Održana konferencija Otvorena uprava u Srbiji 2016: Gde smo sada i šta planiramo dalje?, 26.1.2016.

CEAS, 26.1.2016.

open-government-partnership

Centar za evroatlantske studije (CEAS) iz Beograda, održao je konferenciju Otvorena uprava u Srbiji 2016: Gde smo sada i šta planiramo dalje? u okviru projekta "Zagovaranje otvorenih uprava: Postavljanje dnevnog reda i praćenje akcionih planova zemalja od strane civilnog društva" uz podršku Generalnog direktorata za politiku susedstva i pregovore o proširenju Evropske unije i Delta Fondacije.

Cilj konferencije bio je pregled rezultata implementacije Akcionog plana za sprovođenje inicijative Partnerstvo za otvorenu upravu u Republici Srbiji za 2014. i 2015. godinu koji je Vlada Srbije usvojila 25. decembra 2014. godine, a koji je u velikoj meri kompatibilan sa Akcionim planovima za Poglavlja 32, kao i 23, 24 u okviru pristupnih pregovora sa EU, čije se otvaranje očekuje u prvom tromesečju 2016; naročito u delu koji se odnosi na promene u oblastima borbe protiv korupcije, zaštite osnovnih prava, slobode i bezbednosti i fiskalne transparentnosti i to kako na normativnom planu, tako i u pogledu implementacije.

Na konferenciji su predstavljeni rezultati CEAS analize implementacije Akcionog plana koji je Vlada Srbije usvojila u skladu sa obavezama koje proističu iz članstva Srbije u Parnterstvu za otvorenu upravu (Open Government Partnership - OGP).
Posebni fokus konferencije bio je na zaštiti podataka o ličnosti, koji predstavlja jedan od elemenata otvorene uprave.
Na konferenciji su učestvovali predstavnici Službe Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ministarsva odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova, Poreske uprave i brojnih nevladinih organizacija.

Uvodna obraćanja imali su Jelena Milić, CEAS direktor, državni sekretar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Željko Ožegović, Milena Lazarević, viša programska koordinatorka Centra za evropske politike – nezavisnog mehanizma za izveštavanje o Partnerstvu za otvorenu upravu i Marko Uljarević, direktor sektora za istraživanje javnog mnjenja, IPSOS Strategic Marketing.

1 ogp
Skup je otvorila Jelena Milić, rečima da je ova konferencija prilika da čujemo šta predstavnici države i nevladinih organizacija planiraju da urade u narednom periodu po pitanju otvorene uprave u Srbiji. Izrazila je zadovoljstvo što su i predstavnici Ministarstva odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova i Poreske uprave – instucije koje su veliki rukovaoci podacima o ličnosti, uzeli učešće u radu ove konferencije.
Istakla je da je proces otvaranja uprave kao temu treba voditi paralelno sa procesom evropskih integracija i koristiti mehanizme tog procesa u cilju sprovođenja što efikasnijih unutrašnjih reformi.

