2.10.2012, e-Novine, Borba protiv predrasuda i straha

Nedelja ponosa: Javne debate
Inicijativa mladih za ljudska prava
e-Novine, 2.10.2012.

CEAS

CEAS

Drugog dana Nedelje ponosa u Medija centru održane su debate posvećene značaju porodice u podršci LGBT pojedincima i čitavoj gej zajednici, kao i pitanjima bezbednosti i borbe protiv nasilja. U izveštajima Inicijative mladih za ljudska prava ističe se rezigniranost učesnika zbog prilika u Srbiji, preovlađujuće atmosfere straha i izloženosti nasilju

Odbačenost, strah i važnost podrške roditelj(im)a

“Glavna uloga roditelja u odnosu prema detetu je podrška i ljubav. Međutim, ovde smo ograničeni, ne možemo da se prikažemo, zbog straha naše dece da će ih neko napasti ili diskriminisati. Teško mi je kad ih ponižavaju, to su naša deca, jednostavni, dobri ljudi”, izjava je majke LGBT osobe, emitovana bez otkrivanja identiteta u okviru debate “LGBT: Pitanje porodice”, 2. oktobra u beogradskom “Medija centru”. Fokus diskusije, održane u sklopu “Nedelja ponosa”, bio je na značaju porodice u podršci LGBT pojedincima i gej zajednici.

“Roditeljima LGBT osoba je teško što nisu danas sa nama. Deca im nisu dozvolila da se pojave, jer se plaše reakcije javnosti, izloženosti nasilju i diskriminaciji. Taj strah je opravdan. Najčešći ishod saopštavanja seksualne orijentacije roditeljima je prekid odnosa. Retko ko priča sa decom, mnogi traže da im deca budu heteroseksualna, mnogi pribegavaju fizičkom nasilju, izbacuju decu iz kuće. U dosadašnjem radu Grupe za podršku roditeljima LGBT osoba, videli smo da su roditeljima predrasude neupitne, jako važne. Najviše brinu o reakciji okruženja, svom bolu, tugi ili stidu, a ne o osećanjima deteta. Mi podržavamo roditelje da prihvate seksualnost svoje dece, da dete posmatraju kao ličnost, da orijentacija nije bitna”, kaže psihološkinja Ivana Čvorović, koja vodi Grupu za podršku roditeljima LGBT osoba (Grupa).

“Težimo da poboljšamo odnose roditelja i dece narušene zbog roditeljskog neprihvatanja seksualnog identiteta dece. Kada dete saopšti roditeljima svoj seksualni identitet, u dve od deset porodica dođe do nasilja. Samo u jednoj od deset porodica postoji razumevanje i spremnost za razgovor. U grupama koje organizujemo, roditelji pričaju o problemima, pružaju podršku jedni drugima. Radimo na njihovoj edukaciji, sa ciljem smanjenja predrasuda, i pomak postoji. Radićemo na jačanju saradnje sa institucijama kao što su Centar za socijalni rad, zdravstvene ustanove, Ministarstvo prosvete”, ističe Isein Fetoski, koordinator Grupe.

Tamara Lukšić Orlandić, zamenica Zaštitnika građana za prava deteta i pitanje rodne ravnopravnosti, ističe da deca u trenutku kada prepoznaju svoju homoseksualnu orijentaciju nemaju kome da se obrate, jer se u školi i porodici ne priča o tome:

“Deca retko dožive prihvaćenost od starta – roditelji su najčešće razočarani, odbacuju svoju decu, a šta se dešava mladoj osobi, to samo on ili ona zna. U okviru obrazovnog sistema tema homoseksualnosti ili nije predstavljena ili je obrađena na neprihvatljiv način, kao u jednom udžbeniku psihologije, gde se nalazi nakon odeljka o zoofiliji i pedofiliji. Zbog svega toga imamo poražavajuć podatak iz istraživanja Helsinškog odbora za ljudska prava, prema kom više od 40 odsto srednjoškolaca najviše mrzi gej osobe, Albance i Hrvate. Na obrazovnom sistemu je velika odgovornost da temu homoseksualizma obradi na pravi način kroz razne predmete, i to treba tražiti od Ministarstva prosvete i Zavoda za unapređenje obrazovanja”.

