Pregled V #BelgradeNATOWeek

Peta jubilarna međunarodna konferencija "Beogradska NATO nedelja" okupila je više od 150 učesnika i govornika, uključujući Tacan Ildem – ambasadora i pomoćnika generalnog sekretara NATO-a za javnu diplomatiju; Branimira Filipovića - vršilac dužnosti pomoćnika ministra spoljnih poslova za bezbednosnu politiku u Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije; general pukovnik Benjamin Hodges - komandant armije SAD za Evropu; Alessandro Minuto Rizzo - direktor NATO  Defense College fondacije i bivši zamenik Generalnog sekretara NATO; Milan Mojsilović - General major, Ministarstvo odbrane Republike Srbije, v.d. pomoćnika ministra za politiku odbrane Republike Srbije; Kristi Raik - sa Finskog instituta za međunarodne poslove, koautor – Nova era EU-NATO saradnje; Jelena Milić - direktor Centra za evroatlantske studije; Stefano Stefanini - Nerezidentni viši član Centra za međunarodnu sigurnost Brent Scowcroft, Atlanstki savet SAD; Giampaolo Di Paola - bivši predsedavajući vojnog komiteta NATO, bivši ministar odbrane Italije, koautor, "GLOBSEC NATO Inicijativa za prilagođavanje"; i Robert Pszczel - viši zvaničnik za Rusiju i Zapadni Balkan, NATO odeljenja za javnu diplomatiju.

1

Direktorka Centra za evroatlantske studije (CEAS) Jelena Milić je otvorila ovogodišnju međunarodnu konferenciju. „Cilj nam je od početka bio da zainteresovanu javnost iz Srbije i regiona pravovremeno i što objektivnije informišemo o NATO-u, ali i mogućnostima saradnje Srbije, kao vojno neutralne države sa NATO-om“, istakla je Milić. Članstvo Srbije u Evropskoj uniji ali i NATO-u, jesu „dve stolice na kojima Srbija treba da sedi“, dodala je ona.

Ove godine fokus konferencije je takođe i na proširenim prilikama za saradnju sa Evropskom unijom. Što se tiče procesa pristupanja Srbije EU, Milić smatra da bi EU pomogla Srbiji ako bi što pre otvorila Poglavlje 31 koje se odnosi na spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku, imajući u vidu sve jače rusko delovanje na Zapadnom Balkanu.

2

3

Vršilac dužnosti pomoćnika ministra spoljnih poslova i načelnik sektora za bezbednosnu politiku u Ministarstvu spoljnih poslova Branimir Filipović je rekao da je strateško opredeljenje za članstvo u EU jasno određeno. „Srbiji je mesto među porodicom evropskih naroda“, dodao je Filipović. Takođe je naglasio da Srbija aktivno učestvuje u bezbednosnim aktivnostima Unije.

4

Po pitanju vojne neutralnosti Srbije i NATO-a, Filipović je rekao da ona ne predstavlja prepreku daljem unapređenju saradnje.

„Neutralnost ne znači izolovanost i nije prepreka za aktivniju ulogu u oblasti bezbednosti. Iako se prošlost ne može zaboraviti, potrebno je raditi na dijalogu i zajedničkoj budućnosti“, objašnjava Filipović.

Što se tiče uloge KFOR-a na Kosovu, on smatra da je od izuzetnog značaja, kako za zaštitu građana tako i za kulturno nasleđe Srbije.

„Važno je da misija ne smanjuje prisustvo na Kosovu“, zaključio je Filipović.

5

Takan Ildem, ambasador i pomoćnik generalnog sekretara NATO-a za javnu diplomatiju rekao je da je poseta predsednika Srbije od izuzetnog značaja za dalje odnose sa Srbijom i NATO-om.

„NATO i Srbija se suočavaju sa zajedničkim bezbednosnim izazovima i stoga ovo partnerstvo značajno doprinosi miru i bezbednosti, kako u Srbiji tako i u regionu“, kaže Ildem.

Prema Ildemu, javna diplomatija je veoma važna. "Ponekad možemo da pristupimo određenim pitanjima sa emocijama, umesto poznavanja stvarnih činjenica. Ponekad te osećanja mogu da proizilaze iz različitih razloga, kao što je prošlost, ali to ne bi trebalo da predstavlja prepreku za razumevanje za šta se NATO zalaže, šta mislimo sa našim zajedničkim angažmanom sa partnerima i kako ova saradnja može da posluži kao doprinos sigurnosti i stabilnosti na Zapadnom Balkanu".