2 ogp

Željko Ožegović, istakao je da Partnerstvo za otvorenu upravu u Srbiji doprinosi reformi državne uprave i dodao da ako je otvorenost na lokalu dobra nema razloga da ne bude tako i na državnom nivou. Strategija i Akcioni plan za reformu državne uprave doneti su 2014 . godine a proces Pratnerstva za otvorenu upravu u Srbiji, po njegovim rečima vrlo je bitna u tom procesu. On smatra da je donošenjem Akcionog plana za sprovođenje Strategije za reformu državne uprave data i politička podrška Partnerstvu za otvorenu upravu.
Kako je naveo - nije lako implementirati Akcioni plan za Otvorenu upravu koji obuhvata puno aktera, i ima zahtevan nivo koordinacije.
Ocenio je da su kritički tonovi CEAS analize - pregled rezultata implementacije Akcionog plana za sprovođenje inicijative Partnerstvo za otvorenu upravu u Republici Srbiji za 2014. i 2015. godinu korektno napisani – ali za iste naveo da ima opravdanja – nisu definisani kapaciteti ministarstva pre svega.
Ožegović je informisao prisutne da je obrazovana međuministarska grupa za izradu drugog Akcionog plana za Otvorenu upravu, u okviru koje će biti će biti predstavnici 15 tela – predstavnici države, Privredne komore Srbije i 5 predstavnika organizacija civilnog društva – proceduru izbora OCD sprovela je Kancelarija  za saradnju sa OCD.
Najavio je i da postoje planovi da se uspostave čvrsti mehanizmi konsultacija, u vidu foruma, odnosno komunikacione platforme, preko koje bi se intenzivnije komuniciralo sa javnošću.
Takođe je istakao da će u izradi Akcionog plana biti ostvarena saradnja sa Stalnom konferencijom gradova i opština kako bi lokalna samouprava bila više uključena u implementaciju Akcionog plana – monitoring nad lokalnom samoupravom u realizaciji predhonog Akcionog plana bio je loš i to je jedna od primedbi koju će Ministarstvo usvojiti.
Milena Lazarević, viša programska koordinatorka Centra za evropske politike koji je i nezavisni mehanizam za izveštavanje o Partnerstvu za otvorenu upravu (IRM), ukratko je predstavila šta je nezavisni mehanizam za izveštavanje i rekla da je on uspostavljen kao jedinstveni mehanizam koji predstavlja mehanizam za praćenje i ocenu kvaliteta sadržaja i implementacije Akcionog plana za Otvorenu upravu.

3 ogp
Kako je naglasila metodologija izrade izveštaja je u svakoj zemlji izjednačena – i u tom pogledu zahtevi su rigorozni.
Sledeće nedelje izveštaj IRM-a će biti stavljen na uvid javnosti. Obuhvatio je više krugova konsultacija sa civilnim društvom i nadležnim ministarstvom.
Izveštaj je utvrdio da je stepen realizacije Akcionog plana visok, u poređenju sa drugim državama ne zaostajemo, a s obzirom da je ovo prvi Akcioni plan za otvorenu upravu koji Srbija sprovodi - stanje je ocenila kao zadovoljavajuće.
Najbolje ocenjen uspeh u oblasti budžetske transparentnosti i jačanju kapaciteta civilnog društva. Manje su realizovane oblasti koje imaju tehnološki i inovacioni karakter – i to zbog nedostatka budžetskih sredstava.
Ocenila je i da je u implementaciji AP bio nizak stepen uključenosti privatnog sektora, pa je kao dobru vest ocenila najavu državnog sekretara da će PKS biti uključena u sledeću izradu Akcionog plana.Lazarević smatra da je neophodno veće uključivanje lokalnog nivoa, kao i da nezavisne institucije nisu bile dovoljno uključene u izradu i implementaciju akcionog plana. I stvaranje zajedničkog foruma države i OCD za izradu i praćenje implementacije AP ocenila je kao neophodnu meru i dodala da nadležno ministarstvo (MDULS) nema dovoljno kapaciteta da se samo nosi sa ovim projektom.
Ocenila je i da su se u AP ponavljale obaveze iz drugih strateških planova utvrđenih politika, i da je to je bila česta zamerka OCD, međutim praksa drugih zemalja govori da se to ponovljanje isplatilo – odnosno da su te ponavljane obaveze imale veći stepen realizacije.
Kako je navela OCD u ranoj fazi izrade AP nije bilo dovoljno uključeno – što mora da se menja jer je Akcioni plan u suštini participativni dokument.
CEP, kao OCD je zaključio da nije dovoljno korišćen potencijal proces pristupanja EU u partnerstvu za Otvorenu upravu.
Proces evropskih integracija ima potencijal da koordiniratoru da podršku u pritisku na ostala nadležna ministarstva i kako je istakla Poglavlje 32 najbolje ilustruje takvu ocenu – jer je fiskalna transparentnost najbolje ocenjena u AP OGP.
Marko Uljarević iz IPSOS-a, inspirisan predhodnim govornicima u fokus je vratio građane – 35% ima završeno samo osnovnu školu u Srbiji. 66% građana ne znaju ništa o radu Vlade i lokalne samouprave dok 50% građana nije zainteresovano za rad lokalne skupštine.

