Jelena Milić za Kurir: Vučiću je danas teže nego nekad Đinđiću! Amerika da uđe u dijalog oko Kosova! Srbija da se bori za Trepču i Gazivode!

Ni nekada, ni sada nije lako rešavati kosovsko pitanje. Ali pre petnaestak godina Kosovo još nije bilo proglasilo nezavisnost i nije bilo zemalja EU i NATO koje su ga priznale. Sada postoje jako teške okolnosti, kaže direktorka CEAS

Direktorka Centra za evroatlantske studije (CEAS) Jelena Milić nema dilemu - dijalog Beograda i Prištine o Kosovu, koji se odvija uz posredovanje Evropske unije, gotovo da je propao, te je zato vreme da se u rešavanje ovog pitanja uključi Amerika. U razgovoru za Kurir ona ocenjuje da je, u poređenju s ranijim godinama, današnjoj vlasti teže da se bavi Kosovom. Ističe i da bi Srbija u narednom periodu prvenstveno trebalo da se bori za resurse na Kosovu, poput "Trepče" i "Gazivoda".

Gde je Srbija danas s rešavanjem kosovskog pitanja?
- Čini mi se da se sada može dobro koristiti ona tvrdnja "najmračnije je pred zoru". Vidimo da kosovski zvaničnici pokazuju jednu vrstu nezrelosti, neodgovornosti, da padaju maske i da sami sebi štete na duge staze. S druge strane, uprkos povremenoj povišenoj retorici nekih srpskih zvaničnika, činjenica je da je Srbija mnogo mirnija u potezima koje vuče, da je strpljivija... Na unutrašnjem planu, to režimu može doneti i pad popularnosti među njegovim biračkim telom, ali mislim da je dobar balans između unutrašnje politike i onoga što je pametno raditi na duže staze.

Briselski dijalog Beograda i Prištine mesecima je u zastoju. Može li uopšte EU sama da posreduje u ovom pitanju?
- Neophodno je pojačano američko prisustvo u rešavanju kosovskog problema, o tome govore i mnogi ozbiljni komentatori iz sveta. Nemački diplomata Volfgang Išinger predložio formiranje kontakt grupe kao u vreme dejtonskih pregovora devedesetih. To uopšte ne bi bilo loše rešenje. Neka se, dakle, u rešavanje kosovskog pitanja aktivno uključe Amerika, Rusija, Francuska... Ne mogu ovo pitanje Beograd i Priština sami da reše. Idealistički predlog EU "izađite s nekim kompromisnim rešenjem, pa ćemo mi da razmislimo" bio je čisto pro forme. Pa ako EU nije u stanju da sama nametne predlog i natera dve strane da ga razmotre i prihvate, onda i drugi akteri moraju da uzmu učešće.

Čekajte, vi mislite da je briselski dijalog propao?
- Jeste. A bojim se da je, zahvaljujući neodgovornom ponašanju Prištine, propao i Briselski sporazum, koji su dve strane potpisale 2013. godine.

Šta je maksimum kojem Srbija treba da teži i koji možemo izvući na Kosovu?
- Po meni, najbitniji su resursi. To su geopolitički strateški bitne lokacije, tu najpre mislim na bazu u Leposaviću. Jako je važna ta južna padina Kopaonika, taj deo je od izuzetnog značaja za Srbiju i jednog dana može biti još više strateški važna lokacija. Zatim, mislim na rudnik "Trepču" i, naravno, vodosistem "Gazivode". Za to treba da se bori Srbija. To je ono što se nalazi na teritoriji četiri srpske opštine na severu Kosova i zbog toga mislim da treba menjati preambulu Ustava i staviti: "Četiri opštine na severu KiM su sastavni deo Srbije". To, naravno, ne znači da mora da se prizna da je ostatak nezavisno Kosovo.

Je li danas teže rešavati pitanje Kosova nego pre, recimo, petnaestak godina?
- Ni nekada, ni sada nije lako. Onda je bilo teško zato što su defakto na vlasti bili oni koji su odgovorni za zločine na Kosovu. Sada to nije slučaj. Deo vojnog i političkog rukovodstva koji još nije bio isporučen Hagu nalazio se na vlasti kad je Zoran Đinđić nešto pokušao da uradi. Zbog toga ga je antihaški lobi i ubio. Ali tada Kosovo još nije bilo proglasilo nezavisnost i nije bilo zemalja koje su ga priznale. Sada postoje jako teške okolnosti - najveći broj država EU i članica NATO priznaju Kosovo. U tom smislu je vlasti Aleksandra Vučića danas teže.

Šta su vlasti u Prištini dobile uvođenjem taksa na srpsku robu?
- Kosovski premijer Ramuš Haradinaj je dobio na unutrašnjem planu dosta toga, skočila mu je i popularnost... Ali, na duge staze izgubili su mnogo više nego što su dobili. Nisu se pokazali kao pouzdan partner kod nekih važnih zapadnih zemalja.

Odnos srpske opozicije prema pitanju Kosova vidite kao...
- Odnos stranaka okupljenih oko Saveza za Srbiju, koji se lažno predstavlja kao demokratska opozicija, krajnje je neodgovoran. Oni mole boga da Vučić sutra prizna Kosovo, pa da izgubi izbore i da onda oni mogu da kažu: "Mi bismo povukli priznanje Kosova, ali ne možemo." To im je igranka. Zabrinjava i još nešto što je došlo od njih - lažne vesti o stepenu kriminalizacije na severu Kosova. Ne mogu oni da budu i kadija i sudija, ne mogu oni tek tako da govore da se zna ko je ubio Olivera Ivanovića. Takođe, Srbe sa severa Kosova predstavljaju kao taoce ovog režima, govore o njima kao da ti ljudi tamo nemaju tri grama mozga u glavi...

Kako generalno ocenjujete politiku opozicije?
- Savez za Srbiju ima desetak odsto podrške, a hoće da dođe na vlast po svaku cenu. Nisu se pomakli od devedesetih, kad je bilo legitimno pričati o izbornim uslovima. Pa Vuk Jeremić je neko ko je otkrio da je sve, eto, kao loše u Srbiji tek nakon što nije izabran za generalnog sekretara UN. Do tog momenta se nije bunio, bilo mu je dobro kad ga je Srbija podržala u kandidaturi za UN. A način na koji su neki iz tog saveza postali parlamentarne stranke uvreda je za demokratske procese, pa zato mislim da nemaju moralnog argumenta da pričaju o demokratizaciji.

Šta sve možemo na putu ka EU

Srbija u EU 2025. godine - realno ili previše optimistično?
- Bojim se da nije realno. Ali sada su bitne reforme. Bitno je i članstvo, sedeti za stolom, ali o tom - potom. Dajte da sprovedemo reforme, da rešimo pitanje Kosova... Pa dok se ne konsoliduje EU, neka se konsoliduje Srbija. I neka za to vreme jača odnose s Amerikom. Vučić ima priliku da u istoriji bude upisan kao neko je učinio da Srbija bude ponovo pouzdan partner Americi. To bi bilo dobro ne samo za Srbiju nego i za SAD i celu jugoistočnu Evropu. Ne pamtim da je neko posle pokojnog Đinđića napravio tako dobar iskorak u odnosu prema SAD kao sada Vučić.