"Razgovori o korekciji granice sada su mogućnost"

Stručnjaci za evro-integracije iz Beograda ocenjuju za RTK da je prihvatanjem amandmana koji se odnosi na pregovore o Kosovu, a koji je Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta usvojio u okviru Nacrta izveštaja i o Srbiji i o Kosovu, tema o korekciji granice otvorena i da to pitanje više nije zabranjeno.

Usvajanjem kompromisnog amandmana poslanici Spoljnopolitičkog odbora EP su dozvolili mogućnost da se u dijalogu Beograda i Prištine kao tema pojavi korekcija granice, kaže Suzana Grubješić iz Evropskog pokreta u Srbiji.

Ona ističe da su poslanici Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta podneli ukupno 239 amandamna na tekst izveštaja, od kojih je prihvaćeno 27 kompromisnih amandmana, a među njima i amandman koji se odnosi na razgovore o mogućoj korekciji granica kao delu rešenja u okviru dijaloga Beograda i Prištine.

Prema njenim rečima ovakav nacrt izveštaja ide na plenarno zasedanje EP krajem novembra, kada bi trebalo da bude usvojen u formi rezolucije.

"Tema korekcije granica se ubacuje u rezoluciju EP i to je prvi put da će se naći u jednom dokumentu kao mogućnost, ne kao unapred definisano rešenje, ali mogućnost odnosno želja da se dvema stranama da prostora", kaže ona ističući da u ovom trenutku nije jasno kako će se nastaviti Briselski dijalog.

"Ne znamo kada će se nastaviti i kako će to izgledati, ali daje se prostor dvema stranama da pokušaju da se dogovore a da u tom dogovoru se ne zabranjuje tema korekcije granica“, ističe Grubješić.

U nacrtu izveštaja stoji da „svaki sporazum može biti prihvatljiv samo ako je obostrano usaglašen, uzima u obzir ukupnu stabilnost regiona i međunarodno pravo“.

Upravo to, prema oceni Jelene Milić, iz Centra za evro-atlantske studije, znači da se polako usaglašavaju stavovi EU i Vašingtona, pošto se sada govori o obostrano prihvatljivom rešenju koje ne ugrožava druge zemlje u regionu.

"Ovo što je Johanes Han rekao, i na kraju krajeva što zvaničnici Stejt Departmenta kažu, ne kažu jedna ili druga opcija, pa mi se čini da postoji korekcija i usaglašavanje njihovih (Brisela i Vašingtona) stavova, da se obema stranama da prostor, da ako je rešenje konsenzualno, dogovorno, da ono onda nema domino efekat na region“, kaže Milić.

Milić, čija je organizacija CEAS podržala predlog o korekciji granica, ipak veruje da zbog prisustva NATO-a u regionu, stabilnost regiona, a po pitanju rešavanja statusa Kosova, nije ugrožena.

"Najveći strahovi su vezani za Bosnu, i verovatno je sada doživljeno kao hladan tuš čitava atmosfera oko referenduma u Makedoniji“, ističe Milić dodavši da je većina zemalja regiona već u NATO-u, a da sve zemlje idu ka evro-atlantskim ili evropskim integracijama.

"Ja bih imala malo vere da uz male rizike zapadna međunarodna zajednica, i uz nešto malo više angažmana i podstcaja, može da postigne jako mnogo“.

Poslanici Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta podržali su dijalog kome posreduje EU kao okvir za postizanje sveobuhvatnog dogovora između Srbije i Kosova.

Međutim, Grubješić upozorava da je dijalog koji vodi EU u zastoju, jer stranama nije dato dovoljno prostora, pošto se proces nomalizacije vezivao za prvu polovinu sledeće godine kada ističe mandat aktuelne administracije u Briselu.

"Stiče se utisak zastoja i blage nespretnosti EU kao moderatora i fasilitatora tog dijaloga da obe strane privoli na nastavak i da ponudi prostor da se dođe do rešenja. Pojavljuju se kritike i visokoj predstavnici koja moderira dijalog da se nije najbolje snašla u toj ulozi, pa samim tim umešao se neko drugi sa strane, umešale su se SAD koje imaju pragmatičan stav - da damo prostora liderima da se dogovore“, smatra Grubješić.

"Neće oni prihvatiti baš svako rešenje ako se do njega dođe, ali daje se prostor za dogovor“.

Inače, juče usvojeni finalni tekst o Srbiji ali i o Kosovu naći će se krajem novembra na debati na plenarnom zasedanju Evropskog parlamneta u Briselu kada bi trebalo da bude usvojen u formi rezolucije.

Prema rečima Grubješić, ovakve rezolucije EP su neobavezujuće ali ih „svi čitaju, prate i pozivaju se njih“.