Istraživanje: Za vojnu neutralnost 60 odsto građana

BEOGRAD – Srbija po oceni 60 odsto građana treba da ostane vojno neutralna i da se sama, kao i do sada, brine o svojoj bezbenosti, dok 30 odsto građana sigurnost zemlje vidi u približavanju Rusiji, rezultat je istraživanja koje je sproveo Centar za evroatlantske studije (CEAS) u saradnji sa Cesidom.
Kako je izjavila predsedica Centra Jelena Milić, svega sedam odsto ispitanih smatra da je za zaštitu spoljne i unutrašnje bezbednosti za Srbiju najbolje da se pribilži i sarađuje sa SAD i NATO-om.

Prema njenim rečima, za pristup NATO-u, na osnovu istraživanja, ako bi sada bio raspisan referendum, bilo bi 11 odsto građana, dok bi njih 68 odsto bilo protiv.

Po oceni 47 odsto ispitanika koji su se izjasnili da ne bi izašli na referendum glavni razlog za odluku leži u bombradovanju Srbije.

Takođe, upozorila je i na širenje „opasnog narativa“ o bombardovanju kao uzroku teških bolesti u Srbiji, kome bi se, kako je ocenila, moralo stati na put.

Prema rečima Milićeve, veoma je dobro što skoro 60 odsto onih koji su za NATO smatra da je to važno na prvom mestu za bezbednost Srbije a ne zbog investicija.

Po njenim rečima, više od polovne građana ne zna da se generalni sekretar NATO-a izvinio zbog gubitka nevinih života tokom bombardovanja 1999.

Četvrtina građana saradnju Srbije i NATO-a u vanrednim situacijama ocenjuje kao pozitivnu.

Jelena Milić upozorila je da bi Rusija i Kina mogle da iskoriste narednu godinu, kada se obeležava 20 godina od bombardovanja bivše SRJ, za propagandu i svoje interese.

Kao legitiman je ocenila trend prenošenja većeg dela nadležnosti na predsednika Srbije u odnosu na oružane snage kao i uvođenje totalne odbrane.

Prema njenim rečima, ako je totalna odbrana najavljena politika Srbije, bilo bi dobro znati te modele u članicama Evropske unije i NATO. U tom cilju bi bilo dobro, ocenila je, kada se govori o vojnoj neutralnosti veću pažjnu treba obratiti na zemlje poput Finske i Norveške.

Prema njenim rečima, jedan od najfrapantnijih podataka je taj da 49 odsto građana smatra da Rusija ima vojnu premoć u odnosu na SAD.

Za 12 odsto građana SAD drže primat u demokratiji i poštovanju ljudskih prava, 28 odsto smatra da je to Rusija, a 34 odsto EU.

Nešto manje od 40 odsto građana primećuje promenu u politici SAD prema Srbiji, dok je za 37 odsto njih ta politika ista, navela je Milićeva i dodala da 11 odsto njih misli da je gora nego ranije.

Istraživanje „Evroatlantske integracije i dijalog između Beograda i Prištine“ pokazalo je da 67 odsto građana smatra da je važna podrška SAD u međunarodnim odnosima, dok 89 odsto smatra da je važnija podrška Rusije.

„Ulazak u EU bi, ako bi sada bio raspisan referendum, podržalo 47 odsto građana. Protiv bi bilo 36 odsto anketiranih, a 17 odsto ih ne bi ni izašlo na referendum“, rekao je izvršni direktor Cesida Bojan Klačar.

Klačar je ocenio da na podršku evrointegracijama mogu uticati koketiranje s populizmom i oštre kritike Zapada. Upozorio je da podrška koja se približi 40 odsto nijednoj vlasti ne daje komoditet da proces evrointegracija završi do kraja.