Govor direktorke Jelene Milić na otvaranju međunarodne konferencije „Prolazimo kroz zidove“ koja se održava u okviru VII Beogradske NATO nedelje

Dobro jutro, dobrodošli na međunarodnu konferenciju Centra za evroatlantske studije (CEAS) koja se ove godine održava pod sloganom „Prolazimo kroz zidove“. Dobrodošli i u Palatu Srbija, umetnički, arhitektonski i istorijski dragulj Beograda.

Konferencija  je deo  redovnog CEAS godišnjeg projekta Beogradska NATO nedelja, koji od svog početka pre sedam godina uživa podršku  NATO Odeljenja za javnu diplomatiju (PDD).  CEAS  ističe odličnu saradnju koju  od početka  realizacije  projekta ima sa Ministarstvom spoljnih poslova Republike Srbije.

Slogan ovogodišnje Beogradske NATO nedelje „Prolazimo kroz zidove“ i nazivi panela konferencije inspirisani su nazivima  radova Marine Abramović, svetski priznate umetnice performansa jugoslovenskog porekla.

Jedna od tema skupa biće očekivanja od predstojećeg sastanka šefova država i vlada članica NATO i vojnih lidera  koji se održava 3. i 4. decembra 2019. godine u Londonu. Ovim sastankom se obeležava 70 godina od osnivanja Alijanse ali će se na skupu govoriti  i o njenoj budućnosti u eri novih globalnih izazova i pretnji.

Tokom konferencije fokusiraćemo se i na: značaj i glavne oblike partnerske saradnje Srbije sa NATO, značaj jačanja saradnje Srbije sa  Sjedinjenim Američkim Državama, ulogu Rusije u regionu i novi okviri i sadržaji regionalne saradnje.

CEAS se nada da će se na skupu u Londonu lideri ponovo naglasiti i značaj misije  KFOR na Kosovu.

Inače, lideri NATO su se upravo na samitu u Londonu davne 1990. godine, skoro odmah po padu Berlinskog zida pre trideset godina, što se ovih dana takođe obeležava, složili da „pruže ruku prijateljstva“ zemljama Centralne i Istočne Evrope.  

Nemerljiv je doprinos  SAD, koje su verujući  u snagu i ispravnost svojih  principa individualnih sloboda i demokratije, pomogle milionima građana Istočne Evrope da  mirnim putem krenu u stalnu borbu za uspostavljanje i očuvanje ovih postulata.

Za Srbiju, Zapadni Balkan i NATO značajna je još jedna godišnjica. Prošlo je  već dvadeset godina od kraja NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, kojim su okončani decenijski ratni sukobi u regionu. U Srbiji je ona proletos obeležena serijom komemorativnih skupova. Tokom svoje posete Beogradu, povodom  susreta sa predsednikom Vučićem  i učešća na vanrednoj Beogradskoj NATO nedelji koju je CEAS tim povodom organizovao, nekadašnji komandant Kopnene vojske SAD za Evropu, general-potpukovnik Frederik Ben Hodžis, položio cveće u parku Tašmajdan na spomen-obeležje posvećeno deci stradaloj tokom NATO agresije 1999. godine.

U jeku nadmetanja globalnih sila i velikih izazova unutar EU i SAD, te hladnih tuševa oko izvesnosti proširenja EU, regionalna saradnja na Zapadnom Balkanu  dobija novi  podsticaj zahvaljujući političkom vođstvu  Predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Severne Makedonije i Albanije, Zorana Zaeva i Edija Rame iskazanom odlukama koje su doneli na  nedavno održanom skupu u Ohridu. Olakšavanje kretanja ljudi, roba i usluga i ujednačeno zakonodavstvo između naše tri zemlje zasigurno je dobra inicijativa  za ceo Zapadni Balkan.

CEAS se nada da će joj se i ostale zemlje  regiona uskoro pridružiti. Pre trideset godina region je propustio istorijsku priliku da zajedno sa drugim Istočno i Centralno evropskim zemljama krene putem integracija i demokratizacije. Zato skup u Ohridu, održan 9. novembra na kome je lansiran Mini Šengen, dok se u Berlinu na taj dan obeležavala godišnjica pada  zida, ima poseban značaj  i simboliku.

Vreme je i da se serija  nepotrebnih administrativnih i političkih prepreka i opasnih poteza, koje  daju za pravo da se loši trendovi  u Zapadnom svetu i dvadeset godina od kraja ratnih sukoba zovu ''balkanizacija'' pošalje u istoriju. Isto kao i ''stabilokratija'', politički promašaj koji su mnogi zdušno nosili u poslednjih par godina,  koji je delom odgovoran za sadašnju realnost tvrdog stava o nastavku proširenja EU, što njegovi kreatori, su sada najoštriji kritičari, namerno ili ne, previđaju. 

