Upoznajte se bolje sa Srbijom 2020, pre nego što brzopleto reagujete na zahteve kompromitovane grupe ljudi koja je zarobila koncept demokratske opozicije u Srbiji

Otvoreno pismo Jelene Milić, direktorke CEAS, članovima EP - Tanji Fajon, Klemen Groselju i Violi fon Kramon povodom njihove podrške zahtevu za formiranje ekspertske grupe EK zbog navodnog zarobljavanja medija i države u Srbiji koji su uputili članice Saveza za Srbiju (SzS): Stranka slobode i pravde, Demokratska stranka, Narodna stranka, Dveri, Pokret za preokret i Sindikat “Sloga”, kao i Građanska platforma i Pokret “Slobodna Srbija”

 

Poštovani,

Najnoviji zahtev šarolike grupe struktura iz Srbije navodno pro demokratski orijentisanih a zasigurno pro-kremaljski nastrojenih, kojih čini se ima više nego što sve zajedno imaju članova, čije procene očito uvažavate a ideje o dodatnom angažmanu Evropske komisije podržavate, zahtevaju dublju analizu njihovog profila i partnera, bolje poznavanje aktuelnih dešavanja i trendova u Srbiji i sličnih primera iz nedavne prakse delovanja Evropske komisije na Zapadnom Balkanu. Apsurdno je da ih baš gore spomenuti navode kao adekvatne mehanizme koje mogu biti primenjeni u Srbiji, a vi podržavate.

Stvaranje iluzije imanja više aktivista i simpatizera je legitimna u borbi protiv autoritarnog režima, i mi smo u Otporu to radili kad smo se nenasilno borli protiv Miloševića. No, ona je vrlo upitna ako time dovodi u zabludu dobronamerne predstavnike evropskih tela i drugih aktera koji procenjuju stepen demokratizacije Srbije, pokušavaju da identifikuju slabosti i traže načine za njihovo prevazilaženje.

Situacija postaje još nezgodnija ako se spomenuti koji se navodno bore za poboljšanje demokratskih praksi, sami koriste nedemoktarskim metodama i zloupotrebljavaju neusklađene zakone da bi ostali u parlamentu, navodno kao nezavisni poslanici, i time javnost, a izgleda i vas ili vam ta okolnost ne smeta, dovodili u zabludu o statusu novih neparlamentarnih grupacija čiji su istovremno lideri ili istaknuti članovi.

Situacija postaje apsurdna i dovodi u pitanje dombronamernost onih koji ih podržavaju, pa i vas, kada se u obzir uzmu njihove veze i dugogodišnja saradnja sa raznim strukturama iz Rusije, zemlje globlano poznate kao “bastiona demokratije i slobode medija”. Proverite, nije teško, možete pogledati i seriju izveštaja Centra za evroatlantske studije (CEAS) iz Beograda, orgnizacije na čijem sam čelu, o tome. Niko ih nikad nije demantovao ili dokazao da u njima ima išta netačno, ni ruski akteri ni ovi čije zahteve podržavare a ocene o stanju demokratije i medija u Srbiji 2020. godine smatrate validnim.

Raspitajte se o saradnji Mlađana Đorđevića, alfe i omege Saveza za Srbiju, sa ženom Dimitrija Medvedeva; o posetama ilegalno aneksiranom Krimu; o podršci i saradnji sa onima koji su osuđeni za pokušaj terorizma Crnoj Gori, upravo u periodu pre njenog pristupanja NATO; o saradnji sa Vojnim sindikatom Srbije, takođe bliskom kremaljskim strukturama, koji godinama na takozvanim pro-demokratskim demonstracijama, uključujući i ove poslednje u kojim su sve očitiji ruski tragovi, proziva na neustavno i nezakonito delovanje pripadnika vojske i policije ( Šta mislite ima li to veze sa načinom reakcije policije, koja jeste bila neprimrena u nekoliko okolnosti naravno, imaju li oni saznjanja koja mi nismo mogli javno čuti?); o slučajnosti da upravo oni iznose iste ideje o formiranju prelazne vlade u Srbiji kao što iznosi Jevgeniji Primakov, sada ne samo poslanik Dume već i direktor državnog Rostrudnječestva, čovek koji je sa takozvanom Ruskom humanitarnom misijom, koju delom finansira Ruska Federacija, došao u Srbiju samo dan po kosovskom uvođenju taksi na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine dok je na rafovima još bilo i svežih mlečnih proizvoda, da spomenem samo deo iz tog aspekta njihovog delovanja.

