Koliko je Srbija bezbedna posle napada u Parizu?

B9220.11.2015.

b92

Balkanu ne preti neposredna opasnost od Islamske države, a Srbija je načelno bezbedna zemlja i nije primarna na listi meta terorista, ocenjuju analitičari.

   

Vojni analitičar Aleksandar Radić izjavio je danas da je Srbija načelno bezbedna zemlja i nije primarna na listi meta terorista, ali da u regionu uvek postoji rizik od pojedinačnih terorističkih akcija.

Radić je Tanjugu rekao da se iza ekstremističkih grupa i ljudi koji šire radikalnu ideologiju u regionu mogu naslutiti obrisi organizovanog delovanja, te da je posao i srpskih državnih organa da te tačke prepoznaju.

"Zbog tog momenta treba biti oprezan i poći od pretpostavke da, iako Srbija nije primarna na listi meta, postoji rizik od pojedinačnih terorističkih akcija", rekao je Radić, podsetivši na događaje u regionu - na napad na izraelske turiste u Bugarskoj i dva teroristička napada u BiH.

Izvor bezbednosnih problema, kako je naveo, mogu da budu povratnici sa ratišta u Siriji i Iraku, a jasno je i da postoji organizovan transfer iz Srbije, BiH i Makedonije na ratišta u Siriji i Iraku.

Prema njegovim rečima, posao srpskih organa bezbednosti je da prepoznaju gde su tačke u kojima se širi ekstremna ideologija, gde bi mogli da traže potencijalne teroriste i preduprede njihovu akciju.

Posebno ukazuje na ideologe terorizma koji šire svoja uverenja putem interneta ili radikalnu ideologiju propovedaju zlouptrebljavajući veru u džamijama.

On, naime, upozorava da se putem interneta stvaraju veze koje u prvi mah nisu vidljive, a preko kojih se u redove ekstremista regrutuju ljudi iz urbanih sredina.

Radić, inače, kaže da je Srbija načelno bezbedna zemlja, ali i da niko ne može da pruži garancije sigurnosti, dodaje i da bi lažno samopouzdanje bilo neodgovorno jer su teroristi ti koji biraju vreme i mesto i lako mogu da pripreme "iznenađenje".

Kao primer, Radić je naveo terorističke napade u Francuskoj, koja inače ima razvijen bezbednosni sistem, ali nije uspela da ih spreči.

Govoreći o migrantskoj krizi, Radić je rekao da migranti jesu faktor bezbednosne destabilizacije ali da je to pomalo tabu tema jer niko, naročito u tranzitnoj zoni kakva je Srbija, ne želi da stvara animozitet prema migrantima.

On upozorava na činjenicu da su gotovo svi muškarci koji kao migranti dolaze sa Bliskog istoka bili u sastavu neke oružane formacije u prethodnim godinama i da su samim tim imali i mogućnost da dođu u dodir sa ekstremnim ideologijama.

Radić navodi i da je teško dati ozbiljnu procenu koliko ekstremista je zaista infiltrirano među migrante, ali kaže da postoji mogućnost da teroristi zloupotrebe migratski talas za infiltraciju i čitavih grupa terorista.

Pariski "petak 13" Radić opisuje kao demonstraciju istovremenog, višestrukog, klasičnog terorističkog napada i primećuje da je moguće da dolazi vreme kad će ekstremisti moći da napadnu i državne objekte što će, dodaje, biti novi nivo izazova bezbednosnom poretku zapadne civilizacije.

"Srbija stabilna, rizici se mogu preduprediti"

"Efekti Pariza neće zaobići Srbiju, naprotiv..."

Sednica Biroa za koordinaciju službi bezbednosti je održana u velikoj tajnosti, a najviše informacija o zaključcima dao je ministar pravde Nikola Selaković.
Balkanu ne preti neposredna opasnost od Islamske države, smatra izvršni direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Predrag Petrović.

On dodaje da napadi u Parizu mogu da posluže kao inspiracija za lokalne terorističke napade i ocenjuje da je zato bezbednosna situacija u regionu u izvesnom smislu pogoršana.

Petrović u izjavi za Tanjug navodi da je ubistvo dva vojnika u Sarajevu, iako izolovan slučaj, na neki način moglo da bude inspirisano terorističkim aktivnostima u Parizu.

Međutim, istakao je Petrović, može se reći da je Srbija stabilna država, a da se određeni rizici koji postoje mogu preduprediti odgovornim postupanjem državnih i organa na lokalu.

Podsetivši da je prethodnih godina bilo nekoliko hapšenja zbog sumnje na terorizam u okolini Novog Pazara, Petrović je ocenio da radikalni pokreti, ipak, nemaju jako uporište u Srbiji.

Petrović upozorava da mehanizmi za prevenciju ekstremističkog delovanja moraju da postoje na lokalu, a ne da se time upravlja samo iz Beograda.

