SRBIJA U SENDVIČU MOSKVE I VAŠINGTONA Milić: Srbija u delikatnoj poziciji između Ruskog pritska i sankcija SAD-a

Srbija ima puno pravo da se naoružava, kaže direktorka CEAS-a Jelena Milić, ali i ukazuje da se u ovom trenutku naša zemlja nalazi u delikatnoj poziciji između mogućnosti pritiska Rusije i mogućih sankcija SAD zbog nabavke naoružanja od Rusije.

- Ukidanje viza, ukidanje finansijske pomoći, stavljanje embarga na naoružanje, pa i smanjenje diplomatskih odnosa su neke od sankcije koje bi Stejt Department mogao da uvede Srbijim - kaže Milić.

Ona navodi da to nije nešto što do sada nismo znali s ozbriom da je reč o Zakonu o suprostavljanju američkim protivnicima putem sankcija koji je na snazi u SAD i koji je takav da limitira i predsednika SAD Donalda Trampa da donese drugačiju odluku, jer ga je velikom većinom usvojio američki Kongres.

- Ovo nije ništa od juče do danas, nije nikakav (Metju) Palmerov hir. To su zakoni koji su usvojeni 2017. godine i tiču se pre svega Rusije i ruskog ponašanja, ali se tiču i onih koji su povezani ili kupuju od Rusije. Nije ništa lično protiv Srbije - rekla je Milić za Tanjug povodom informacija da u petak u Beograd dolazi Tomas Zarzecki koji rukovodi Radnom grupom koja je zadužena za primenu sankcija.

Ona kaže da ima saznanja da će u Srbiju doći zvaničnici američkog Stejt departmenta u vezi implementacije zakona, navodeći da su SAD uvele i dodatne elemente sankcija u odnosu na EU protiv sadašnjeg režima u Mosvi zbog mešanja u njihove izbore, sajber napada, podrške u upotrebi hemijskog oružja u Siriji i ilegalne trgovine sa Severnom Korejom.

- Biti u takvom društvu je vrlo nezgodno čak i kao neko ko pada pod sekundarne sankcije - objasnila je Milić.

Ona dodaje da se od prošle godine u tom zakonu kaže da "oni koji trguju sa ruskim ministarstvom odbrane i sarađuju sa obaveštajnim aparatom mogu pasti pod sankcije".

Napominje da Srbija ima puno pravo da se naoružava, ali ukazuje da se naša zemlja sada našla u vrlo nezgodnoj situaciji, imajući u vidu da je u procesu evropskih integracija.

Prema njenim rečima, CEAS još od prošle godine upozorava na problem uvoza helikoptera Mi 35, jer oni spadaju u četvrtu generaciju borbenih letelica, a za koje je već dat deo rate. Takođe, najavljena je i kupovina Pancira i to je, kako kaže, takođe osetljivo.

- Bez obzira koliko razumemo potrebu Srbije da se naoružava, ona se nalazi u ''sendviču'' da zadrži balans između očekivanja podrške SAD za eventualno kompromisno rešenje o Kosovu koje će je zadržati na EU putu, i Rusije koja kroz formalne aranžmane, koje je nemoguće odbiti, vrši pritisak na Srbiju - kaže Milić.

Ona ističe da je Rusija poznata po tome da je sisteme S-400 davala pod takvim uslovima Kinezima i Indijcima da ih je skoro nemoguće odbiti i ne kupiti ih i dodaje da je očito da kroz takve aranžmane pritiska i Srbiju.

- Verujem da pored te vrste pritisaka sa ponudama koje se ne odbijaju, postoje i druge vrste pritisaka na Srbiju od strane Rusije, jer joj ne odgovara da Beograd i Priština budu u procesu evropskih integracija i pokušaće na različite načine da to opstruira - mišljenja je Milić.

Bilo bi zgodno u trenutku kada se pregovara o rešenju o Kosovu da se sada nađu neki kompromisi kada je reč o naoružavanju, u smislu zamene za nešto drugo, prolongiranje isporučivanja, jer bi, ističe bilo jako nezgodno da Srbija padne pod sankcije.

- Verujem da bi sada bio dobar trenutak da druga javnost u Srbiji, ne samo formalne srpske vlasti izađu i kažu šta žele u vezi Kosova i da na neki način daju demokratsku verifikaciju koja Srbiju ne bi ostavila kao poraženu stranu - kazala je Milić.