4 ogp
Spremnost građana na angažman je u drastičnom padu. Na tome treba raditi. Transparentnost nije uvek uslov za poverenje građana – sve one mobilne platforme učinile su dostupnim javnosti službeno vozilo koje je prevozilo kupus. Za poverenje, kao indikator treba vremena – ocenio je Uljarević.
IPSOS je za potrebe ovog projekta izradio istraživanje o poverenju građana u institucije, koje je Uljarević predtsavio.

IPSOS prezentacija je dostupna ovde.

Na panelu Zaštita podataka o ličnosti kao element otvorene uprave govorili su Aleksandar Resanović, zamenik Poverenika za informacije od javnog značaja, Danilo Krivokapić iz SHARE Fondacije i Uroš Mišljenović iz Partnera za demokratske promene. Panel je moderirala Tijana Vojinović, CEAS istraživač.
5 ogp
Tijana Vojinović dala je kratak uvod o tome gde je Srbija danas kada je zaštita podataka o ličnosti u pitanju.
Pre svega, što se otvorene uprave tiče, CEAS smatra da je zaštita podataka o ličnosti nepravedno izostavljena iz Akcionog plana za sprovođenje Partnerstva za otvorenu upravu za 2014 i 2015 godinu posebno ako se uzme u obzir da se u Akcionom planu za Poglavlje 23 izričito navodi da novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti treba da bude usvojen i to u trećem kvartalu 2015. godine kso i da će biti zasnovan na Poverenikovom Modelu – Modelu koji je Poverenik zajedno sa svojim saradnicima stavio Vladi na raspolaganje još u oktobru 2014 godine.
Međutim, Nacrt novog zakona koji je Ministarstvo pravde predložilo početkom novembra 2015 ima malo toga zajedničkog sa Poverenikovim Modelom, a nije ni prosleđen Skupštini u predviđenom roku.
Ono što je zaključak većine aktera koji su se bavili analizom nacrta ovog zakona je da je nacrt koji je pripremilo Ministarstvo pravde, daleko ispod potrebnog nivoa, ne nudi rešenje ni za jedan od niza krupnih, u praksi uočenih problema. Uz to, postavlja se i pitanje da li je sadržina tog nacrta uskalađena sa stavovima odnosno standardima iz upravo usaglašene Generalne uredbe o zaštiti podataka o ličnosti EU.
U poslednjih godinu dana imali smo priliku da vidimo nekoliko susreta Premijera i Poverenika, kada je delovalo da će Model biti prihvaćen, međutim to se nije desilo…
Godinama Poverenik i mnoge NVO upozoravaju na izazove na koje, u praksi, zakon o zaštiti podataka o ličnosti iz 2008 - ne može da odgovor. Lični podaci građana predmet su obrade u skoro svim sferama društva –pravosuđu, sistemu bezbednosti, internetu – što je realnost koja zahteva ne samo dobar krovni zakon, već i harmonizaciju ostalih propisa koji na bilo koji način uređuju podatke o ličnosti, osvežavanje postojeće Strategije o ZPL, i obezbeđivanje mehanizma za doslednu implementaciju normative – što bi bio efikasan AP za sprovođenje strategije.
S tim u vezi, Partneri za demokratske promene Srbija, Share fondacija, Beogradski centar za bezbednosnu politiku i Centar za evroatlantske studije, organizacije koje više od pet godina samostalno sprovode aktivnosti u oblasti zaštite privatnosti u Srbiji – prepoznale su neophodnost zajedničkog rada i nastupa ka najvažnijim akterima i javnosti u cilju unapređenja opšteg nivoa zaštite prava na privatnosti u Srbiji, i nakon nekoliko konsultativnih sastanaka došle na ideju da kao neformalna mreža, koriste svaku priliku - kao što je, na primer, ova danas - da nastave zajedno da zagovaraju unapređenje pravnog okvira ZPL.
Aleksandar Resanović rekao je da postoji puno dobrih ideja planova i aktivnosti u pravcu otvorene uprave. Uz svo uvažavanje tih pomaka, kako je rekao, ipak činjenica je da je neophodno te aktivnosti ozbiljno shvatiti i brzo ih sprovesti.