Situacija je, ocenio je Petrović, rizičnija u Bosni i Hercegovini, gde definitivno postoji nekoliko centara vehabijskih pokreta iz kojih određeni broj ljudi odlazi na ratišta u Siriji i Iraku, a neki se, potom, i vraćaju u BiH.

Zato je, smatra, važno kombinovati i represivne i preventivne mehanizme i naći način da se otkrije ko je spreman da izvrši terorističke napade.

Teroristi sa Bliskog istoka mogu, kaže Petrović, da iskoriste migrantske rute za slanje i infiltraciju terorista na područje EU, ali je mnogo važnije pitanje motivacije tih ljudi.

"Ako ne bude bilo migrantskih ruta, biće nekih drugih ruta, tako da je mnogo važnije da se pažnja usredsredi na njihovu motivaciju", rekao je Petrović.

Milić: Nema razloga za paniku

Bezbednosna situacija u regionu nije dobra, ali u Srbiji nema razloga za širenje panike, izjavila je danas direktorka Centra za evroatlanske studije Jelena Milić i poručila da je potrebno razmisliti o dugoročnim bezbednosnim i odbrambenim integracijama.

Milić je u izjavi Tanjugu istakla da je naročito važna saradnja sa zemljama u regionu, kako bi se informacije brzo razmenjivale i zajednički reagovalo u slučaju da se desi nešto nepredviđeno.

"Uvek neki razlog za zabrinutost mora da postoji, a s druge strane, razloga za širenja panike nema. Dobro je što službe koordiniraju međusobno i što je još prošle godine sa SAD dogovorena borba protiv ISIL-a i aktivna razmena podataka", rekla je Milić.

Ona je kazala da na situacije koje se u poslednje vreme dešavaju, poput slučajeva terorizma u Parizu ili ubistava u Sarajevu, niko ne može individualno da odgovori, ali da su one na neki način povod da Srbija rasmisli o svojim dugoročnim i bezbednosnim i odbrambenim integracijama.

"To pokazuje i koliko je značajno da Srbija sa zemljama u regionu ima dobre odnose i da se informacije brzo razmenju kroz strukture kako bi zajednički reagovale. Dakle, treba da postoji jedan moderan regionalni pristup reagovanja u ovakvim situacijama", kazala je Milić.

Ona je navela da je "golim okom" jasno da bezbednosna situacija u regionu nije dobra.

Zato što, navodi, gotovo ni u jednoj zemlji regiona nije završena konsolidacija i stavljanje sistema bezbednosti pod demokratsku kontrolu, zato što u većini zemalja regiona koje su bile zahvaćene ratom nije završen proces tranzicione pravde što je bio "jedini mehanizam za pročišćavanje bezbednosnih struktura od ratnih zločinaca", a nisu, kaže Milić, okončani ni procesi suočavanja sa prošlošću...

"To sve, kako kaže, čini predluslove za lošu bezbednosnu situaciju.", kazala je Milić.

Ona je navela da su prošlogodišnji problem sa poplavama i ovogodišnja migrantska kriza u Evropi i regionu pokazali koliko smo zapravo nespremni da odgovorimo na vanredne situacije.

"Izbeglički talas opet pokazao je da ne postoji ni koherentna regionalna ni evropska politika, ni dovoljno komunakacija između država regiona kako da se pretnje i izazovi reše,", kazala je Milić.

Kada se u obzir uzme loš standard, visok nivo korupcije, loša komunikacija između pojedinih delova sistema unutar jedne zemlje, a i u regionu, čak i onaj ko nije ekspert može da kaže da situacija nije dobra, ističe Milić.

Govoreći o vezi između terorizma i izbegličkog talasa, Milić je kazala da su izbeglice već sada stigmatizovane, a posebno imajući u vidu nerede koji su bili izazivani i s razlogom, ali i bez razloga.

"S tolikim protokom ljudi koji su u očaju naravno da postoji verovatnoća da je neko ko je radikalizovan prošao zajedno s njima, mada ono što mi vidimo je da su veći broj slučajeva terorizma izazvali ljudi koji su već prvu, drugu ili treću generaciju Francuzi ili Belgijanci", kazala je Milić.

Ona je navela da se izbeglice generalno stigmatizuju od desnih opcija, pa i od umerenih koje nemaju razvijene politike kako da se integrišu u društva.

Milić je ocenila da su poruke politike državnog vrha Srbije u tom smislu dobre, naročito, kako je istakla, one u kojima se iznose stavovi da Muslimani nisu krivi, da nisu svi Muslimani teroristi, da ćemo pomoći izbeglicama na zimu...

"To su jako dobre poruke. U svim zemljama regiona se javno mnjenje formira od vrha na dole, i tom smislu su poruke koje dolaze bar od dela državnogg vrha u redu", rekla je Milić.

Ona je navela da je najverovatnije tačno da postoji nekoliko sela u BiH u kojima se obučavaju ekstremisti, ali i podvukla da joj se čini da je centar za regrutaciju zapravo na internetu i da je "globalan".