„Ključni element naše saradnje je zajedničko poštovanje. NATO i Srbija su danas bliski“, objašnjava Ildem.

6

Ambasador SAD u Srbiji, Kajl Skat, naglašava da su vrata za članstvo u NATO otvorena, ali nisu obavezna. „Srbija je ta koja treba da oblikuje stepen saradnje, čije su koristi za Srbiju nepobitne“, objašnjava.

Bendžamin Hodžis, komandant vojske SAD u Evropi je rekao da su SAD posebno zainteresovane za stabilnost i bezbednost u Evropi, zato što to utiče značajno i na SAD. Po pitanju članstva Srbije u EU, smatra da je ono važno za dalji napredak Srbije i da će podržati i učiniti sve da podrže put Srbije ka EU. „Učinićemo sve što je u našoj mogućnosti da podržimo put Srbije ka EU“, rekao je Hodžis.

"Stabilnost u Evropi je za nas strateško pitanje jer utiče na bezbednost u Sjedinjenim Državama. Naš savez je odbrambeni savez i najuspešniji savez u istoriji sveta zbog svoje odbrambene prirode. Na sreću, rukovodstvo nezamenljivih saveznika, poput Nemačke, je takođe pomoglo u poboljšanju odnosa između NATO-a i Evropske unije ", dodao je on.

7

Ministar savetnik Matea Norčić Štamcar, zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji, je naglasila da je ojačavanje evropske bezbednosti bitno i da treba učiniti sve kako bi se mir u Evropi osigurao. Srbija već značajno doprinosi bezbednosti Unije svojim učešćem u misijama u oblasti zajedničke bezbednosne i odbrambene politike EU.

„Srbija trenutno učestvuje u četiri misije EU, sa 35 članova i na taj način najviše doprinosi misijama u odnosu na ostale države u regionu“, dodaje ona.

Nako uvodnih obraćanja, na panelu „NATO i EU u novom strateškom okruženju“ govornici su se osvrnuli na nove izazove sa kojima se sreću i EU i NATO.

Takan Ildem je rekao da je saradnja NATO-a i EU ključna, pogotovo kad je reč o borbi protiv terorizma i jačanju sajber bezbednosti.

„NATO ne može sam da se bori protiv terorizma, potrebni su nam i drugi partneri poput UN i EU“, objašnjava on.

On je dodao da se NATO nalazi u kontinuiranom procesu adaptiranja kako bi adekvatno odgovorio na aktuelne izazove. Jedan od tih izazova predstavlja i Rusija.

„Rusija mora da poštuje međunarodni poredak, ali je propustila priliku da pokaže da poštuje mir i stabilnost“, objašnjava on.

8

Điampaolo di Paola, bivši predsedavajući NATO vojnim komitetom smatra je da je bezbednosno okruženje danas potpuno drugačije nego pre deset godina, i dodaje da postoji zabrinutost zbog svega što Rusija danas radi.

„Treba da ojačamo svoje snage da bismo sprečili da se nešto loše desi. Moramo da se prilagodimo novim okolnostima i izazovima“, smatra Paola.

„U ovom procesu transformacije i adaptacije EU treba da igra važnu ulogu“, rekao je on i dodao da je EU već otišla korak dalje u ovom pravcu.

Na drugom panelu pod nazivom „NATO i EU“, razmatrana je međusobna saradnja NATO-a i EU, i kako bi ona trebalo da bude unapređena.

9

Kristi Raik sa Finskog instituta za međunarodne odnose, pozdravila je potpisivanje programu stalne strukturne saradnje u odbrani (PESCO) i rekla je da se nada da će ta inicijativa ojačati NATO i EU.

„Saradnja EU sa NATO je dosta unapređena upravo od strane EU i takav napredak je dobar“, obajšnjava Raik i dodaje da postoje brojni ciljevi koji nisu dostignuti, ali da se nada da će ovaj put sa PESCO-om biti drugačije.