Članovi spomenute Misije su tvrdili da će zbog već navodno nastale humanitanre katastrofe nasilno ući na Kosovo a ako bude sprečeni biće to dokaz “albanskog ljudožderstva”. Proverite zalaganje za transparentnost aktivnosti Marinike Tepić, liderke Saveza za Srbiju, na osnovu izvora iz Obaveštajne agencije ruskog Generalštaba (GRU, i dalje u upotrebi radi lakšeg razanavanja), Nadam se da zanate šta GRU znači i šta radi, ne samo na Zapadnom Balkanu već i u Velikoj Britaniji na primer, ili vam i to ne smeta i nije bitno. Inače, nije predsednik Vučić i autoritarni SNS prodao u bescenje gasnu i naftnu industriju Srbije Rusiji, već gore potpisani lideri mikro stranka koji su vam se obratili za pomoć, a vi im je brzopleto dali, derivati nekadašnje Demokratkse stranke dok je ona bila na vlasti.

Podrška zahtevima gore spomenutih navodnoj posvećenosti borbe protiv zarobljene države i medija ide i dalje od apsurdnog i upitnog pravo u tendencizno i nefer prema Srbiji 2020. godine ako se uzme u obzir homofobno i rasitičko ponašanje osnivača SzS Dragana Đilasa, od izjava o stepenu sloboda koje pripadnici LGBT zajednice koje, po njemu, on a ne ljudska prava određuju i njegovo ponašanje prema Romima dok je bio gradonačelnik Beograda; podrška nacisti Dimitriju Ljotiću drugog samoproglašenog lidera “demokratkse opozicije” Boška Obradovića, koji vam je takođe među ključnim izvorima o stanju demokratije i medija u Srbiji; homfobne i misogine izjave još jednog lidera čije zahteve podržavate Željka Veselinovića iz Sindikata Sloga prema našoj premijerki Ani Brnabić, gej osobi.

Spomenuti su, inače, bili apsolutno nemi na tabloidni linč organizacija civilnog društva u Srbiji od pre nekoliko godina. Stanje u medijima procenjuju isključivo s aspekta toga kako su oni u njima tretirani, pa ih nikada nećete na primer čuti da im smeta kako izveštava Sputnjik ili što ga glavna urednica lokalnog ogranka ovde uporno predstavlja kao srpski mediji a ne ispostavu zvanične Moskve.

Vaša podrška njihvoj ideji da se i za Srbiju sprovede proces procene stanja i medijacije poput onog koji je u Makedoniji radila Pribeova komisija, previđa ključnu okolnost- tamo je tada u opoziciji bila SDSM uistinu pro demokratski i evropski orijentisana stranka, a na vlasti kompromitovani režim sa bliskim vezama sa Moskvom koji se protivio sporazumu o imenu koji bi otključao vrata evroatlantskih integracija tadašnje Makedonije, kao najboljeg načina nastavka demokratizacije i unapređenja podele vlasti i demokratske kontrole sistema bezbednosti.

U Srbiji 2020. godine situacija je obrnuta. Aktuelni režim pokušava da nađe kompromis između novog statusa Kosova i nastavka evropskih integracija koje bi pomogle jačanju vladavine prava i unapređenju medijske slike.

Kvazi demokratska opozicija koju vi podržavate, ne zaboravimo čak ni u Srbiji 2020. godine sama reč opozicija nema vrednosnu konotaciju ona može biti i dekadentnija i nedemokratičnija od vlasti, kompromis koji bi imao verifikaciju u parlamentu uporno naziva izdajom. Upravo time a ne stanjem u borbi protiv COVID-19 oni mobilišu nasilne demonstrante i vrlo verovatno organizovano porvociraju policiju, što su primetile i ambasade SAD i Norveške ovde, ali se čini da su vam one manje relevantni izvori o situaciji u Srbiji nego gore navedeni, što dodatno brine. Šta je tu podrška demokrartskim procedurama, prvo ili drugo? Šta je tu u interesu evroatlantskog sveta a šta u interesu Rusije?

