I pored rasta saradnje, NATO je u Srbiji i dalje tabu tema

Saradnja Srbije i NATO-a u poslednje dve godine značajno je porasla, uprkos tome što zapadna vojna alijansa ovde ima negativan imidž, pa je zbog nedavne prošlosti i dalje "tabu tema", istaknuto je danas u Beogradu na stručnoj radionici pod nazivom "Partnerstvo za Srbiju: NATO i strateška komunikacija".

- Postoji niz pozitivnih primera kako Srbija može imati koristi od saradnje sa NATO-om, kao institucijom, i individualno sa zemljama koje su njene članice, a kojima je Srbija okružena, ali prioritet je vojno-tehnička saradnja kao osnov bezbednosti i u regionu i globalno - izjavio je Peter Susko, predstavnik ambasade Slovačke, zemlje koja je trenutno kontakt amabasada između Srbije i NATO-a.

Među temama radionice, značajan prostor dat je, kako su naveli organizatori - organizacija GLOBSEC i Centar za evroatlantske studije (CEAS) - "anti-NATO i anti-zapadnim tendencijama koje su u Srbiji u porastu, podstaknute od strane teoretičara zavere i radikalnih struja sa manje ili više otvorenom podrškom Rusije".

Sa njihovim stavom se složio narodni poslanik Dragan Šormaz koji je istakao značaj parlamentarne politike koja, po njegovim rečima, "ima kontinuitet u saradnji sa NATO-om, ali da se saradnja u medijima pogrešno prestavlja kao 'klizeće' ili 'tajno kretanje' ka članstvu".

- Saradnja sa NATO i EU postoji i obimna je, ali joj se ne pridaje pažnja medija. Dobro je imati prijateljske odnose sa Rusijom. Dobro je imati prijateljske odnose i sa Bangladešom, ali ja od toga ne vidim rezultate niti koristi čak ni u obećanjima - rekao je Šormaz.

Igor Novaković, direktor istraživanja ISAC fonda, objasnio je da, nakon što je NATO bombardovao Srbiju, ova organizacija je postala osetljiva tema, a da je "informisanost javnosti o suštini, formi i načinima delovanja nezadovoljavajuća".

- Potrebna je dubinska strategija pristupa medijima, jer danas se u Srbiji ne zna ni da je NATO prevashodno politički savez, koji ima izraženu vojnu dimenziju - rekao je Novaković.

Novaković je istakao članstvo Srbije u Partnerstvu za mir kao ključnu prednost u saradnji. Prema njegovim rečima, satus članstva u Partnerstvu za mir daje "realaksirajuću dozu u saradnji, a političke debate su time rasterećene tenzija".

I Branimir Filipović, pomoćnik Ministra spoljnih poslova Srbije, smatra da je Pratnerstvo za mir "idealan program kvaltetnih odnosa NATO-a sa zemaljama koje ne žele da budu čanice".

- Odnosi NATO-a i Srbije su opterećeni odnosima iz skore prošlosti ali su sastavni deo današnje spoljne politike Srbije. Članstvo u Partnerstvu za mir nam omogućava da se bolje pozicioniramo na spoljnopolitičkom planu, da produbimo saradnju sa članicama a da zadržimo vojnu neutralnost - rekao je Filipović.

Prema rečima Jelene Milić, direktorke CEAS-a, jedino rešenje u pronalaženju pravog pristupa ovoj saradnji će uslediti nakon formiranja, kako je rekla "vlade koja je u odnosu na prethodnu vrlo šarenolika".

- Suštinsko, pitanje je šta NATO, tačnije, šta Srbija treba da uradi kako bi se popravila reputacija ove organizacije u našoj zemlji - rekla je Milić i dodala je odgovor nemoguće naći bez "postizanja nacionalne strategije, društvenog konsezusa o tome šta je legitimno, a šta nije, i ko je ko u ovom sistemu".

U radionici su učestvovali i pukovnik Nikolaos Triandafilu, Dijana Ivančić, načelnica Odeljenja za NATO i Partnerstvo za mir, Sektor za bezbednosnu politiku, Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije, pukovnik Dragan Tatomir, zamenik načelnika Uprave za strategijsko planiranje pri Ministarstvu odbrane Republike Srbije i dr. Goran Matić, direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka Republike Srbije.