Četiri opštine na severu KiM su sastavni deo Srbije: Milić za promenu preambule Ustava

Na stalne pritiske Prištine i jednostrane odluke kojima je sama definisala svoju pregovaračku poziciju i "zakucala" dijalog, Beograd, po mišljenju predsednice Centra za evroatlanske studije Jelene Milić, treba da odgovori odlukom Vlade Srbije o promeni preambule Ustava, u formulaciju: "Četiri opštine na severu KiM su sastavni deo Srbije".

- Time bi Srbija ojačala svoju poziciju. Mi bismo napravili proaktivan stav, nenasilan. Ne bismo nikoga provocirali bezbednosno, napravili bismo mnogućnosti za više novih opcija i aktera u novom formatu - objasnila je predlog CEAS-a vladi Jelena Milić za Tanjug.

Milić kaže da Srbija i dalje ne treba da prizna ostatak Kosova, a da bi takvim gestom pokazala da je spremna na bolan kompromis.

Na taj način se ne negira postojanje rezolucije SB UN 1244, kao ni Briselski sporazumi, rekla je Milić i dodala da CEAS posle analize različitih reakcija o korekciji administrativne linije sada predlaže da Srbija da na neki način "uobliči" stanje na terenu.

Kako ističe, ne radi se o etničkoj podeli, nego o prihvatanju bolne realnosti da Srbija ne kontroliše ostatak Kosova, ali da kontroliše sever, gde su i resursi, ukazujući da je "pitanje granica uvek i pitanje resursa".

- Mislim da je rukovodstvo zemlje do sada pokazalo izuzetnu spremnost za teške korake. Srbija više nema vremena za čekanje, ima dobru poziciju sa Rusijom i Kinom, važnim akterima zbog rezolucije 1244 i jača saradnju sa SAD-om - objasnila je Milić.

Ona veruje da će procedura promene preambule Ustava pokazati predsedniku Republike Aleksandru Vučiću i državnom rukovodstvu da sagleda stvarno stanje u stranačkim, ali i koalicionim redovima kada je reč o podršci kompromisu i primetila da se "mali broj aktera" iz vladajuće većine bavi tim pitanjem.

Videće se, kaže Milić, i koliko srpska javnost razume to pitanje, među njima i civilne organizacije koje, prema njenoj oceni, ne nude smislenu alternativu izlaska iz sadašnjeg ćorsokaka.

- Oni samo zagovaraju nastavak Briselskog sporazuma, a to de fakto podrazumeva priznavanje Kosova, bez ikakvih smislenih koristi za Srbiju, čemu se ja protivim - rekla je ona.

Ključni benefit za promenu preambule Ustava,koju CEAS predlaže Milić vidi u nastavku demokratizacije društva i smatra da bi takvim potezom "lopta bila prebačena u kosovsko dvorište".

Na pitanje da li bi Srbija imala podršku Zapada za takvu odluku, Milić odgovara da bi takvo rešenje pomoglo i međunarodnoj zajednici i sve što je mirnodopski nastrojeno i što otvara prostor za rešenje ne bi bilo dočekano sa negiranjem.

- Na kraju krajeva, ovo je iskorak koji je bolan za Srbiju, ali je možda jedini realan iskorak - rekla je Milić, navodeći da bi za nastavak aranžmana tražila bezbednosne i finansijske garancije SAD.

Na konstataciju da bi se to u domaćoj javnosti moglo shvatiti da Srbija ponovo čini neke ustupke, dok Priština ne čini ništa, Milić kaže da su se ovih dana takođe mogli čuti "bezočni komentari" iz opozicije, ali i vojnih sindikata da se sprema kršenje Ustava, da se sprema izdaja, te poručuje da mirovni dogovor i izmena Ustava nisu izdaja već politički proces sa demokratskom procedurom.

- I Haradinaj koji je vrlo arogantan kaže da je kosovska teritorija zacrtana u Ustavu, ali taj Ustav takođe može da se izmeni. Kako su Makedonci morali da menjaju delove Ustava da bi došli do Prespanskog sporazuma...Verujem da bi u delu opozicije to bilo komentarisano na različite načine, ali neka dođu u parlament i neka kažu svoje argumente i različite scenarije, a ne da samo budu protiv nečega - poručila je Milić.

Pojašnjava da Srbija ne bi zatvorila vrata pregovorima i da bi nastavila sa njima o drugim uslovima, ali da Kosovo sada dobija "tizer" i nove okolnosti u smislu "nismo vas prepoznali južno od Ibra", ali vas "više ne smatramo svojom teritorijom južno od Ibra", pa da se onda vidi kako će se dalje sa tom okolnošću oni nositi, jer, kako kaže, proamerički stav nisu "zastavice", već kompromis i spremnost na zajedničke poteze.

Smatra i da javne reakcije nisu važne, već kakve bi to procese izazvalo, a mišljenja je da bi se stvari pokrenule iz sadašnjeg ćorsokaka koji je, inače, bezbednosno opasan za sve.

- Ako je Srbija iskrena u procesu jačanja odnosa sa SAD, ako je iskrena u evropskim integracijama i ako je tačno da su Kina i Rusija prijatelji koji će podržati svako rešenje koje dolazi iz Srbije, ja bih probala sa ovakvim predlogom pre izbora. Na kraju krajeva, ta inicijativa može i da propadne -rekla je Milić.

Upitana da li je vreme pre izbora dobar trenutak, jer je reč o politički hrabroj, ali i rizičnoj odluci, Milić smatra da drugog puta skoro i da nema, i da javnost Srbije, ako ne vidi to kao iskorak, i ne zaslužuje da ide u proces evropskih integracija.

- Jedno vreme ste mogli da kažete - nećemo da stavimo sve karte na sto, ali jednog momenta neki okvir morate da kažete, a taj okvir može dovesti do toga da dobijemo više nego Briselskim sporazumom - jasna je Milić.

Ona navodi da se posle izmene preambule Ustava treba raditi na revidiranju strateških dokumenata, kao što su Nacionalna strategija o odbrani, Nacionalna strategija o bezbednosti i Strategija spoljne politike.

- Srbija je trenutno u problemu kada je reč o usaglašsavanju spoljne politike sa evropskim politikama, pogotovo što se tiče Rusije, ali i zbog Kosova. Mi i dalje nismo otvorili poglavlje 31. Bilo bi dobro da Srbija revidira predloge starteških dokumenata. To bio ozbiljan signal i zapadnim partnerima, da Srbija sada želi da resetuje i bezbednosnu i odbrambenu saradnju sa zapadom -rekla je ona.

CEAS će novi predlog o promeni preambule Ustava predstaviti narednih dana u svom izveštaju, a jedna od tema kojom se ta organizacija bavila jeste i pitanje: ko se i zašto plaši jačanja veza Srbije i SAD.