CEAS se, i njima u inat, o da tog se accessory ne odričemo,  trudi  da doprinese da se Srbija,  i pored  velikih unutrašnjih i geopolitičkih izazova i previranja, što jače usidri na političkom Zapadu, zadržavajući sve dobre elemente svog stila, a odbacujući političke promašaje kojima su svi ponekad skloni.

Prespanski  sporazum, kojim je rešen decenijski spor Severne Makedonije i Grčke uistinu je primer novih trendova koji i Ohridski sastanak prati. Oni region predstavljaju u novom sve zasluženijem pozitivnom svetlu.

No, nije dobro ni što nastavak  dijaloga  zvaničnog Beograda i Prištine kasni i pored iskazane konstruktivnosti Srbije, zbog  jednostranih akata Prištine i neispunjavanja ranije dogovorenog u dijalogu. U još uvek loše trendove u regionu, koji mogu imati i bezbednosne implikacije,  spada i činjenica  da  vlast u Bosni i Hercegovini, više od godinu dana posle izbora, još uvek nije konstituisana.

S druge strane, Vlada Srbije je utvrdila predloge novih strategija nacionalne bezbednosti i odbrane, čije se razmatranje i usvajanje u Narodnoj skupštini Republike Srbije uskoro očekuje. Nedavno je okončan postupak donošenja drugog ciklusa Individualnog akcionog plana partnerstva Srbije i NATO za period 2019/2021. godina. Srbija je u poslednjih par godina značajno ojačala bilateralnu saradnju sa zemljama članicama NATO Centralne i Jugoistočne Evrope, da spomenemo samo neke od dobrih trendova u Srbiji a ima ih još puno.

Novembar je i mesec obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu, u kome je Srbija dala nesrazmerno veliki doprinos. Podsetili su nas na to, ali i druge velike doprinose Srbije svetu,  tokom godine i serija promotivnih spotova ambasade  SAD u Srbiji, poput onog o zastavi Srbije na Beloj kući, i srpski i američki zvaničnici, naravno. Zato će kao i  prošle, i ove godine učesnici  naše konferencije na reverima  nositi obeležja  sa  Natalijinom ramondom, simbolom koji se u Srbiji od 2012. godine koristi kao amblem prilikom obeležavanja Dana primirja.

Milo  nam je što vidimo da je i zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD i izaslanik Stejt departmenta za Zapadni Balkan Metju Palmer, inače prvi strani govornik koji se pre šest godina   obratio polaznicima projekta Beogradska NATO nedelja, tokom svoje nedavne poste Beogradu nosio ovaj  aksesoar čiji značaj i lepotu i CEAS promoviše.

Ove godine se obeležava i 75 godina od operacije Halijard koja se odvijala tokom Drugog svetskog rata.  Jugoslovenska vojska  je uz pomoć domaćeg stanovništva tokom operacije  Halijard, od avgusta 1944. godine do februara 1945. godine, spasila 512  savezničkih avijatičara. Misija Halijard se smatra najvećom operacijom spasavanja vojnika iza neprijateljskih linija. Pozivam vas da pogledate i izložbu koja je zahvljujući Fondaciji misije Halijard, zbog naše konferencije postavljena ovde u Palati. 

Cilj  konferencije  „Prolazimo kroz zidove“ nam  je da do što više mesta gde se na političkom Zapadu  donose odluke dopre objektivna procena dešavanja i trendova u Srbiji, pogotovo onih o kojima se nešto manje zna, govori i piše.  Srbija danas i njena uloga u regionu neretko se i dalje gledaju po automatizmu ili tendenciozno kroz prizmu devedesetih ili se ne procenjuju istim aršinima kao drugi regionalni akteri. Vreme je da se uklone barijere koji kreiraju domaći i strani dizajneri, od prirodnih i veštačkih materijala, postavljene da  Srbiju odvajaju od političkog Zapada.

Vintage je u politici retko in. Suviše je starih kreacija već reciklirano u prethodnim sezonama pokušaja da se reše preostala otvorena pitanja na Zapadnom Balkanu i nisu se prihvatile, na štetu građana regiona, ali i političkog Zapada. Treba dati priliku novim  dizajnerima i modelima.  CEAS se nada da  naša godišnja konferencija  postaje politička pista za takve pokušaje. #MiniSchengen  jedana od ovogodišnjih kolekcija na koju vas  #BelgradeNATOWeek poziva da obratite posebnu pažnju.

Naravno, cilj svake Beogradske NATO nedelje je i da što više aktera u Srbiji čuje šta Srbija radi u partnerskoj saradnji sa NATO, zemljama članicama i partnerima NATO, šta planira u budućnosti, koji su ključni faktori koji određuju u kom pravcu će se Srbija kretati. Smatramo da je  vreme da se i  barijera neznanja o odnosima Srbije i NATO ukloni, da se prođe i kroz zidove neupitno traumatične nedavne istorije, ali i zidove koje nam podižu orkestrirane kampanje dezinformacija.

