Milić: Autogol Haradinaja

Autorski tekst Ramuša Haradinaja u "Vašington postu" je autogol i kosovskog premijera i vašingtonskog lista kojem ne služi na čast što je objavio tekst bez ijednog dokaza za Haradinajeve teške optužbe na račun Srbije i njenog predsednika, kaže direktorka Centra za evroatalantske studije Jelena Milić.

Ugledni američki dnevni list objavio je 28. novembra autorski tekst premijera privremenih kosovskih institucija pod naslovom "Mi nećemo prihvatiti srpsko kršenje našeg suvereniteta".

- Tekst je neuobičajeno lošeg kvaliteta, nekonzistentan i na nekoliko mesta faktički netačan, što nikako ne odgovora uobičajenim standardima "Vašigton posta" - ocenila je Milić.

Ona je navela da je tekst objavljen istovremeno kad u SAD boravi predsednik privremenih kosovskih institucija Hašim Tači, za koga se inače smatra da ima nešto fleksibilniji pristup u nalaženju kompromisnog sporazuma između Beograda i Prištine, za šta dobija i podršku sadašnje američke administracije kojoj "Vašington post" nikako nije naklonjen.

-Haradinaj već na početku spominje žrtve koje su u ostvarivanju kosovske nezavisnosti dali američki vojnici. S druge strane, nigde u tekstu se ne spominje neupitna okolnost da je tokom rata na KiM stradalo oko 10.000 kosovskih Albanaca, mahom civila, dok je u tim istim sukobima stradalo i oko 2.100 Srba, te oko 500 Roma, Bošnjaka, Crnogoraca i drugih nealbanaca - primetila je Milić.

Kako kaže, sudbina većine nestalih Srba još nije rasvetljena, ali iako pred Srbijom stoji još mnogo posla u procesuiranju počinilaca srpske nacionalnosti za zlodela nad Albancima, te generalno suočavanja sa nedavnom ratno-zločinačkom prošlošću, neupitno je, navodi, da je Srbija ispunila obaveze prema Haškom tribunalu vezane za isporučivanje visoko rangiranih političara i pripadnika vojske i policije za zločine na KiM.

Četiri zemlje NATO ne priznaju Kosovo

Istovremeno, skoro dvadeset godina od kraja rata, Kosovo skoro nikog nije procesuiralo za ubistva nealbanaca.

- Imajući u vidu upravo sve kontroverze suđenja Haradinaju pred Haškim tribunalom, ohrabrujuća je vest da za razliku od Tužilaštva Haškog tribunala, deluje da je Tužilaštvo Specijalizovanih veća Kosova naučilo lekciju o posebnoj zaštiti svedoka zločina koje su počinili pripadnici OVK - priča ona.

Milić ističe da Haradinaj namerno previđa da su među američkim formalnim saveznicima, inače, četiri zemlje NATO-a koje ne priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

Haradinaj, isto kao i nedavno Čarls Kapčan, bivši savetnik Baraka Obame, u tekstu u Nju Jork Tajmsu namerno kao argument uvodi da bi posledica multidimenzionalnog sporazuma bilo "mirno etničko čišćenje" koje niko ne zagovara, niti za njega ima ikakvih indicija.

Takođe, kaže, Haradinaj ne primećuje da od kad je ideja korekcije administrativne linije između Beograda i Prištine postala mejnstrim tema, nije bilo nikakvih pokreta stanovništva ili većih tenzija, sve dok Priština nije uvela sulude carinske takse od 100 odsto na robu iz Srbije i BiH.

Direktorka Centra za evroatlantske studije dodaje da imajući u vidu da sve do leta 2018. i samita EU-Zapadni Balkan u Sofiji skoro da nije bilo nesaglasja samih zemalja članica EU oko evropske perspektive Kosova, teško da se nerešeno statusno pitanje za koje Haradinaj optužuje samo Srbiju i Rusiju ili kako to Haradinaj tendenciozno reducira u tekstu - "Srbija i njen saveznik Rusija odbijaju da priznaju naš suverenitet" - ali ne recimo Kinu ili pet zemalja članica EU ili skoro pola članica UN-a, predstavlja glavni razlog odsustva demokratske konsolidacije Kosova.

Čitajući Haradinajev tekst u "Vašington postu", stiče se utisak da je Srbija globalno moćna i velika sila koja uspeva da blokira put Kosova ka EU.

Milić konstatuje i da on u tekstu optužuje predsednika Srbije Aleksandra Vučića da svojim predlogom (koji nikad i nije obznanjen) ima nameru da kreira "etnički čistu državu".

Dodaje da se pre stiče utisak da to rade prištinske vlasti koje previđaju godinama 70.000 proteranih Srba sa Kosova, ne rešavajući adekvatno njihova imovinska pitanja i ne kažnjavajući skoro nikoga za progon Srba 2004. godine.

- Kad ni to nije bilo dosta, uvedene su carine od 100 odsto, pa se onda još javno poigrava idejom da one idu duž linije četiri opštine na severu Kosova gde su većinski i homogeno naseljeni Srbi. O tome Haradinaj ništa ne kaže - priča ona.

Milić je naglasila da Vašington Postu ne služi na čast što je objavio tekst u kome se ne daje ni jedan dokaz za teške optužbe da Srbija želi da kreira "etnički čistu državu ukidajući ljudima državljanstva i isterujući ih iz njihovih domova".

- Apsurdno je da Haradinaj u spomenutom tekstu u stvari negira osnov po kome je Kosovo 2008. proglasilo nezavisnost i koji ima po rezoluciji 1244, tretirajući Kosovo ne kao jedinstven slučaj, već upoređujući ga sa drugim zemljama, koje se bore za svoj teritorijalni integritet, navodeći izmedju ostalog Ukrajinu, a tendenciozno zaboravljajući Kinu ili Španiju - priča ona.

Ona primećuje da Haradinaj u tekstu tvrdi da Kosovo nije u Interpol primljeno samo zbog Srbije, i kaže da bi bilo "interesantno videti da li takvo mišljenje dele i 51 zemlja koja nije glasala za članstvo i 16 uzdržanih, ili su se u odlukama konačno ipak vodile svojim racionalnim interesima i interesima Interpola".

Takođe, Haradinaj tvrdi da je Srbija ta koja godinama u stvari krši CEFTA, maskirajući u stvari loše pregovoren startni položaj Kosova via UNMIK u tom sporazumu.

- Kao i Rusija oko navodnog statusa Rusa u Ukrajini, Kosovo nije bilo uopšte bučno i konzistentno u ukazivanju na to navodno srpsko kršenje CEFTA, već je to otkrilo tek posle poraza u Interpolu. Propuste ili srpska kršenja, pre spadaju u nesporovodjenje Briselskog sporazuma, za šta Kosovo zbog odbijanja da formira ZSO, ključni element istog, ima više odgovornosti nego Srbija - priča ona.

"Potez očajnika"

U zaključku Haradinaj, rekalo bi se "potezom očajnika", tvrdi da će drakonske carinske mere, koji su svi partneri Kosova na političkom zapadu osudili, ostati na snazi dok Srbija - "ne prestane da podriva našu suverenost i ne počne da sprovodi svoje obaveze".

Ostaje pitanje zašto samo Srbija (i BiH), zašto carine nisu uvedene i drugima koji valjda ne prizanjući Kosovo kao nezavisnu državu takođe podrivaju njegovu suverenost.