Jelena Milić: Palmerovo svedočenje izuzetno važno za Srbiju

BEOGRAD, 24. oktobra (Tanjug) - Svedočenje u Senatu zamenika pomoćnika američkog državnog sekretara Metjua Palmera, odskora i specijalnog izaslanika SAD za Zapadni Balkan, od izuzetnog je značaja za Srbiju i region, ocenjuje Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlanske studije (CEAS).

Prema njenim rečima, Palmer je objasnio da će uložiti veliku energiju u podšci sprovođenju započetih reformi zemalja Zapadnog Balkana, a posebno Srbiji i Kosovu da, u slučaju da se vrate za pregovarački sto, mogu svoje ideje o kompromisnom rešenju lakše da objasne biračkom telu.

"Vrlo je bitno da Palmer ni na koji način nije spomenuo ili doveo u pitanje legitimnost vlasti u Srbiji na tako važnom mestu, kao što je Kongres SAD, kako to insinuira navodno demokratska opozicija", kaže Milić.

Ona ukazuje i da je Palmer na pitanje ugledne članice odbora iz redova demokrata Dzeni Šahin o korekciji administrativne linije između Srbije i Kosova eksplicitno ponovio da Amerika podržava lokalno rešenje koje doprinosi stabilnosti regiona, ali je i naglasio da je prilika koja se sad ukazala zbog interesovanja Bele kuće nešto na šta treba Kosovo i Srbija da obrate pažnju.

"On je naglasio da, pored obećanja o investicijama i ekonomskoj pomoći, to mora da se pojača i konkretnim delima", kaže Milić za Tanjug.

Direktorka CEAS navodi da je Januš Bugajski izneo argument da Kosovo od 2008. godine, kada je jednostrano proglasilo nezavisnost, neupitna suverena država čije se granice ne mogu menjati.

On je, navodi Milićeva, marginalizovao činjenicu da na Kosovu postoji misija KFOR, koja je odlukom Saveta bezbednosti UN poverena NATO-u.

Na saslušanju je Majda Ruge izrazila bojazan da bi "povreda granice" dala vetar u leđa Miloradu Dodiku u Republici Srpskoj.

"Mogu da razumem strah građana BiH ili ljudi koji su živeli u Bosni od povrede granica nasilnim putem i uz ratne sukobe, ali suština je da oni komentarišu region upravo na ovako važnom mestu, a previđaju da se radi o de fakto mirovnim pregovorima i pokušaju da se u prisustvu KFOR na Kosovu i EUFOR u BiH dođe do rešenja. Bugajski i Ruge gube iz vida i činjenicu da su neke zemlje u regionu već postale članice NATO, a da su ostale u procesu integracija u EU ili NATO", navodi Milić.

Ona smatra da nema razloga za tu vrstu straha i loš argument o nepovredivosti granica, jer se pod time smatra samo nasilna promena granica.

Podseća i da su se Srbija i Crna Gora mirnim putem razišle, a da čak, iako Srbija nije priznala nezavisnost Kosova, ni taj čin nije izazvao nasilnu akciju Srbije i velika pomeranja stanovništva, što znači da, prema njenim rečima, nisu u pitanju etička prekompozicija i razdvajanje.

"CEAS se otpočetka i svog osnivanja uvek zalagao da Srbija što više svojih otvorenih pitanja i po mogućstvu zajedničkih interesa sa vodećom svetskom silom SAD artikuliše kroz zvanične institucije, prateći dugoročne politike i pokuša u manjoj meri, koliko je moguće, da izdejstvuje, ili bar skrene pažnju, na validnost svojih argumenata ili aspiracija u kontekstu novih dešavanja. Zato je ovo svedočenje, koje potvrđuje, kao što je Metju Palmer naglasio, značaj saradnje Kongresa i Stejt departmenta, od izuzetnog značaja za Srbiju", ističe Jelena Milić i dodaje:

"Svi ostali ad hoc pokušaji pregovora treba da budu legitimni, da se ne bi upalo u zamke američkih unutrašnjih trvenja, kao što je to sada slučaj u Ukrajini".

Ona ocenjuje i da postoji ogroman prostor da se pred ovakvim institucijama i u ovakvoj formi u Kongresu SAD i u saradnji sa vodećim američkim tinktenkovima dodatno nosiocima politike SAD objasne svi uspesi Srbije i reformskih procesa koje naša zemlja sprovodi.

"Takođe, potrebno je da se zbog jedne vrste pritiska ili zbog neprimerenih akata, koliko-toliko, što više ukazuje i na sve negativne trendove na Kosovu, a koji nikada nisu posledica neprijateljstva od strane Srbije ili sukoba 90-ih. Jedan od ključnih je, de facto, odbijanje Kosova da spreči proces tranzicione pravde i podrije međunarodne mehanizme, koji konačno treba da krenu u rasvetljavanje više od 1.000 slučajeva ubistava i nestanka Srba", naglašava Milić i navodi:

"Neophodno je i da se predstavnicima SAD naglase nove geopolitičke okolnosti koje idu u prilog srpskom zahtevu za kompromisnim rešenjem u vezi Kosova".

Milićeva smatra da je ovo važno, pre svega, zbog nedavne odluke EU da de fakto uspori i usloži proces evropskih integracija zemalja regiona, što je izraženo u neotpočinjanju pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

"Srbiji se doskora kao glavni motiv da prihvati nezavisnost Kosova i male ustupke u vezi autonomije za Srbe de fakto nudilo samo ubrzanje procesa evrointegracija. Sadašnje okolnosti potvđuju da je Srbija u poslednje dve-tri godine u pravu što je više svojih opcija rasporedila adekvatno i nije se vezala samo za brzinu evrointegracija. Bolje vrabac u ruci nego golub na grani", konstatuje Milić.

Ona smatra da bi državno rukovodstvo Srbije, ali i ostali akteri, trebalo jako dobro da prostudiraju svedočenje Metju Palmera i da prihvate sugestije koje bi dovele do povratka za pregovarački sto i time pokažu konstruktivnost i fleksibilnost za koje se iskreno nada da bi SAD znale da cene i da bi to pomoglo, u krajnjem slučaju, rešenju koje bi moglo biti kompromis prihvatljiv za Srbiju.

"Pre svega, zbog zaustavljanja procesa evrointegracija, što je dovelo do razočaranja u regionu, ključno je da na predstojećem samitu u Londonu NATO potvrdi svoju posvećenost misiji KFOR na Kosovu, koja funkcioniše po mandatu rezolucije Saveta bezbednost UN 1244", zaključuje Jelena Milić.

Na svedočenju pred senatskim odborom za međunarodne odnose američkog kongresa i pododborom za Evropu i saradnju o regionalnoj bezbednosti, Palmer je govorio o uspesima i nedovršenim poslovima na Zapadnom Balkanu, a pored njega učestvovali su i Majda Ruge, istraživač Instituta za spoljnu politiku Univerziteta Džon Hopkins, i Januš Bugajski, iz Centra za analize evropske politike (CEPA), inače dugogodišnji komentator prilika na Zapadnom Balkanu.

"Palmer je još jednom objasnio da je on, kao specijalni izaslanik, zadužen za komunikaciju, pre svega, sa evropskim partnerima u pomoći da zemlje Balkana i pored svih otežavajućih okolnosti mogu da ostvare svoje evroatlantske ili evropske integracije. On je naglasio i ponovio da se njegov posao ne preklapa i da nema mesta konfuziji zbog uloge Ričarda Grenela, specijalnog izaslanika Bele kuće za mirovne pregovore, već da su to komplementarni poslovi", isakla je Milić.