Direktor Fondacije NATO odbrambenog koledža, Alesandro Minuto Rico istakao je da je NATO savez –međunarodni, dok je EU politički projekat koji nastoji da postane supranacionalni i da je to osnovna razlika koja mora da se zapamti kad se biraju polja za saradnju.

Takan Ildem, pak tvrdi da NATO i EU daju sve od sebe da učvrste saradnju. Zajedno su se složili oko 42 tačke saradnje. „Kad je reč o kolektivnoj bezbednosti Evrope, NATO je primarni akter koji je tu da je zaštiti“.

Što se tiče sajber bezbednosti, Ildem objašnjava da NATO izvodi vežbe zajedno sa EU. „Dajemo sve od sebe da dovedemo naše eksperte zajedno kako bi nam svima bilo bolje“, rekao je on.

Goran Svilanović, Generalni sekretar Regionalnog saveta za saradnju naglasio je da treba da imamo realniju konverzaciju kad govorimo o NATO-u u Srbiji ako uzmemo u obzir kakav je stav građana prema NATO-u.

„Prema podacima „Balkanskog barometra“, oko 30% ljudi kaže da je pristupanje Srbije EU loše, dok oko 26% kaže da je dobro. Ostali su neopredeljeni“, ističe Svilanović.

O pretnjama po bezbednost regiona Zapadnog Balkana, on smatra da oni ne dolaze iz regiona migantske rute.

Novembar 2017.

Drugi dan “Pete Beogradske NATO nedelje”može se sumirati zaključkom do koga se došlo na panelu „NATO i Zapadni Balkan“: Evropska unija i NATO su dve strane istog novčića, dele zapadne vrednosti, te se procesi evroatlantskih integracija ne mogu odvojiti jedan od drugog.

10

Tanja Domi, vanredni profesor Škole za međunarodne i javne odnose Univerziteta Kolumbija, moderator ovog panela, objasnila je da se na Zapadnom Balkanu stvorio vakuum, jer nova američka administracija nije posvetila dovoljno pažnje regionu, što je dovelo do rasta “meke moći” Rusije, stavljajući NATO i EU u nezgodan položaj.

“Zato je uloga NATO-a i EU u regionu Zapadnog Balkana od izuzetne važnosti za budućnost i dalji razvoj regiona”, smatra Domi.

Viši zvaničnik za Rusiju i Zapadni Balkan iz NATO odeljenja za javnu diplomatiju Robert Pščel, izjavio je da dobri razvoji događaja u jednoj državi imaju uticaja i na susedne države.

“Kada govorimo o integraciji, želimo da ona bude od koristi za sve, da niko ne bude ostavljen sa strane”, objašnjava Pščel. Primer pozitivne saradnje je KFOR-a, on je istakao da obe strane – I Srbija i Kosovo - poštuju njegovu ulogu.

Pščel je saglasan sa tvrdnjom da saradnja sa državama koje su u NATO-u nudi mnogo prednosti, jer svaka od 29 država može da pruži svoju ekspertizu u različitim domenima i na taj način pomogne ostalim državama.

Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije, istakla je da je članstvo Crne Gore u NATO-u jedna od najboljih stvari koja se desila u poslednje vreme na Zapadnom Balkanu.

 Međutim, ona smatra da je korupcija veliki problem regiona Zapadnog Balkana koji može da spreči dalja pozitivna razvijanja, ali dodaje da je problem i nezainteresovanost članica EU za proširenje.

“U javnosti sve češće čujemo da su Amerika i Rusija dve strane iste medalje i da je EU jedina opcija za Srbiju - treba istaći da se ne mogu tek tako razdvajati evroatlantske integracije”, objašnjava Milić.

Savo Kentera, predsednik Atlantskog saveza Crne Gore objasnio je da se Crna Gora, kada se opredelila za članstvo u NATO-u, stvorila preduslove koji će dovesti do održivih investicija, bolje ekonomije, ali i jedan bolji život za njene građane.

“Iskoristili smo NATO za ostvarivanje jednog većeg cilja – da se okrenemo zapadnim vrednostima”, rekao je on.

Što se tiče NATO članstva drugih država u regionu, Kentera kao prvu sledeću članicu NATO-a vidi Makedoniju, dok za Srbiju kaže da je u budućnosti ne vidi kao neutralnu državu.