“Ja sam majka gej sina koja nije sakrila svoj identitet. Kada sam svojevremeno na jednom popularnom portalu napisala tekst o tome kako sam saznala da mi je sin gej i kako sam odreagovala, to je izazvalo dosta komentara i nevericu među gej zajednicom da neki roditelj ima takav odnos sa svojim gej detetom. Mogu samo reći da sam tužna zbog onih koji orijentaciju svoje dece nisu prihvatili, i kojima su životi zbog toga teški. Sjajno je što su naša porodica i prijatelji prihvatili mog sina, ali postoji problem daljeg prihvatanja u javnosti, problem pri nalaženju posla. Svaki korak može biti opasan”, rekla je Mirjana Mikić Zejtun iz organizacije “Mame u ‘Mami’” iz Hrvatske.

Neadekvatan odgovor države na bezbednosne pretnje

“Ako država zabrani Paradu ponosa, to znači da je ili izgubila monopol sile i postala slaba država, ili je u pitanju njena vrlo dobra saradnja sa paravojnim i parapolicijskim formacijama koje prete nasiljem i zastrašuju javnost”, rekla je Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije, na panel diskusiji “Neko je rekao bezbednost?”, 2. oktobra u beogradskom “Medija centru”. Diskusija je održana u okviru manifestacije “Nedelja ponosa”.

“Kada govore o razlozima za zabranu Parade ponosa, političari koriste termin ‘bezbednosni rizik’. Ovde nije u pitanju bezbednosni rizik, već bezbednosna pretnja. Rizici se odnose na prirodne nepogode koje je često teško predvideti, a kod pretnji morate da pratite rad ekstremističkih grupa i reagujete. I Aleksandar Vučić i Ivica Dačić u svojim izjavama depersonalizuju izvore pretnji, a to su, po nama, paravojne ili parapolicijske formacije, a ne huligani. Te ekstremističke grupe imaju strukturu, komandni lanac, opremu za komunikaciju, relevantne podatke”, istakla je Milić.

“U Srbiji postoji Strategija nacionalne bezbednosti, kao najbitniji dokument koji planira politiku bezbednosti. U tom dokumentu ne spominju se bezbednosne pretnje u vezi sa Paradom ponosa, što govori da Srbija bezbednost posmatra u tradicionalnom ključu, a ljudskom bezbednošću se bavi samo deklarativno. U fokusu tradicionalnog koncepta bezbednosti su bezbednost države, nacionalno jedinstvo i integritet, a u fokusu koncepta ljudske bezbednosti su ljudski život i ostvarivanje ljudskih prava. Koncept ljudske bezbednosti podrazumeva kontinuirani rad, a ne samo reakcije kad se preti fizičkim nasiljem. Kad bi država Srbija praktikovala ovaj koncept, Parada bi se desila sa manje problema”, smatra Gordana Subotić iz Žena u crnom.

Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava Milan Antonijević je takođe naglasio da Vlada Srbije ne želi na pravi način da se bavi bezbednošću svojih građana: “Bezbednost građana posmatra se olako, a koristi se kao izgovor za zabranu Parade. Zločin iz mržnje i dalje nije uključen u Krivični zakon Srbije. Postupci za napade tokom i uoči Parade u međuvremenu nisu vođeni, neki slučajevi pokrenuti su na inicijativu NVO, ali suđenja vrlo sporo teku, tako da malo ko može da se uzda u pravdu”.

“Ako postoji toliko incidenata prema manjinskim grupama, to je signal da se država tim problemom ne bavi. Javnost ima pravo da zna da li postoji 10.000 koji bi da primene nasilje na Paradi ponosa, ili je to manja grupa. Što se tiče izjave ministra Dačića povodom izložbe ‘Ecce homo’, u pitanju je banalizovanje cele situacije i skretanje sa teme. Slične izložbe dešavaju se u Beogradu i u okviru drugih manifestacija” zaključio je Antonijević.