Poštovani, nemojte zbog svojih antagonizama i površnosti, ili zbog de facto realizacija skrivenih agenda nekih EU prestonica koje ne žele Srbiju u EU pod bilo kojim okolnostima taman i da sutra prizna Kosovo bez ikakvih ustupaka, biti korisni idioti usitinu autokratskih režima poput onog u Moskvi, ili sistemski nefunkcionalnih poput onog u Prištini, koji brutalno zlopotrebljava privilegiju žrtve, čiji taoci polako svi postajemo.

Sadašnjim načinom javnog delovanja, nehotice ili namerno pridružili ste se seriji drugih Zapadnih novinara, komntatora i donosilaca odluka koji već dve godine, od nagoveštaja mogućnosti korekcije administrativne linje kao elementa multidimenzionog sporazuma Beograda i Prištine, iznose seriju netačnih okolnosti o Srbiji, a previđaju, namerno ili slučajno, mnoge dobre trendove.

Ako ste i dalje iskreno posvećeni pomoći mojoj zemlji da se demokratizuje i popravi stanje u medijima, a neupitno je da tu ima još mnogo hitnog posla, i dublje integriše u evroatlantske strukture, verujem da će ćete se odazvati pozivu da aktivno pratite predstojeću 8. Beogradsku NATO nedelju, tradicionlnu visoku međunarodnu konferencije koju CEAS organizuje dva puta godišnje.

Ovogodišnji skup održava se pod sloganom Ovo smo mi. Za više informacija o sjajnim govornicima od Baibe Braže, pomoćnice Generalnog sekretara NATO, izvestioca EP za Srbiju Valdimira Bilčika, komandanta KFOR Mikaela Rsijia, podpredsednika Skupštine RS Vladimira Marinkovića, izvršnog potpredsednika Atlantskog Saveta SAD Dejmona Vilsona, da spomenem samo neke, i temama informišite se i registrujte na https://natoweek.rs/sr/.

Upoznajte se i sa Srbijom 2020. godine kojoj gore potpisani čije porcene uvažavate i zahteve podržavate ništa nisu doprineli, štaviše aktivno te trendove opstruiraju. Čućete o: našem unapređenju odnosa sa velikom demokratskom zemljom SAD; podršci javnosti Srbije jačanju tog procesa i stavu o srodnim temama na osnovu najnovijeg istraživanja koje smo sproveli sa uglednom istraživačkom kućom CESID na reprezentativnom uzorku; planovima za produbljivanje i proširenje saradnje sa NATO, te na osnovu još jednog novog obimnog istraživanja kako su pojedini akteri političkog života u ovim temama govorili tokom izborne kampanje.

Poštovani, videćete da ni medijska slika nije onakva kakvom je sada i vi, ne samo oni čije zahteve podržavate, predstavljate, o čemu je CEAS takođe izveštava godinama. Ni nalaze tih izveštaja, kao ni onih o ruskom uticaju koji ide iza leđa aktuelnog Beograda niko nikad nije uspeo da demantuje.

Ruski tragovi evidentni su i u aktulenim, na sreću poropadajućim, nasilnim demonstracijama čije se izbor trenutka održavanja, u sred novog ciklusa pregovora sa Prištinom, i način reralizacije poklapaju sa opasnim prethodnim pokušajima nedemokratskih pro-kremaljskih struktura da zaustave napore postizanja sporazuma o imenu sa Grčkom u tadašnjoj Makedoniji ili članstvo Crne Gore u NATO, od pokušaja nasilnog upada u parlamente do provokacija policije.

Poštovani, kompromis Beograda i Prištine, koji bi i Srbiju zadržao na putu jačanja integrisanja u evoratlantki svet, što Srbija na čelu sa predsednikom Vučićem i premijekrom Brnabić pokušava da ostvari na osnovu vrlo validnih argumenata a nekad i poteza koje njihovi birači nužno ne podržavaju, je najbolji, verovatno i jedini, način nastavka sistemskog poboljšanja stanja u oblastima vladavine prava i medija, a ne njegovo stalno diskreditovanje i to u saradnji s kvazidemokratskim i vrednosno vrlo kompromitovanim strukurama bliskim Kremlju.

Jelena Milić, Beograd, 18. juli, 2020. godine

Autorka je dirktorka Centra za evroatlantske studije (CEAS) iz Beograda i članica tima eksperata Atlantskog Saveta SAD za borbu protiv dezinformacija

Oznake: Viola von Cramon-Taubadel, Evropska komisija, Tanja Fajon, Klemen Groselji