2.10.2012, YIHR, Ko je rekao bezbednost?

Diskusija “Neko je rekao bezbednost?”
YIHR, 2.10.2012.

yihr

YIHR

“Ako država zabrani Paradu ponosa, to znači da je ili izgubila monopol sile i postala slaba država, ili je u pitanju njena vrlo dobra saradnja sa paravojnim i parapolicijskim formacijama koje prete nasiljem i zastrašuju javnost”, rekla je Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije, na diskusiji “Neko je rekao bezbednost?”, 2. oktobra u beogradskom “Medija centru”. Diskusija je deo manifestacije “Nedelja ponosa” koja je počela 30 septembra i trajaće do 7. oktobra.

“Kada govore o razlozima za zabranu Parade ponosa, političari koriste termin ‘bezbednosni rizik’. Ovde nije u pitanju bezbednosni rizik, već bezbednosna pretnja. Rizici se odnose na prirodne nepogode koje je često teško predvideti, a kod pretnji morate da pratite rad ekstremističkih grupa i reagujete. I Aleksandar Vučić i Ivica Dačić depersonalizuju izvore pretnji, a to su, po nama, paravojne ili parapolicijske formacije, a ne huligani. Te ekstremističke grupe imaju strukturu, komandni lanac, opremu za komunikaciju, relevantne podatke”, istakla je Milić.

“Srbija ima Strategiju nacionalne bezbednosti koja planira politiku bezbednosti. U tom dokumentu ne spominju se bezbednosne pretnje u vezi sa Paradom ponosa, što govori da Srbija bezbednost posmatra u tradicionalnom ključu, a ljudskom bezbednošću se bavi samo deklarativno. U fokusu tradicionalnog koncepta bezbednosti su bezbednost države, nacionalno jedinstvo i integritet, a u fokusu koncepta ljudske bezbednosti su ljudski život i ostvarivanje ljudskih prava. Koncept ljudske bezbednosti podrazumeva kontinuirani rad, a ne samo reakcije kad se preti fizičkim nasiljem. Kad bi država Srbija praktikovala ovaj koncept, oko Parade ne bi bilo toliko problema”, smatra Gordana Subotić iz Žena u crnom.

Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava Milan Antonijević je takođe naglasio da Vlada Srbije ne želi na pravi način da se bavi bezbednošću građana.

“Bezbednost građana posmatra se olako, a koristi se kao izgovor za zabranu Parade. Zločin iz mržnje i dalje nije uključen u Krivični zakon Srbije. Postupci za napade tokom i uoči proteklih Parada pokrenuti su na inicijativu NVO, ali suđenja vrlo sporo teku, tako da malo ko može da se uzda u pravdu. Ako postoji toliko incidenata sa manjinskim grupama, to je signal da se država tim problemom ne bavi. Javnost ima pravo da zna da li postoji 10.000 ljudi koji bi da primene nasilje na Paradi ponosa, ili je to manja grupa“, zaključio je Antonijević.