6 ogp
Organi javne uprave ne postupaju u skladu sa zakonima o informacijama od javnog značaja i zaštiti podataka o ličnosti, što je poražavajuća okolnost ako govorimo o reformi uprave.
Naveo je primer da se svi oni podnosioci zahteva koji ne dobiju odgovor od strane organa javne uprave obrate se povereniku, pa se onda u 90% postupi po zahtevu poverenika, znači tek iz drugog pokušaja – što je gubljenje vremena i resursa.
U okviru poverenikovih nadležnosti kada je zaštita podataka o ličnosti u pitanju je vršenje nadzora i pokretanje prekršajnog postupka, međutim kod pristupa informacijama od javnog značaja poverenik samo vrši nadzor a za kažnjavanje je nadležno Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Poverenik je više puta ovom Ministarstvu podnosio inicijative za pokretanje krivičnog postupka za određene slučajeve međutim to se činilo u vrlo malom broju, što praktično znači da prekršioci ostanu nekažnjeni. Često, kada i plate kaznu smatraju da su time izvršili obavezu a prenebregava se realnost da su zapravo samo platili zbog neizvršenja zakonske obaveze, i to ne oni koji su do toga i doveli već nadležni organ - odnosno institucija.
To stvara svest kod organa vlasti da za njih nema odgovornosti – što je poražavajuće za otvorenost uprave, naveo je Resanović.
Generalno gledano Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i prateći sektorski zakoni predstavljaju loš normativni okvir. Obaveza je Srbije da se usaglasi sa evropskim standardima u oblasti ZPL, prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.
Govoreći o Modelu Zakona o ZPL koji je predložio Poverenik, istakao je da je on usklađen sa Direktivom EU iz 1995. godine i Generalnom Uredbom o zaštiti podataka o ličnosti EU koja uskoro treba da stupi na snagu. Ekspert Saveta Evrope bio je u poseti Beogradu u novembru 2015, i očekuje se i njegov izveštaj - on je sa Ministarstvom pravde menjao postojeći nacrt, te se čeka njegov izveštaj, odnosno da vidimo u kom pravcu će ići izmene i da li će se menjati nacrt Ministarstva ili Model Poverenika – rekao je Resanović za kraj.
Danilo Krivokapić iz SHARE fondacije, istakao je da su komentari na nacrt zakona o zaštiti podataka o ličnosti koje je SHARE uputio ministarstvu - prvo pravo reagovanje neformalne mreže za zaštitu podataka.

7 ogp

U daljem izlaganju izneo je komentare na nacrz ZZPL koji su najznačajniji za otvorenu upravu – uvođenje novih tehnologija i unapređenje e uprave je loše uređeno u nacrtu. Značaj kvalifikovanog sertifikata za građane je nizak. Sva obrada podataka na e-portalu bila bi potpuno nezakonita ako bi se ovaj nacrt usvojio. Nacrt zakona zadržava model važećeg Zakona da obrađuju podatke uz nejasne kriterijume, a planira se još veća razmena podataka među institucijama, ali mora biti jasno pod kojim kriterijumima, što ovaj nacrt ne definiše, čime stvara pravnu nesigurnost.
Postoje podaci o tome kako se do zadržani podaci dolazilo od strane državnih organa – i to iz nadzora Poverenika iz 2012, te se ne može reći da smo paranoični kada se pitamo kako će državni organi pristupati našim podacima, komunikacijama i kada tražimo da se to što adekvatnije uredi – naveo je Krivokapić.
Bitan element otvorene uprave je razmena podatka, a sa stanovišta ZPL može doći do komplikacija jer se svi podaci čuvaju na različitim mestima po različitim procedurama, i ako samo jedna od njih zakaže – ceo sistem gubi na značaju što je ilustrovao primerom da su na na Agenciji za privatizaciju bili objavljeni JMBG za preko 5 miliona građana.
Ključno za otvorenu upravu – upravo je zaštita podataka o ličnosti – zaključio je Krivokapić.
Uroš Mišljenović iz Partnera za demokratske promene govoreći o njihovom najnovijem projektu - Transparentnost i privatnost u sudskim odlukama - istakao je da su– pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti - potencijalno dva konfliktna načela. Zaštita privatnosti se godinama koriste kao opravdanje za nedovoljnu transparentnost.

