10.- 11.10.2013. Jelena Milić, CEAS direktor, učestvovala na konferenciji "Političke fondacije u Evropi: Mobilizacija građana i podizanje političke kulture"

Ljubljana, 9.-11.10.2013.

Political foundations in Europe Ljubljana2013

Jelena Milić, CEAS direktor, učestvovala je na konferenciji "Političke fondacije u Evropi: Mobilizacija građana i podizanje političke kulture" održanoj 10. i 11. oktobra u Ljubljani, u organizaciji Evropskog liberalnog foruma (ELF), uz podršku Instituta Novum, Fondacije za slobodu Fridrih Nauman, Akademije liberalizma (LA), Fondacije međunarodne demokratske inicijative (IDI) i Foruma liberalne budućnosti (LFF). Finansijsku podršku pružio je Evropski parlament.

Nastavak

3.-6.12.2013. Održana prva Beogradska nedelja NATO

Beograd, 3.-6.12.2013.

NATOWeek2013-1

U četvrtak, 5. decembra, uspešno je završena prva Beogradska Nedelja NATO u okviru projekta 30 BUDUĆIH MLADIH STRUČNJAKA O NATO TEMAMA, u organizaciji Centra za evroatlantske studije uz Beograda (CEAS)* pod pokroviteljstvom NATO Odeljenja za javnu diplomatiju i uz logističku podršku ambasade Republike Slovačke.

Nastavak

2.12.2013. Jelena Milić, CEAS direktorka, učestvovala na tribini „Suočavanje sa prošlošću i regionalni procesi tranzicione pravde iz ugla ženskih aktivista“

Beograd, 2.12.2013.

ceas-logo-116

Jelena Milić, CEAS direktorka, učestvovala je na tribini „Suočavanje sa prošlošću i regionalni procesi tranzicione pravde iz ugla ženskih aktivista“, održanoj u Medija Centru, u organizaciji Centra za istraživanje religije, politike i društva.

Tribina je naglasila probleme i iskustva u regionalnim procesima tranzicione pravde, kao i različita pitanja koja stoje na putu suočavanja sa prošloću u regionu, poput onih koja su vezana za institucionalizaciju Inicijative za REKOM i političke podrške zemalja bivše Jugoslavije, do pitanja uloga Religija u procesima normalizacije odnosa na prostorima Zapadnog Balkana.

Kako je istaknuto, u svim verskim zajednicama je prisutna određena vrsta selektivnosti što utiče na stav prema prošlosti i procesu suočavanja sa prošlošću. “Prisutna je jedna vrsta empatije prema žrtvama sopstvenog etniciteta, dok se žrtve druge strane umanjuju, poriču ili stavljaju u kontekst određenih mitova, pa se tako mogu čuti termini poput Jasenovačkog ili Srebreničkog mita”, rekao je moderator skupa Nikola Knežević, iz Centra za istraživanje religije, politike i društva u Beogradu. On je ocenio da verske zajednice i dalje ostaju ključni faktor naglašavanja nacionalnog identiteta, što se, kako je rekao, vidi kroz njihovu ideologizaciju ili politizaciju. Knežević je istakao da verske zajednice izražavaju podršku pomirenju, ali i da imaju različite stavove prema događajima tokom sukoba na prostoru bivše Jugoslavije. “ Još uvek živimo u nekoj vrsti zamrznutog konflikta što dovodi do eskalacije nacionalističkih izjava. Ovo je i dalje aktuelna tema na kojoj trebamo i dalje mukotrpno raditi.”, rekao je Knežević.

Marijana Toma iz Fonda za humanitarno pravo je govoreći o mehanizmima tranzicione pravde izdvojila suđenja za ratne zločine kao jedini mehanizam koji postoji u Srbiji, bez obzira, kako je istakla, kako ona teku. Najviše energije je, dodala je, uloženo u ovaj aspekt, ali i da pored ambicioznog otvaranja prvog slučaja 2004. godine pred Većem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu u slučaju „Ovčara“, broj optuženih zadnjih godina ima tendenciju opadanja. „Posljednjih nekoliko godina taj broj rapidno pada. Imamo ne više od deset osoba po godini koje su optužene za ratne zločine“, saopštila je predstavnica Fonda i dodala je da je do sada nešto više od 150 onih u Srbiji kojima se sudi za ratne zločine.

Ona je kao posebnu zamerku u radu Tužilaštva za ratne zločine Srbije izdvojila podatak da se samo pet od 150 optuženih za ratne zločine od 2003. do 2013. nalazi na srednjim ili više rangiranim pozicijama u komandovanju.„Tužilaštvo za ratne zločine diže optužnice protiv direktnih počinilaca, među njihovom tužilačkom politikom nisu obuhvaćeni svi oni koji su se nalazili na odgovornim komandnim položajima u vojsci i policiji i koji su izdavali naređenja za činjneje ratnih zločina“, ocenila je predstavnica Fonda za humanitarno pravo.Ona je ukazala da je Tužlaštvo za ratne zločine odbilo da primeni institut komandne odgovornosti koji je regulisan u Haškom tribunalu, braneći se tim da to krivično delo ne postoji u Krivičnom zakonu Srbije.„Time su potpuno amnestirani svi oni koji su organizovali i slali one koji su činili sistematsko kršenje ljudskih prava. Čitav onaj sistem još uvijek nije demontiran i čitav sistem kršenja ljudskih prava je u našem tužilaštvu sveden na slučajeve pojedinačnih incidenata“, kazala je ona.

