Održana završna konferencija – Usvajanje Zakona o bezbednosnim proverama – u susret većoj usklađenosti sa Ustavom

Beograd,25.6.2015.

4

Centar za evratlantske studije (CEAS) iz Beograda, održao 25.6.2015, je završnu konferenciju – Usvajanje Zakona o bezbednosnim proverama – u susret većoj usklađenosti sa Ustavom, u okviru projekta koji je podržala Misija OEBS-a u Srbiji.

Uvodničari na konferenciji bili su: Jelena Milić, CEAS direktor, dr Saša Gajin, stručni konsultant na projektu, vanredni profesor na pravnom fakultetu univerziteta Uninon, Milorad Todorović, sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova, dr Goran Matić, direktor Kancelarije saveta za nacionalnu bezbednost izaštitu tajnih podataka, Dragiša Jovanović, bezbednosni konsultant i predsednik Komisije za javno privatno partnerstvo u oblasti bezbednosti Privredne komore Srbije i Tijana Vojinović, CEAS istraživač.
Konferenciji su prisustvovali i predstavnici Misije OEBS-a u Srbiji, Kancelarije zaštitnika građana, Službe Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Agencije za borbu protiv korupcije, sindikalne organizacije Žandarmerije, Delegacije EU u Srbiji, diplomatske zajednice poput ambasade SAD i Nemačke i nevladinog sektora.

2015-06-25 10.19.48

 

U uvodnoj reči, Jelena Milić, CEAS direktor, istakla je da se materija bezbednosnih provera u skladu sa Ustavnim načelom da se obrada ličnih podataka sme vršiti isključivo na osnovu zakona, nikako pravilnicima ili podzakonskim aktima, mora bolje urediti, obzirom da naš pravni sistem ne uređuje ovu oblast dovoljno precizno i jasno. Ona je podsetila i na aktuelne najave promena Ustava i Nacionalne strategije bezbednosti, i naglasila da se reforma sistema bezbednosti mora sprovesti sveobuhvatno, rešavajući srodna bezbednosna pitanja „u paketu“ – kako bi se izbegle kontradiktornosti koje su u praksi uvek pravile probleme kada je implementacija propisa u pitanju.

 

2015-06-25 10.27.20

Tijana Vojinović, CEAS istraživač, ukratko je predstavila Studiju: Bezbednosne provere u Srbiji, koju je CEAS izradio u okviru ovog projekta, metodologiju izrade, smernice od kojih se pošlo pri analizi, kao i same zaključke i preporuke za poboljšanje normativnog uređenja bezbednosnih provera u Srbiji. Ona je naglasila da su Ustavna obaveza obrade podataka o ličnosti isključivo Zakonom, i bezbednosno načelo – osnovni motivi CEAS-a za zagovaranje boljeg uređenja materije bezbednosnih provera. Između ostalog postavila je i dva konkretna pitanja predstavniku Ministarstva unutrašnjih poslova – da li će se, nakon stupanja na snagu novog Zakona o policiji pristupiti reviziji bezbednosnih provera za pripadnike policije, i da li se za podnosioce zahteva za sticanje državljanstva Srbije sprovode bezbednosne provere i po kojim procedurama.

Dr Saša Gajin, stručni konsultant na projektu, složio se da je materija bezbednosnih provera u Srbiji neadekvatno zakonski pokrivena i da bi je trebalo – hitno – temeljno urediti. On smatra da je najbolji način za poboljšanje zakonskog okvira – unapređenje postojećih tematskih propisa po uzoru na Zakon o tajnosti podataka koji je materiju bezbednosnih provera – najdoslednije propisao. Kako je istakao – usvajanje krovnog zakona možda nebi bilo najbolje rešenje obzirom da bi tada mogli doći u situaciju da u jednom zakonu materijalni i formalni uslovi međusobno pravno ne komuniciraju. Osvrnuo se i na viđenje Službe Poverenika za informacije od javnog značaja, koje je u Studiji kao izdvojeno mišljenje predstavio zamenik Poverenika Aleksandar Resanović - da je donošenje krovnog zakona o bezbednosnim proverama najbolji metod za premošćavanje neusaglašenosti sa Ustavnim načelom tretiranja podataka o ličnosti isključivo zakonom, i zaključio da bi možda upravo Zakon o zaštiti podataka o ličnosti mogao biti taj krovni zakon na koji bi se „naslanjali“ svi ostali tematski zakoni koji propisuju bezbednosne provere.

