22.5.2013. Naslovi.net, Centar za evroatlantske studije - Povodom oslobađanja petorice Srba u Libiji

Naslovi.net, 22.5.2013.

Naslovi net logo

Prema navodima srpskih medija petorica srpskih državljana koje su „pre devet meseci“ zarobili pobunjenici u Libiji pod optužbom da su se borili na strani Moamera Gadafija, danas su se vratili u Srbiju.

CEAS podseća da spomenuta lica nisu uhapšena pre devet meseci već 20. avgusta 2011. godine. Podsećamo, uhapšeni su se branili da su građevinski radnici koji su usred ratnih dejstava doputovali u Libiju kako bi popravljali puteve. Tvrdnje onih koji su ih uhapsili, da je kod njih pronađen optički snajperski nišan, uhapšeni su tada negirali. Njih su potom na aerodromuu Tripoliju, u improvizovanom zatvoru, navodno pronašli novinari ruske "Komsomoljskaje pravde" i o tome obavestili ambasadu Srbije u Libiji.

Inače, Zorana Nikolića iz Lazarevca, Milorada Đunića iz Loznice, Milića Martinovića iz Aranđelovca, Vojislava Nićiforovića iz Beograda i Nedeljka Milanovića iz Lazarevca u sedištu BIA dočekale su, između ostalih, porodice i prijatelji.

CEAS smatra indikativnim da je navodne građevinske radnike dočekao i prvi potpredsednik Vlade Srbije ali i ministar odbrane Aleksandar Vučić. On je prilikom dočeka izjavio da je država “samo radila svoj posao”, da je bilo teško i da su se svi nadali da će posao biti pre završen.

CEAS zahteva od državnih organa Republike Srbije da obelodani sve okolnosti pod kojima su građani Srbije otišli u Libiju, zato što postoje indicije da su oni u Libiju poslati 21. avgusta 2011. kao regruti firme za fizičko tehničko obezbeđene Avax, registrovane 2009. godine u Agenciji za privredne registre. CEAS takođe zahteva da se obelodani da li su spomenuti građani imali veze sa Vojskom Srbije u trenutku kada su otišli u Libiju.

CEAS podseća da je prethodni ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, posle objavljivanja vesti o hapšenju građana Srbije u Libiji, odbacio svaku eventualnu vezu petorice zarobljenika sa državom, vojskom ili bezbednosnim službama, naglašavajući da su zarobljeni Srbi u potpuno privatnom kapacitetu i da nemaju nikakve veze sa vlastima Srbije ili RS. Tadašnji ministar odbrane Dragan Šutanovac je još na početku libijskog konflikta, takođe, morao da demantuje spekulacije oko učešća srpskih vojnika u libijskom konfliktu na strani Moamera Gadafija. Posle uvođenja zone zabranjenog leta iznad Libije, u martu 2011., prestalo se sa polemikama o eventualnom angažmanu srpskih pilota u Gadafijevim vazdušnim snagama. No, Vučićev doček oslobođenih građana upućuje na suprotno.

CEAS podseća da su prema pisanju beogradskog lista „Alo", Srbi bili među prvim plaćenicima koji su stigli u Libiju da se bore na strani Gadafija po izbijanju sukoba između Gadafijevih snaga i pobunjenika. CEAS, takođe, podseća da je dnevni list „Blic" objavio fotografiju jednog od petorice oslobođenih, Milića Martinovića, sa pucačkog treninga. Sliku sa istom kapom i naočarima Milić Martinović objavio je i na web servisu „LinkedIn", na kome pojedinci i firme oglašavaju svoje usluge i traže poslove. Na ovom web servisu je Milić Martinović postavio oglas gdje je promovisao svoj "biznis".

Sa istom kapom i naočarima Milić Martinović se slikao i za „LinkedIn“, ovog puta u ratnoj pozi sa pištoljem usmerenim u metu. Na „LinkedIn" profilu koji je do 31. avgusta 2011. bio dostupan na web adresi http://www.rs.linkedin.com/pub/milic-martinovic/1b/102/7, Milić Martinović je kao svoje zanimanje naveo „profesionalac za sigurnost i istrage" (Security and Investigations Professional). Martinovićev profil je 31. avgusta 2011. ugašen.

CEAS podseća da je Srbija skoro jedina država u Evropi koja nema zakonom regulisanu oblast rada kompanija za fizičko tehničko obezbeđenje i private detektive.

Imajuću u vidu sve kontroverze ovog slučaja, ali i druge probleme koje izaziva zakonska neregulisanost ove široke i važne oblasti, u kojoj u Srbiji radi oko 40 000 ljudi, te sve optužbe o dodatnom radu u funkciji radnika fizičko tehničkog obezbeđenja koje po privatnim i državnim objektima pružaju čak i pripadnici MUP-a Srbije, a pogotovu Žandarmerije, smatramo da se zakonodavnom uređenju ove oblasti mora priustupiti po hitnom postupku.