Marijana Toma je izdvojila da srpsko Tužilaštvo za ratne zločine nije reagovalo na krivične prijave koje je Fond podnio potiv članova 10. diverzantskog odreda Vojske Republike Srpske koji se terete da su učestvovali u ubistvu oko hiljadu srebreničkih žrtava.

Na skupu je takođe konstatovano da se u Srbiji, na državnom nivu, na utvđivanju onoga šta se desilo u prošlosti kao prvog nivoa tranzicione pravde ništa ne radi. Reperacija žrtava, nadoknada štete u Srbiji je ocijenjena kao veoma loša, kao jedan od razloga za to je zakon kojim se status žrtve rata može dobiti samo sa fizičkim oštećenjem većim od 50 posto. „Svi građani kojima su povrede naneli pripadnici vojske i policije Srbije ne mogu dobiti status civilne žrtve rata. Iz ovog zakona su isključeni Bošnjaci u Sandžaku koji su od 1991.-1995. stradali“, zaključeno je na skupu.

Haški tribunal je od posebne važnosti za Srbiju jer je pomogao u čišdenju službi bezbednosti od ljudi odgovornih za ratne zločine, izjavila je Jelena Milić iz Centra za evroatlanske studije. Prema njenim rečima, da nije bilo mehanizama tranzicione pravde, nijedan pripadnik snaga bezbednosti ne bi mogao da bude izveden pred pravdu. Milić je kao problem navela to što država Srbija nije prihvatila pravne norme kao što je komandna odgovornost.

Ivana Bortulović iz Centra za istraživaje religije - BOŠ je iznijela stav da nema mjesta da su sukobi nepomirljivi i da je nasilna sekularizacija koja je tokom 50 godina sprovođenja u bivšoj Jugoslaviji jedan od uzroka sukoba. „Velika je greška neiskoristiti kapacitete koje religija poseduje u izgradnji mira, tolerantnog, kulturnog i otvorenog društva“, rekla je Ivana Bortulović. Ona je poručila da bi sa naučnom istinom postojali potencijali za stvarno pomirenje.
Učesnici su takođe govorili i o procesu i važnosti institucionalizacije Inicijative za REKOM, jedinog regionalnog procesa tranzicione pravde.

U okviru tribine predstavljena je knjiga „Uloga Religije u pomirenju i tranzicionoj pravdi“, koju su priredili dr. Nikola Knežević i dr. Zlatiborka Popov-Momčinović.

Tribina je održana pod pokroviteljstvom Nacionalne zadužbine za demokratiju

7.11.2013. Irina Rizmal, CEAS istraživač, prisustvovala je panel diskusiji „Nespojive policijske delatnosti“

Beograd, 7.11.2013.

ceas-logo-116

Irina Rizmal, CEAS istraživač, prisustvovala je panel diskusiji „Nespojive policijske delatnosti“ održanoj 7. novembra u organizaciji Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Centralna tema panel diskusije bilo je pitanje regulisanja nespojivih delatnosti sa poslom u policiji i rad policajaca u privatnom obezbeđenju. Panel su otvorili Predrag Petrović, izvršni direktor BCBP i Bogdan Gavanski, šef misije Instituta za održive zajednice (ISC). Zatim su o tome kako se reguliše šta sve policajci smeju i šta ne smeju da rade kao dodatni posao, kao i o radu policajaca u privatnom obezbeđenju diskutovali Vladimir Božović, državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Dragiša Jovanović, predsednik Komisije za javno-privatno partnerstvo u sektoru bezbednosti u Srbiji i Saša Đorđević, istraživač BCBP.

6.11.2013. Irina Rizmal, CEAS istraživač, na sastanku „Otvoreni dijalog o uticaju biznisa na ljudska prava u Srbiji“

Beograd, 6.11.2013.

ceas-logo-116

Irina Rizmal, CEAS istraživač, prisustvovala je sastanku „Otvoreni dijalog o uticaju biznisa na ljudska prava u Srbiji“, održanom 6. Novembra u Hotelu Zira u Beogradu, u organizaciji Beogradskog centra za ljudska prava.

Na sastanku je predstavljen projekat „Portal ljudska prava i biznis: Srbija“, u okviru kog će biti oformljena prva besplatna baza podataka koja će kompanijama pomoći da identifikuju, procene rizike i utiču na poštovanje ljudskih prava u njihovom poslovanju, a koji Beogradski centar za ljudska prava sprovodi u partnerstvu sa Danskim institutom za ljudska prava.

Human Rights i Bussines Portal je prva sveobuhvatna i lako dostupni baza podataka o uticaju kompanija na poštovanje ljudskih prava u 40 zemalja sveta. Portal je takođe namenjen organizacijama civilnog društva, državnim organima, međunarodnim organizacijama i drugim lokalnim i međunarodnim akterima zainteresovanim za unapređenje zakonodavnog okvira i prakse u oblasti zaštite ljudskih prava u Srbiji.

U okviru poglavlja Bezbednost i konflikt, u delu o privatnim bezbednosnim kompanijama, korišćeni su i delovi CEAS izveštaja „U korak sa privatnim sektorom bezbednosti“.