23.4.2012, Balkan Insight, Eksperti za otvaranje tajnih dosijea

Balkan Insight, 23.4.2012.

Srbija mora što pre da usvoji Zakon o otvaranju tajnih dosijea ako želi istinski da se suoči sa zločinima iz prošlosti, zaključeno je na okruglom stolu na ovu temu u subotu.
Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije (CEAS), koji je organizovao debatu, rekla je da je otvaranje tajnih dosijea ključno jer će pomoći da se rasvetli uloga tajnih službi u ratovima devedesetih.
Prvi pokušaj da se tajni dosijei učine dostupnim javnosti usledio je odmah posle demokratskih promena 2000. godine, a drugi 2004, kada je Srpski pokret obnove (SPO) predložio ovaj zakon.
Predlog, međutim, nikada nije dobio većinsku podršku u Skupštini, zbog čega je Srbija ostala jedina zemlja u Evropi bez ovog zakona.
U rezoluciji usvojenoj 28. marta, Evropski parlament je zatražio od Srbije da otvori svoje nacionalne arhive, a posebno da javnosti učini dostupnim arhive Udbe, obaveštajne službe iz vremena komunizma.
Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, napisao je otvoreno pismo u kojem se bavi pitanjem tajnih dosijea.
U pismu se kaže da su se sva postkomunistička društva tokom tranzicionog perioda suočavala sa istom dilemom – šta da rade sa dosijeima preostalim iz vremena autoritarnih režima.
On je pozdravio reformu Bezbednosno-informativne agencije (BIA), rekavši da ona više ne predstavlja pretnju demokratskom društvu. Većina bivših rukovodilaca agencije su u Hagu ili penzionisani.
“Međutim, postoji još mnogo toga što treba da se uradi, pre svega na rasvetljavanju slučajeva državnog terorizma, poput ubistva Slavka Ćuruvije ili političke pozadine atentata na Zorana Đinđića. To su konkretni slučajevi koji će pokazati da vladavina prava zaista funkcioniše u Srbiji”, napisao je Kacin u svom pismu.
Branka Prpa, direktorka Istorijskog arhiva Beograda, izjavila je da Srbija može da bira između slovenačkog i hrvatskog modela. U Sloveniji, Državni arhiv odlučuje ko ima pravo da gleda lične dosijee koje su vodile tajne službe, dok u Hrvatskoj pristup dosijeima imaju porodice subjekata, ali kad potpišu sporazum o poverljivosti podataka.
Sonja Biserko iz Helsinškog odbora za ljudska prava rekla je da politička volja da se dosijei načine javnim ne postoji.
“Najobimnija dokumentacija postoji o Kosovu i ja verujem da se ti dosijei nikada neće otvoriti”, kazala je ona.
Zakon o otvaranju tajnih dosijea, pripremljen 2004. godine, sastavili su pravni eksperti iz Komiteta pravnika za ljudska prava. Milan Antonijević, direktor Komiteta, rekao je da svaki budući zakon mora da uzme u obzir privatnost i dostojanstvo žrtava. Zakonodavci moraju i da se postaraju da zakon ne može da se zloupotrebi, dodao je on.
Vesna Rakić-Vodinelić, profesorka prava iz Beograda, kazala je da je usvajanje zakona o otvaranju tajnih dosijea mera tranzicione pravde koja će omogućiti društvu da se suoči sa svojom prošlošću.
“Bez otvaranja dosijea ne može biti adekvatne rehabilitacije. Nema budućnosti u državi čije se društvo nije suočilo sa prošlošću”, zaključila je ona.
Veruje se da srpske arhive sadrže na hiljade tajnih dokumenata o političkim ubistvima, ucenjivanju političara i kriminalaca, o odnosima sa domaćim i stranim obaveštajnim službama.
U njima se, pored informacija o građanima Srbije, nalaze i one o građanima širom bivše Jugoslavije.