Milić:Imenovanje Grenela poruka SAD Briselu da neće da čeka

Imenovanje Ričarda Grenela za specijalnog izaslanika za pregovore Beograda i Prištine poruka je SAD Evropskoj uniji da Amerikanci nemaju vremena da čekaju da se sastane nova Evropska komisija i odluči da li će Žozep Borel imati svog privatnog izaslanika ili će to biti poseban predstavnik za Zapadni Balkan, kojeg imenuju EK i Evropski savet, ocenjuje direktorka Centra za evroatlantske studije Jelena Milić.

“Amerikanci su već postavljanjem Metjua Palmera za specijalnog izaslanika SAD za Zapadni Balkan poslali poruku Evropljanima da očekuju brzinu. Palmer i Grenel će pregovarati i sa Evropljanima, a ne samo podržavati pregovore Beograda i Prištine. To je od početka bilo jasno”, ističe Milić za Tanjug. Kako navodi, reč je pojačanom američkom angažmanu, jer će imati dva pregovarača za to pitanje, Palmera i Grenela. Imenovanje Grenela, kaže ona, nije iznenađenje, jer je on već učestvovao na sastancima predstavnika Prišptine sa kancelarkom Angelom Merkel i francuskim predsednikom Makronom, na kojima su bili i predstavnici Beograda.

Ona smatra da je i neslaganje između Nemačke i SAD oko prirode i načina postizanja rešenja između Beograda i Prištine uticalo na ovo imenovanje:

“Prošlo je dvadeset godina, mnogo smo promenili. Suština je u tome da bi Nemačka volela pojačani američki angažman, ali kada dođe Metju Palmer, ona se ne slaže s tim, kada se postavi Grenel, oni kažu ne”, navodi Milić i dodaje da je takvo ponašanje neprofesionalno za politički Zapad, jer ne odgovara duhu vremena. Prema njenim rečima, kada SAD pomaže Srbiji u procesu evropskih integracija to nikada ne može da bude loše, čak i ako se u jednom kraćem periodu Nemačka ne slaže sa stvarima koje se dešavaju ili odvijaju na način koji odgovara Amerikancima.

“Imenovanje Grenela je dobra vest za sve nas imajući u vidu koliko smo se u poslednje dve godine otvoreno zalagali, dok multidimenzionalni i sveobuhvatni kompromis podrazumeva i ekonomske i političke i bezbednosne elemente koji će ojačati srpski put ka Zapadu”, dodaje Milić.

Ona ističe da uloga Srbije nije jednostavna u datim okolnostima, te da je njen proces evropskih integracija uslovljen napretkom u pregovorima sa Kosovom što, kako ističe, nije fer prema Beogradu u odnosu na druge zemlje regiona i može dodatno da oteža kreiranje podrške javnosti o evropskim integracijama.

“Isticanje značaja jačanja srpsko-američkih odnosa je jedna od najboljih stvari koja se desila u poslednje vreme, ne samo za nas, nego za ceo Zapadni Balkan u namerama da nastavi sa procesom demokratizacije i ekonomskim razvojem”, kaže direktorka Centra za evroatlantske studije i smatra da se to uklapa sa pristupom srpskog državnog vrha, koji se pre nekoliko godina opredeljio da jača odnose sa zemljama članicama NATO istočnog bloka i jačanju odnosa sa zemljama članica Višegradske četvorke.

Milić je zaključila da su imenovanja Palmera i Grenela odlična vest za Srbiju, nadajući se da oni neće završiti u nekim predizbornim igrankama u Americi između demokrate i republikanaca i da ne postanu žrtve kao što se desilo sa specijalnim izaslanikom SAD za Ukrajinu Kurtom Volkerom.