Ovo je od jedan  ključnih preduslovi da se preostala regionalna otvorena velika  pitanja iz devedesetih, koja su u međuvremenu dosta mutirala, reše i strateške odluke o budućnosti donesu demokratski  u zajedničkom interesu građana i države Srbije, regiona i političkog Zapada.

Tokom konferencije će premijerno biti predstavljeni rezultati najnovijeg  istraživanja javnog mnjenja koje je CEAS koncipirao za potrebe ovogodišnje Beogradske NATO nedelje. Uporedićemo ih i sa rezultatima  sličnog prošlogodišnjeg istraživanja. Ona pokazuju da postoje velika neupućenost u činjenice i mnogo konfuzije. Očito je potreban mnogo jači  angažman i lokalnih ali i Zapadnih aktera da se opravda naslov kojim je predstavljeno usvajanje novog ciklusa IPAP – rastući trend partnerske saradnje.  Nadamo se da će možda upravo ova Beogradska NATO nedelja biti događaj koji probija branu, uklanja još jednu barikadu. Bilo bi opasno dopustiti da se prostor neznanja i konfuzije, kome su  u poslednjih par godina neupitno doprinele i kampanje dezinformacija i hibridnih operacija  iz Rusije i njenih partnera na terenu, ali i defetizam, oportunizam ili neznanje lokalnih  navodno-pro Zapadno nastrojenih aktera, i dalje širi, pogotovu posle najavljene revizije procesa pridruživanja i proširenja EU.

I taman kad smo mislili da smo sve ključne kockice mozaika za ovogodišnju  reviju Beogradske NATO nedelje  složili, od sjajnih govornika preko prestižnog  mesta održavanja do najnovijeg tailor made istraživanja i obećavajuće nove kolekcije «Mini Šengen»  u The Economist je objavljen intervju Emanuela Makrona, predsednika Francuske. Predsednik Makron je, inače, tokom leta 2019. godine boravio u  vrlo uspešnoj poseti Srbiji.   

U spomenutom intervjuu,  pošto je nešto pre toga doveo i proširenje EU u pitanje,  predsednik Francuske između ostalog ocenjuje da je NATO klinički mrtav zbog SAD, a da se Evropa nalazi na ivici ponora. Posle kažu Francuska prestonica modnih trendova. CEAS se još nije oporavio od šoka, ali nismo klinički mrtvi. Beogradska NATO nedelja je upravo počela.

Jens Stoltenberg,  izuzetni norveški dizajner i  još jedan prijatelj Srbije, na čelu političko-bezbednosne kuće NATO, čije trendove CEAS najčešće prati, ovako je komentarisao Makronovu liniju jesen-zima 2020: ''Svaki pokušaj da se Evropa distancira od Severne Amerike neće samo oslabiti transatlantsku alijansu, već  rizikuje  i da podeli  Evropu. Evropsko jedinstvo ne može zameniti transatlantsko jedinstvo''. Takoreći, jedan je američki VOGUE.

Nadamo se da će saradnja Srbije i NATO, i jačanje bilateralnih odnosa Srbije SAD i drugim zemljama članicama NATO, i onima koje će to uskoro postati poput Severne Makedonije,  trend koji političko rukovodstvo Srbije polako prihvata, i pored izazova raznih rasprodaja i drugih podsticaja  za kompulsivni shopping spree,  postati must have item  srpske spoljne i bezbednosne politike  - nešto poput male crne haljine.

Jedan drugi čuveni francuski trendsetter, neprolazna Koko Šanel, savetovala je da trenutak pre nego što krenemo napolje iz kuće pogledamo u ogledalo i skinemo sa sebe detalj koji nam prvi upadne u oko. Neretko je i u politici  tako. Less is more.

Ne i na #BelgradeNATOWeek! Za našu  reviju jesen-zima 2019-2020 razmene informacija i ideja uspeli smo da sastavimo zavidan line-up prestižnih domaćih i stranih govornika. A revija ne bi bila revija da nema i iznenađenja. Ko bi reko, čuda da se dese.

S nama su danas,  između ostalih, i  prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije  i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, Načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović, pomoćnik generalnog sekretara NATO za javnu diplomatiju ambasador Tacan Ildem, potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije Vladimir Marinković, novi američki ambasador u Srbiji Entoni Godfri i novi Ambasador kraljevine  Norveške u Srbiji Jorn Gjelstad.

Zahvaljujemo vam se svima od srca što nam svojim aktivnim učešćem, i razumevanjem za eventualne propuste, pomažete u neskrivenoj ambiciji da Beogradska NATO nedelja postane relevantna godišnja politički-bezbednosna revija.