CEAS: Odustati od kupovine oružja od Rusije

Centar za evroatlantske studije (CEAS) iz Beograda objavio je danas svoj novi izveštaj "Analiza nacrta Strategije odbrane Republike Srbije" u kojem poručuje da bi naša zemlja trebalo da odustane od kupovine oružja od Rusije ako želi da se bori za podršku SAD u nalaženju obostrano prihvatljivog i kompromisnog rešenja BG i PR.

BEOGRAD – Centar za evroatlantske studije (CEAS) iz Beograda objavio je danas svoj novi izveštaj „Analiza nacrta Strategije odbrane Republike Srbije“ u kojem poručuje da bi naša zemlja trebalo da odustane od kupovine oružja od Rusije ako želi da se bori za podršku SAD u nalaženju obostrano prihvatljivog, kompromisnog i multidimenzionalnog rešenja Beograda i Prištine.

„Nedavno se čulo par neodređenih izjava predstavnika državnog rukovodstva Srbije o kupovini borbenih sredstava, pa i onih iz Rusije, a ima indicija da će te nabavke ići preko Belorusije. Najčešće se spekuliše o helikopterima MI35 i raketnom sistemu Pancir, koji po CEAS saznanjima, zbog elemenata visoke tehologije ugrađenih u njih, spadaju pod transakcije koje mogu biti kažnjene sankcijama po američkom zakonu CAATSA (Zakon o borbi protiv američkih protivnika putem sankcija)“, navodi CEAS u izveštaju.

CEAS smatra da bi bilo pametno da Srbija pokuša da pomenute kupovine otkaže ili da ih kupi od treće strane.

Ta organizacija je objavila svoj izveštaj u okviru projekta analize nacrta novih strateških dokumenata Srbije: Strategije nacionalne bezbednosti (SNB) i nacrta Strategije odbrane (SO), pod krovnim nazivom „Kosovo pre svega“.

Konstatuje da je glavni propust nacrta strategije što izostavlja podređenost sistema odbrane demokratskoj civilnoj kontroli i javnom nadzoru i da bi u redigovanoj verziji nacrta, koji ulazi na glasanje u skupštinskoj proceduri, to moralo da se nađe.

„Generalni utisak o nacrtu Strategije odbrane je da je, kao i nacrt Strategije nacionalne bezbendosti, “ potpuno kosovocentričan, a time i rusocentričan“, u smislu opisa ili odsustva konstatacija aktuelnih politika i percepcija Zapada prema aktuelnom režimu u Moskvi“.

CEAS procenjuje da je ta okolnost u funkciji „očekivanja Beograda oko uloge Moskve u podršci iznalaženja kompromisnog rešenja oko Kosova“ i da se to vidi već u nepotpunom opisu bezbednosnog globalnog i regionalnog okruženja, definisanju ‘pretnji nacionalnim interesima’ i svemu drugom.

Od septembra 2018. godine kada je CEAS objavio analizu nacrta nove SNB do decembra 2018. kada objavljuje analizu nacrta SO odnosi Beograda i Prištine su značajno pogoršani, zaključuje se u Izveštaju.

Prvo, najavom transformacije Kosovskih bezbednosnih snaga po ubrzanoj proceduri, što je zvanični Beograd s razlogom uznemirilo, a zatim zbog neprihvatljive odluke Prištine da uvede povećanu carinu od 100 odsto na robu iz Srbije i BiH.

Ta odluka doneta je, zaključuje se, samo par dana posle odluke Interpola da Kosovu onemogući članstvo, a čemu je doprinela i intenzivna legitimna diplomatska inicijativa Srbije, kao i da su tenzije na severu Kosova uzrokovane kontroverznim hapšenjem i pokušajem hapšenja pojedinih Srba od strane kosovskih policijskih snaga.

CEAS od novih trendova u vezi sa odbranom pozdravlja diplomatsku i svaku drugu uzdržanost koju Srbija, za sada, demonstrira u ovim izuzetno složenim okolnostima.

Takođe, CEAS smatra da je preko potrebno formalizovati normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine koji predstavljaju poslednji veliki nerešeni faktor nasleđa Miloševićevog režima i ratova devedesetih godina prošlog veka.

„U skladu sa novim, nadajmo se multidimenzionim sporazumom, koji Srbiju neće ostaviti kao potpunog gubitnika, potrebno je ući u proces izmene postojećeg Ustava ili usvajanja novog. U tim izmenama potrebno je bolje normirati osnovne postulate sistema bezbednosti i odbrane“, navodi CEAS.