Vesko Garčević, profesor na Bostonskom univerzitetu Pardee škole globalnih studija i nekadašnji generalni direktor Generalnog direktorata za NATO i politiku bezbednosti Crne Gore, smatra da procesi evroatlantskih integracija ne treba uzimati zdravo za gotovo.

“Da ima pravih kandidata ne bi bilo problema sa proširenjem”, istakao je on i dodao da postoji potreba za razgovorom na Balkanu, među državama članicama NATO, kao i onima koje to nisu, o tome koji su spoljno-politički prioriteti i strateška opredeljenja.

“NATO i EU su dve strane istog novčića i oni se ne mogu odvojiti jedno od drugog”, kaže on.

Na panelu „NATO i Srbija“ učesnici su razgovaraili o prednostima saradnje i dijaloga.

11

Vršilac dužnosti pomoćnika ministra spoljnih poslova za bezbednosnu politiku u Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije, ambasador Branimir Filipović, rekao je da je Srbija usvajanjem Individualnog akcionog plana partnerstva (IPAP) ostvarila viši stepen saradnje sa NATO-om i da se ta saradnja od 1999. godine intenzivira.

„Saradnja sa NATO-om je zasnovana na zajedničkom interesu da se promoviše mir i bezbednost, kako u svetu tako i u regionu“, kaže Filipović.

On je dodao da je važan aspekat saradnje sa NATO-om vezan za KFOR i da Srbija očekuje od misije KFOR-a da ne smanjuje prisustvo na Kosovu.

Milan Mojsilović, General major i vršilac dužnosti pomoćnika ministra za politiku odbrane u Ministarstvu odbrane Republike Srbije saglasan je sa ovom tvrdnjom i dodao je da je bezbednost zajednički imenitelj koji Srbiju stavlja u situaciju da sarađuje sa KFOR-om sa obe strane administrativne linije.

Mojsilović dodaje i da je saradnja sa NATO značajna, jer država ne učestvuje samo u procesima, već time iskazuje svoje interese.

Srbija nije samo korisnik bezbednosti već je i doprinela svojim aktivnostima, smatra Robert Pščel, i dodao je da je NATO-u potrebna Srbija.

Direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka Goran Matić, objasnio je da kako Srbija aplicira za članstvo u EU, samim tim aplicira i za razmenu informacija sa svim članicama EU. Po pitanju digitalizacije, zaštite podataka i sajber bezbednosti, Matić smatra da bi Estonija trebalo da služi kao model i kao primer Srbiji na putu ka EU.

Jelena Milić se osvrnula na poglavlje 31, koje je, smatra, za Srbiju od izuzetnog značaja. Srbija bi trebalo da uskladi svoja strateška i doktrinarna dokumenta s novonastalim geostrateškim okolnostima, pre svega sa svojom deklarativno izraženom ambicijom da postane članica EU, objašnjava Milić.

Na narednom, poslednjem panelu Internacionalnog republikanskog instituta Beacon pod nazivom „Četvrta sila na Balkanu: Prednosti i slabosti“, razmatrani su mediji, kao osnov demokratije ali i stanje balkanskog medijskog okruženja.

12

Zoran Sekulić, glavni urednik i direktor FoNeta, rekao je da mediji u Srbiji ne rade u interesu javnosti, već predstavljaju interes i sredstvo vladajuće partije.
„Mislim da na prilično lošu medijsku sliku utiče, pored unutrašnjih faktora, i međunarodna zajednica“, dodao je Sekulić.

Programski direktor metamorphosis.org.mk Filip Stojanovski i glavni urednik i potpredsednik Radia slobodna Evropa Nenad Pejić, saglasni su sa ovim tvrdnjama.

Ana Petruševa, novinarka BIRN-a dodaje da se ne se sme zaboraviti u kojoj su meri vlade ulagale u medijske kuće, kada se analzira njihova neutralnost.

Beogradska NATO nedelja je podržana od strane Odeljenja za javnu diplomatiju NATO-a, a ovogodišnji događaj je dobio podršku i Američke ambasade u Srbiji.

U isto vreme sa #BelgradeNATOWeek održana je i zajednička vežba između SAD i Srbije - #DoubleEagle2017, koja se sastojala od skokovi američkih i srpskih padobranaca. Za više informacija pogledajte https://vvv.dvidshub.net/nevs/255818/joint-ekercise-double-eagle-vraps-up-serbia