Milićeva: Predlog da SPC dobije suverenitet na KiM - uvreda za zdravu pamet

Beograd -- Problem KiM je specifičan i zahteva postizanje jedinstvenog "lokalnog" rešenja, a ne prepisivanje već postignutih sporazuma, ocenjuje Jelena Milić

Milićeva je naglasila da problem Kosova i Metohije ne podrazumeva prepisivanje sporazuma kao što je između Severne Makedonije i Grčke i da se kosovsko pitanje ne može svoditi na davanje suvereniteta Srpskoj pravoslavnoj crkvi, što predlaže američki analitičar Edvard Džozef.

Direktorka Centra za evroatlantske studije (CEAS) komentarišući stav profesora Univerziteta Džon Hopkins da je interes Srbije pre svega da se zaštiti imovina Crkve na KiM, dok istovremeno predlaže da SPC, uz međusobno priznanje Beograda i Prištine, dobije suverenitet na KiM, ona za Tanjug kaže da njegova izjava pokazuje da on ne poznaje prilike, multikulturalnost i multikonfesionalnost srpske države.

Prema njenim rečima, Džozef spada u komentatore i aktere poput Save Janjića, Sonje Biserko ili Rade Trajković koji, kako navodi, SPC i Srbe južno od Ibra stavljaju "iznad svega" uz potpuno nelogične i kontradiktorne argumente.

"Ako ste za multikulturalizam, demokratiju i ljudska prava, zašto bi bio samo bitan interes Srba južno od Ibra ili novi status SPC, koji bi Srbija eventualno dobila u okviru kompromisnog rešenja?", pita Milićeva i navodi da je Balint Pastor dobro govorio u Skupštini kada je rekao da Vučić ima legitimitet da u ime svih građana rešava pitanje KiM, a to znači da svi imamo pravo na stav o rešenju odnosa između Beograda i Prištine.

Milićeva napominje da rešenje za KiM kojim bi samo SPC dobila nešto ne bi bilo pravedno prema drugim zajednicama u Srbiji - ateistima, katolicima... Ona argumente Džozefa, Biserko, Trajković, Dena Servera tumači kao uverenje da Srbi ukoliko ostanu u okviru jedne zajednice neće biti ugroženi, ali da će, ako se dobrovoljno napravi neka granica, Albanci na KiM "podivljati" i da će onda nestati Srbi južno od Ibra.

"Ako su Albanci takvi i ako Srbe drže kao taoce da bi zadržali sever KiM, onda ne treba da dobiju nezavisnost Kosova kao nagradu ili kompenzaciju za strašne zločine, ali nemaju moralno pravo da administriraju tim delom", uverena je Milić, koja negira i da je SPC "biće spskog naroda", kako tvrdi Džozef, već ocenjuje da takav etnonacionalistički koncept nameće Crkva.

Primećuje da u poslednje vreme postoji trend da svako ko se bavi zapadnim Balkanom može da se "sprda" sa srpskim zvaničnicima i srpskim identitetom, a da se istovremeno ne primećuje negativni trendovi na Kosovu, poput imenovanja osuđenog ratnog zločinca Sulejmana Salimija za Haradinajevog savetnika što smatra dvoličnim i neprofesionalnim.

"Izlaziti sa rešenjima da se Srbima ustupi američka baza u Ponikvama ili da SPC dobije suverenitet kao nagradu, a da Srbi ne dobiju ništa i priznaju lošu opciju uvreda je za zdravu pamet, a način na koji je to rečeno je kranje nediplomatski", naglašava Milićeva.

Kako kaže, Srbija bi iz pregovora sa Prištinom trebalo da izađe kao neko ko nije potpuno poražen kako javnost u Srbiji ne bi ponovo imala odijum prema političkom zapadu.

Takođe, smatra da bi razumevanje zapada za to koliko se Srbija popravlja, uz sve kritike, trebalo da se kompenzuje demokratskim konsenzusom o KiM između svih građana i interesnih zajednica u Srbiji, uz podršku Zapada i međunarodne zajednice.

"Kada bi se tako nešto postigli, uz aranžman o bezbednosti, u širem kontekstu moglo bi da se razmatra o zajedničkom upravljanju resursima na KiM, kao i jačanju partnerstva sa SAD, koje bi bile glavni garant takvog sporazuma i da bi to na duge staze bilo u najboljem interesu i Srbije i zapadnog Balkana i EU’’, ocenila je Milićeva.

Kao jednu od grešaka u Džozefovoj analizi Milićeva navodi i njegovo poređenje kosovskog pitanja i Prespanskog sporazuma između Grčke i Severne Makedonije i u tom kontekstu poređenje pozicije Aleksandra Vučića i Zorana Zaeva.

"Između Makedonije i Grčke u poslednjih 14 godina nije bilo 13.000 žrtava, nije postojao strah od optužnica za ratne zločine, u tim zemljama nema mandata KFOR-a", navodi Milićeva i naglašava da se odnos Beograda i Prištine još ne može svoditi na "bilateralne, komšijske odnose".

"A i Zaev takve probleme nije imao, zato ne treba porediti Vučića i Zaeva. Demokratsko rešenje za KiM mora da prođe parlamentarnu većinu, a nisam sigurna da je Vučić ima za neko partikularno rešenje, osim što načelno ima većinu za politiku balansa koju vodi", zaključuje Milićeva.