Milorad Todorović, sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova, pre svega je istakao da se revizija bezbednosnih provera pripadnika bezbednosnih struktura uvek radi po „difoltu“, te da se neće raditi u skladu sa novim Zakonom o policiji kad on bude stupio na snagu, i složio se sa CEAS zapažanjem da sprovođenje bezbednosnih provera za podnosioce zahteva za sticanje srpskog državljanstva treba bolje urediti. On je dalje, podsetio da je Zakon o policiji dopunjavan i menjan još 2005 godine – i u pogledu bezbednosnih provera, ali da je nakon Ustavnih promena 2006 godine i donošenja zakona o zaštiti podataka o ličnosti opet postalo nužno uskladiti propise, i da se zbog toga pristupilo izradi novog zakona o policiji, koji će se , kako je naveo, u skupštinskoj proceduri naći u septembru. Todorović je istakao da smatra da je saradnja nezavisnih državnih organa, strukovnih udruženja i nevladinih organizacija sa MUP-om unapredila inače sporu državnu administraciju – i doprinela donošenju boljih rešenja, pogotovo u oblasti koja se tiče zaštite ljudskih prava, ali se i složio da je ostalo još mnogo toga da se uradi, i da nisu sva rešenja u potpunosti zadovoljavajuća, kao i da je Ministarstvo, sa aspekta svoje nadležnosti, potpuno otvoreno za saradnju.

2015-06-25 10.45.49

Dr Goran Matić, direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost izneo je stav da su bezbednosne provere za pravna lica nepravedno marginalizovano pitanje u odnosu na fizička i da bi to trebalo menjati. Objasnio je ukratko koje kategorije bezbednosnih provera, sa aspekta Zakona o tajnosti podataka postoje, kakve su procedure za njihovo sprovođenje i kao problem koji se javlja u svim zemljama istakao proveru trećih lica, odnosno proveru lica koja mogu uticati na subjekt bezbednosne provere – a problem je video u davanju saglasnosti.
Matić je izneo lični stav, kao stručni saradnik Instituta za uporedno pravo, da bi najbolji metod za bolje uređenje bezbednosnih provera mogao biti izrada metodologije procene rizika i uspostavljanje standarda koji bi propisivali i mehanizme zaštite od zloupotreba, te tim sredstvima korigovati postojeći pravni okvir koji uređuje materiju bezbednosnih provera.
Govoreći o informacionoj bezbednosti i potrebi da se ona uredi Zakonom, Dr Matić je obavestio prisutne da je Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost inicirala formiranje radne grupe za izradu zakona, ali da je, nakon neslaganja sa predstavnicima struke iz oblasti informacione tehnologije oko prednosti pravnih nad tehničkim procedurama, Kancelarija istupila iz ove radne grupe jer smatra da izrada Zakona ne ide u zadovoljavajućem pravcu po pitanju postavljanja prioriteta.

Dragiša Jovanović, predsednik Komisije za javno privatno partnerstvo u oblasti bezbednosti i bezbednosni konsultant izneo je stav da bi se doslednom primenom postojećih propisa iz oblasti bezbednosti situacija vidno poboljšala i da bi trebalo koristi resurse koje već imamo, kao što su standardi iz oblasti bezbednosti npr. Time, kako je naglasio, ne spori da bi materiju bezbednosnih provera trebalo preciznije urediti. On je rekao i da je Udruženje za privatno obezbeđenje zahtevalo od nadležnih organa da bezbednosne provere za izvršioce privatnog obezbeđenja budu rigoroznije, obzirom da je privatno obezbeđenje u nacionalnoj strategiji bezbednosti prepoznato kao treći stub sistema bezbednosti i da bi ga trebalo ozbiljnije doživeti.

U diskusiji koja se povela nakon uvodnih izlaganja je, pored osnovne teme, bilo reči i o Nacionalnoj strategiji bezbednosti, odnosno potrebama da se ona menja, pa je na tu temu Dr Matić primetio da nju donosi ministarstvo odbrane, a da bi trebalo da je donosi interesorna radna grupa sastavljena od predstavnika i javne i državne bezbednosti, te da bi se ona trebala bitno razlikovati od strategije odbrane – kao što je to slučaj u svim savremenim sistemima.

2015-06-25 12.06.33 
Jelena Milić je u diskusiji istakla da pored potrebe da se revidira Nacionalna strategija bezbednosti, postoji i potreba definisanja spoljne politike, i naglasila da su te dve strategije itekako povezane, pa stoga čudi i činjenica da ministar spoljnih poslova nije član Saveta za nacionalnu bezbednost.

U završnoj reči ona je obavestila učesnike konferencije da je CEAS, u cilju informisanja javnosti o pravoj situaciji u Ukrajini i boreći se protiv dezinformacija koje ruska strana želi da plasira javnosti u Srbiji – uz dozvolu švedskog ministarstva odbrane uradio zvaničan prevod publikacije - Instrumenti destabilizacije Ruska „meka moć” i ne-vojni uticaj na baltičke države – koju je izradio istraživački centar ministarstva odbrane Švedske – a koji je dostupan na našoj web strani. Takođe je navela da će CEAS u narednom preiodu intenzivno promovisati izveštaj Atlantskog Saveta - Hiding in Plain Sight: Putin's War in Ukraine and Boris Nemtsov's Putin. War. i pozvala učesnike da posete naš sajt i upoznaju se sa publikacijama koje je CEAS obajvio u okviru projekata kojima je zagovarao sveobuhatnu reformu sistema bezbednosti – poput anliza: Zakon o tajnosti podataka, Zaštita uzbunjivača u Srbiji, Karika koja nedostaje, U korak sa privatnim sektorom bezbednosti II...