17.2.2011, Danas, Kad cilj opravdava sredstvo

Danas, 17.22.2011.
Autor: Jelena Milić

Danasov odgovor objavljen 16.2.2011. pod naslovom „Dve Aide" ni na koji način nije uspeo da opravda sramni potez. Objavljivanje detalja iz privatnog života Aide Ćorović, stvarnih i izmišljenih, prevelika su cena da bi nam Danas dočarao kakva je u stvari Islamska zajednica u Srbiji, što je eto navodno bio cilj koji je opravdao sredstvo. Danas može da pošalje novinare na teren, može novinarima koji ionako često o Sandžaku za Danas pišu, poput Safete Biševac, da da zadatak da obrate više pažnje na istupe predstavnika IZuS i napise u njenim glasilima, ne razvlačeći pri tom Aidu Ćorović po blatu. Pre će biti da je ideja bila skandal i tiraž, nešto što Danas malo suptilnije i svrsishodnije već postiže sa svakodnevnim basarocentričnim Basarom. Nedopustivo je i skrivanje iza jednog pečata nekog sekretara i stavljanje Danasa i same Aide Ćorović u istu „neprijatnu" poziciju što Danas u svom redakcijskom uvodniku čini.
Iako je skandal izbio oko praznika, dakle u neradne dane, nedopustivo je da se još uvek nisu oglasile Poverenica za ravnopravnost i drugi državni organi koji se bave zaštitom ljudskih prava. Indikativno je i ćutanje političkih stranka koje se u javnosti samopromovišu kao bastioni zaštite ljudskih prava, poput LDP. Još uvek se nije oglasio ni NUNS. UNS se oglasio jasno podsećajući redakciju Danasa na njene obaveze. Među potpisnicima saopštenja organizacija civilnog društva koje sada kritikuju Danas jesu i one koje su ostale neme na slične dosadašnje ispade muftije Zukorlića, njegovih saradnika i njihovih javnih glasila. One su imale ambivalentan stav i prema skandaloznoj tužbi muftije Zukorlića protiv dnevnog lista Blic. Interesantno je i zašto su LDP i neke organizacije civilnog društva uopšte izabrale versku ličnost za partnera u borbi protiv nekih problema u Sandžaku. Ako su problemi u Sandžaku ikad i bili glavni cilj angažmana, a ne politički obračun sa partijama koje aspiriraju na isto biračko telo. To su, inače, iste organizacije kojima ne smeta prisustvo Jove Kapičića na GO LDP.
Skandal koji je Danas napravio dobar je povod da se osvr
ne i na principijelnost kritike u sličnim slučajevima. Opravdane kritike upućene sada dnevnom listu Danas imale bi više kredibiliteta i efekta kada bi istim aršinima bio ocenjivan i rad drugih glasila, pa i vlastita istupanja. Da li dižemo glas samo kada se neko „naš„ razvlači u najgorem maniru Dvora i Farme ili smo uvek dosledno protiv povlačenja privatnog u javnoj sferi? Tekst omladinke MOK samo je mnogo koncentrovaniji, i time gluplji, oblik onoga što možemo čitati u E-novinama, na primer. Fizički atributi i izbori u vezi s privatnim stvarima poput prezimena ili partnera Ljiljane Smajlović, Olje Bećković i Sonje Liht, da spomenemo sada samo žene, neretko su tema autora E-novina pa i na portalu LDP, pre svega u tekstovima Nenada Prokića. Ni Kusturica ni Jeremić nisu bili pošteđeni povlačenja detalja iz privatnog života, što je inače uveliko urušilo kvalitet kritike njihovog javnog angažmana. I satiričnost, ako se na nju pozivaju, ima svoje granice.
Nisu li slične metode, skoro sasvim bez osude, bile korišćene i u obračunima bivšeg ljubimca Druge Srbije Vladimira Popovića protiv neistomišljenika i „naših" i „njihovih"? Ili je to u redu ako se one prošaraju politički prihvatljivim frazama i ako je onaj protiv koga se koriste zaista činio zlo u javnom životu ili se „samo" suprotstavio Popoviću? Arbitrarnost je prvi korak ka fašizmu. Pa i Staljin, protiv koga se pobunio Jovo Kapičić, bio je antifašista. Da li ga to onda čini, takođe, legitimnim saborcem Čedomira Jovanovića, koji antifašizam ističe kao liniju koja ga spaja sa Kapičićem.

Autorka je direktorka Centra za evroatlantske studije