Između "nezavisnosti" i surove realnosti Priština se zaglavila u blatu, a jedna zemlja je za to glavni krivac

Izneverena očekivanja, protesti, bez novih priznanja nezavisnosti i povlačenje starih, “packe” zbog povećanja poreza na robu iz Srbije i BiH - tako izgleda trenutna situacija na kosovskom političkom nebu.

Tako su Priština praktično “zaglavila” između nezavisnosti, koju godinama pokušava da zaokruži, i faktičkog stanja stvari da ništa zapravo još nije gotovo: Kosovo nije članica UN, nije uspelo da se priključi Interpolu, nema viznu liberalizaciju na kojoj toliko radi... U praksi, nižu neuspeh za neuspehom.

Svemu tome nisu doprineli ni poslednji potezi prištinskih vlasti koje su odlučile da povećaju porez na robu iz Srbije i BiH za 100 odsto, zbog čega se Kosovo našlo u žiži kod evropskih i američkih partnera, od kojih ovog puta nije dobilo tapšanje, već ozbiljne kritike.

Da je strpljenje građana “na ivici” svedoče i današnji protesti Albanaca ispred sedišta Delegacije EU u Prištini, uoči dolaska evropskog komesara Johanesa Hana, koji su besni zbog odugovlačenja sa viznom liberalizacijom koju Kosovo, iako je uradilo sve što je od njega EU tražila, nikako ne uspeva da je dobije, upravo zbog EU, koja ne može da se usaglasi oko ovog pitanja.

Unija se ne usaglašava ni oko kosovske nezavisnosti, jer i danas postoji pet država članica koje je nisu priznale. Uporedo sa tim, povlačenja odluka pojedinih država o priznanju nezavisnosti, kojih je uz proteklih godinu dana bilo 11, samo dodatno stvara jed što kod političkih lidera i rukovodstva, što kod građana, a dodatno, lobiranje Srbije im stvara situaciju iz koje ne vide izlaz.

Naruku im ne ide ni to što svaki put kada se dogodi povlačenje proznanja, “skaču” da čim pre objasne da srpske vlasti ne govore istinu, da to nije tačno, da ih niko nije zvanično obavestio... Naravno, svaki put kada se to desi, optužbe stižu na račun Srbije da ih “koči”, da ih sputava, namerno “minira”, i još kojekakvi izgovori koji zapravo služe da se krivica za spostvene neuspehe prebaci na nekog drugog.

- Ono što radi srpska diplomatija su potpuno legitimni i očito uspešni potezi koji izazivaju sa pravom zabrinutost kosovskog rukovodstva. Ipak, suština je u tome da kosovske vlasti svojoj javnosti moraju da objasne da su je njeni predstavnici lagali da je nezavisnost Kosova završena stvar. Ako bi se slušali političari u Prištini i većina medija, ispada da je srpska diplomatija toliko moderna, toliko moćna, snažna, da može sve da uradi i da zadrži Kosovo u svom sastavu, samo ako hoće - priča direktorka Centra za evroatlantske studije Jelena Milić.

Kako je navela, Srbija ima pravo da lobira za nepriznavanja da bi pokazala svoju poentu.

- Činjenica je i da postoji veliki broj zemalja u Ujedinjenim nacijama koje ne vide stvari kao što ih vidi Priština, i to je adut Srbije - priča Milićeva, uz objašnjenje da sve to što se dešava oko Kosova više nema veze sa normalizacijom odnosa, već sa zauzimanjem pregovaračkih pozicija.

KSB, hapšenja, carine...

Na pitanje da li stoji ocena da je povlačenje priznanja ozbiljan problem za dijalog i regionalnu stabilnos, Milić kaže da nije.

- Ovo što se dešava i što Srbija radi nije opasnost po regionalnu stabilnost, ali jeste ono što radi Priština od provokacija sa Kosovskim snagama bezbednosti, preko carina koje je uvela, do kontroverznih hapšenja na, u najmanju ruku, neprimeren način. Sa druge strane, srpska strana ne doprinosi stabilnosti time što malo tvrdi da je KFOR faktor stabilnosti, a onda malo nije - priča ona.

Milić navodi i da je Briselski dijalog pogrešno vođen od samog početka, i da sve što se trenutno dešava na relaciji Beograd-Priština- Brisel zapravo je nepotrebmno oživljavanje dijaloga ovoj formi u kojoj je sada.

- Rešenje bi moglo da bude da se izvrši pritisak na Prištinu da se dođe do nultodimenzionog stanja, a suština je da se ne može Srbiju u svemu tome ostaviti potpun poražena bez ičega - navela je ona.

Faza ekstremizma

Da “Beograd samo radi svoj posao”, kaže i srpski šef diplomatije Ivica Dačić. On je na ovaj način prokomentarisao to što su Solomonska ostrva pre dva dana povukla priznanje kosovske nezavisnosti.

- Imajući u vidu situaciju u odnosima Beograda i Prištine, nisam hteo dodatno da izazivam novu nestabilnost, pa povlačenje priznanja nisam ni objavio, ali je to uradila prištinska štampa objavivši notu koju su Solomonska ostrva poslala ministarstvu spoljnih poslova takozvanog Kosova - rekao je on.

Kazao je i da Srbija želi da bude konstruktivna i da ne želi da se svađa i inati sa bilo kim.

- Ali, ako neko misli da to što mi u svetu govorimo da ne treba da se vrši priznanje Kosova provokacija za Prištinu, ako bismo tako gledali, mi bismo sve zemlje koje lobiraju za priznanje Kosova trebalo da smatramo za neprijatelje - rekao je on.

Dačić kaže da Srbija želi da se nastavi dijalog, ali da ga ne može biti bez ukidanja bezumnih mera, koje su "ušle u fazu ekstremizma, jer Priština ne može da ostvari svoje političke ciljeve”.

Dačić je kazao i da je trenutna situacija neodrživa i da nije u skladu sa politikom regionalne stabilnosti i saradnje.

- Sve ovo je bes zbog toga što im ne ide od ruke, ali oni moraju da shvate da ne mogu da ostvare ciljeve dok se ne vrate za pregovarački sto i dok se ne razgovara sa Beogradom, a to je i naš cilj - rekao je Dačić.