Ekonomist: Proširenjem protiv krize

EU je institucija koja još nema premca, ali je ujedno u krizi koju mora da prevaziđe, a jedan od načina za prevazilaženje krize je i proširenje EU na sve zemlje Zapadnog Balkana, rečeno je danas na panelu “Izlaz kroz prodavnicu poklona”, u okviru konferencije “Ekonomist: Svet u 2017”.

BEOGRAD - EU je institucija koja još nema premca, ali je ujedno u krizi koju mora da prevaziđe, a jedan od načina za prevazilaženje krize je i proširenje EU na sve zemlje Zapadnog Balkana, rečeno je danas na panelu “Izlaz kroz prodavnicu poklona”, u okviru konferencije “Ekonomist: Svet u 2017”.

Profesor Fakulteta političkih nauka u Zagrebu Dejan Jović smatra da je potrebno razmisliti o novom pristupu, koji bi podrazumevao proširenje EU na sve zemlje Zapadnog Balkana i to odmah.

Prema njegovom mišljenju, dugotorajan ulazak ne čini dobro državama kandidatima, već, naprotiv, čini da se one osete ponižene i uslovljene, “kao neka vrsta zlostavljanog deteta”.

“Tako se osećala Hrvatska, a tako će se osećati i Srbija”, smatra Jović.

Ističe, međutim, da je EU još uvek bolja opcija, jer predstavlja odgovor na činjenicu da je Evropa u 20. veku dva puta zapalila svet i da su iskoristile demokratiju i suverenost da nasnesu zlo.

“Raspad EU je opasnost i vodi nas u nacionalizam i nove sukobe”, podvukao je Jović.

On je kazao da je nakon 1989. godine u Evropi preovladavalo mišljenje da nema drugog puta, osim onog u EU, ali da sada ulazimo u fazu u kojoj taj narativ da Unija nema alternativu “dolazi u sumnju”.

Različiti su izazovi sa kojima se EU suočila, a Jović navodi kao neke teroristički napadi 11. septembra, finansijsku krizu, nemire u Ukrajini.

“Pod uticajem svih tih izazova trebalo je da EU nađe odgovor, a nije i nije napustila politiku 'Busineš as usual'”, rekao je Jović.

Evropa, navodi Jović, nije razmišljala o alternativama i sopstvenoj poziciji, pa je ušla u krizu koja je sve dublja.

“Unija nastavlja sa tom politikom i smatra da kandidati za članstvo moraju da rade ono što ona smatra da treba da rade, kao da je moćna kakva je bila 1995. ili 2000. godine. A zemlje vide ne samo Bregzit, već da neke države ne prihvataju kvote ili ne poštujue neke zajedničke odluke”, naveo je Jović.

EU, kako je rekao, nije više magnet, a “ni štap ni šargarepa”.

Smatra i da pristup individualnog proširenja pravi dodatne probleme.

“Onda zemlje ne daju jedna drugoj da uđe. Kako se ponaša Hrvatska, tako bi se ponašala i Srbija da uđe pre BiH, jer je to logično ponašanje”, smatra Jović.

Ambasador Italije Đuzepe Manco rekao je da bi proces proširenja nazvao procesom uključenja, a Srbija je već sada uključena u mnoge stvari u Evropi.

Manco je poručio da EU jedna vrsta krova pod kojim možete ostali i štiti vas od olujnog vremena, ili izaći verujući da možete sami savaldati oluju s kojom se suočavate.

On je podvukao da EU nije nikakva prodavnica darova.

Dok traje ova konferencija, prema njegovim rečima, u Briselu se razgovara o jačanju osnova EU, čemu Italija daje svoj doprinos. EU, kako je podvukao, mora biti spremna da se bavi pitanjima koja brinu građane.

Viši naučni savetnik na Austrijskom institutu za međunarodnu politiku (OIIP)Vedran Džihić negativnije gleda na EU i proces širenja na zapadni Balkan.

On je rekao da je 2016. bila užasna godina i da nemamo garancije da iduća neće biti još gora.

Kazao je da je vreme za paniku, ali ne strah, već kao motivaciju za suočavanje sa suštinskim problemima.

On je ocenio da je razlog što se zemlje zapadnog Balkana nisu pomerile mnogo na putu ka EU gubitak društvene kohenizije, destrukcija zajedničkog, kao i pomeranja sa institucija kao kultu ličnosti.

U EU, kako je dodao, imamo krizu demokratije, normativnosti i socijalnu krizu, te je u te krize uključila i naš region.

On je istakao da zemlej regiona moraju da se odluče kojem modelu teže, jer je nemoguće primeniti malo od jednog i drugog.

Direktorka Centra za evroatlanstku politiku (CEAS) Jelena Milić kaže da je optimistična kada je reč o budućnosti EU i da je to organziacija koje je još uvek “bez premca”.

“Da li smo ikad culi za severnokorejski ili saudijski skepticizam? Nismo”, rekla je Milić, navodeći da tamo ne može ni da se razmišlja na takav način.

Isitče da EU nikada nije ni bila monolitna u da se stalno menjala,

Milić smatra i da je očekivano da će uslovi koji se postavljaju pred države kandidate za članstvo bitti drugačiji sada, kada Unija broji 28 zemalja, nego što su bili pred kandidatima u vreme kada je EU imala manje čanica.

“Veličicna jednog sistema i jeste da uoči izazove i da pokuša da nađe rešenje za njih”, smatra Milić.