8 ogp

Cilj projekta je da se ova dva prava stave u adekvatan balans. Jedno od rešenja je i anonimizacija podataka o ličnosti u sudskim odlukama.
Prezentaciju Uroša Mišljenovića pogledajte ovde.

Na poslednjem panelu Iskustva organizacija civilnog društva u radu na otvorenoj upravi u Srbiji i regionu govorili su Ivan Grujić, Edukacioni centar Leskovac ; Dušan Šabić, Fondacija za otvoreno društvo u Srbiji i Jovana Đurbabić, CRTA.

9 ogp

Ivan Grujić je ocenio da, ukoliko pogledamo period 2012. – 2016. godine definitivno postoji napredak.
Grujić je dao pregled načešćih problema koji se, u toku implementacije Akcionog plana za Otvorenu upravu javljaju u većini država partnera, pa je istakao da obaveze u AP za OGP nisu jasno definisane, a nekad su i protivzakonite. Ponekad se dešava da se obavezom iz AP bavi već neka druga institucija. Često nema definisane nadležnosti i odgovornosti za sprovođenje aktivnosti. Nedostatak novca takođe. Nekada su obaveze previše tehnički zahtevne, mada je i politička volja pod znakom pitanja. Promena administracije je takođe faktor koji koči i nema mehanizama de se nateraju lokalne samouprave na delovanje.
Što se Srbije tiče – najveći problem je ponavljanje, dupliranje obaveza iz postojećih akcionih planova i strategija već utvrđenih politika.
Bolje imati manje planova – ali da budu inovativni – zaključio je Grujić.
Dušan Šabić iz FOD-a rekao je da se globalna mreža Fondacije uključila u proces partnerstva za otvorenu upravu od samog nastanka, i u Srbiji sprovela mnoga istraživanja o slobodnom pristupu informacijama i borbi protiv korupcije.
Ovo nije prvi akcioni plan – naglasio je Šabić, on je usvojen 2013, ali ne po propisanoj proceduri, a i ovaj za 2014. i 2015. godinu je usvojen krajem 2014. te godine, što, po njegovoj oceni ne zahteva dodatni komentar.
Analizom komparativnih preporuka FOD je došao do zaključaka – da recikliramo već postojeće obaveze iz nacionalnih strategija i da smo daleko od ambicioznih planova.
FOD je učestvovao na globalnom samitu u Meksiku – odakle su se njegovi predstavnici vratili zabrinuti. Zemlje kao što je Srbija – zemlje koje su bile u tranziciji, dobro su prihvatile koncept otvorene uprave – kao mehanizam kojim pred građane mogu da izađu sa dobrom politikom, što on smatra dobrim, međutim kod Srbije ne vidi takav trend.
Preplitajući procesi u Srbiji – evropske integracije, agenda održivog razvoja, otvoreni podaci, agenda MMF – uvode nove standarde i bilo bi dobro standarde koji se odnose na obaveze iste vrste sistematizovati i iznaći najviši stepen - kako se za neke obaveze ne bi predviđali niži standardi nego što je propisano – zaključio je predstavnik Fondacije za otvoreno društvo u Srbiji.
Jovana Đurbabić iz CRTA-e rekla je da se o otvorenoj upravi vrlo malo zna među građanima i biznis zajednicom i da organizacije civilnog društva treba da informišu sve aktere o mogućnostima koje on nudi.

Foto galerija. Video.

O projektu
CEAS je deo koalicije nevladinih organizacija koje su pokrenule dvogodišnji projekat da ohrabri vlade zemalja Zapadnog Balkana da postanu transparentnije u okviru obaveza koje proističu iz članstva u Partnerstvu za otvorenu upravu (Open Government Partnership - OGP).
Projekat “Zagovaranje otvorene uprave: postavljanje dnevnog reda i praćenje akcionih planova zemalja od strane civilnog društva”, fokusira se na vlade Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova, Makedonije i Srbije. Uz pomoć zajedničke metodologije za okvir otvorene uprave, projekat prati uticaj politike Vlade i ukazuje na obaveze koje Vlada treba da prihvati u skladu sa Inicijativom Partnerstvo za otvorenu upravu.