionalnu saradnju. Podsetila je i na doktrinarna vojna dokumenta koja u svom vrhu navode očuvanje teritorijalnog integriteta, ali se nikako ne smeju izostaviti asimetrične pretnje – čiji smo praktični uvoznik za JI Evropu.

3

Sanja Dašić, iz Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost ukazala je na problem postojanja službene i vojne tajne u određenim delovima našeg zakonodavstva iako su ukinuti donošenjem Zakon o tajnosti podataka.

Mogli smo čuti i zamerke prisutnih na rad Konventa, međutim opšti zaključak po tom pitanju je bio da Konvent ipak vrši važnu funkciju komunikacije nevladinog sektora i države, a da su greške i „proklizavanja“ uobičajene stvari koje uostalom doprinose i sagledavanju šire slike. Konvent je važan i zbog svog neograničenog delovanja, makar u odnosu na državne organe – koji su obavezni da se drže striktno zadatih okvira državne politike.

2015-06-17 11.08.11