Jelena Milić: Razmimoilaženja u NATO nisu ništa novo

Direktorka CEAS Jelena Milić ističe kao jedan od najvažnijih rezultata sastanka lidera članica Alijanse usvajanje svemira kao novog domena operacije NATO.

U drugi plan sastanka u Londonu stavlja odnose članica unutar saveza, jer, kako kaže, razmimoilaženja su uvek postojala, ali nikada među njima nije došlo do oružanog sukoba.

"Usvajanje svemira kao petog domena operacija NATO, potvrda je da su zemlje iz evropskog dela NATO znatno povećale vojne izdatke u poslednjih nekoliko godina, ocena da ponašanje Rusije vide kao jednu od najvećih pretnji, opredeljenost da će Alijansa ostati nuklearna sila sve dok postoji nuklearno naoružanje, kao i problem terorizma, najvažniji su zaključci sastanka NATO u Londonu", kaže Milićeva za Tanjug.

Ona smatra da je, takođe, bitno što su NATO saveznici u Londonu obratili pažnju na "Kinu i njenu poziciju na globalnom planu i zaključili da ona predstavlja izazov, ali ne i pretnju".

"U tom smislu kineska 5G tehnologija, koja može da ima negativne posledica u međuzavisnom svetu, spomenuta je kao sve veći izazov na koji NATO mora da obrati sve veću pažnju", objašnjava Milićeva.

Takođe, kaže ona, jako je bitno što je u Londonu razgovarano o tome da će u narednom periodu doći do neformalnih razgovora između saveznika, te da će generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg obavestiti ministre spoljnih poslova zemalja članica u kojim bi neformalnim grupama moglo da se razgovara o budućnosti i izazovima NATO.

Komentarišući odnose saveznika u NATO, Milićeva je citirala bivšeg glavnokomandujućeg generala američkih snaga u Evropi Frederika Ben Hodžisa koji je uvek govorio da su savezništva teška.

Niko ne spori da je od osnivanja bilo velikih rasprava unutar zemalja članica NATO o različitim bilateralnim pitanjima.

Nikada nije bilo bez tenzija u NATO, zato što, kako kaže, Alijansa ne garantuje harmoniju i usaglašene politike.

"U ovom trenutku treba obratiti pažnju na dobre i analitičke izveštaje uglednih svetskih tink-tenkova, umesto na ono što i zapadni ugledni mediji pišu, jer i oni vole senzacionalizam i ono što privlači pažnju", kaže Milićeva, ali skreće pažnju da je NATO uprkos razmimoilaženjima unutar saveza pokazao izuzetnu sposobnost da se prilagođava i adaptira novonastajućim okolnostima i to je jedna od njegove suštinske snage.

"Mislim da je Makron na jedan vrlo trapav način učinio uslugu NATO zato što su se pre susreta lidera u Londonu čule izuzetno važne poruke nemačkih zvaničnika o značaju i o nemogućnosti zamene NATO", ističe ona.

Prema njenim rečima, potpuna podeljenost bi značila da bi morali da imate i različite komande i da biste morali da obezbedite veći broj pripadnika oružanih snaga i za evropsku i za NATO vojsku.

"Mislim da će se ići u pravcu jačanja odbrane u hibridnim napadima i pretnji i tu je jedan od dobrih saveta dat Makronu pre intervjua za Ekonomist o tome da mora da naglasi značaj 74 usaglašene tačke sporazuma u kojim oblastima NATO i sama EU mogu i već sarađuju, a ta saradnja već uveliko prevazilazi obim onoga što je Makron sada tražio", kaže Milićeva.

Kada je reč o odnosima Zapadnog Balkana i NATO Milić smatra da je važno što je na sastanku u Londonu pomočnik generalnog sekretara Alijanse Džejms Apaturaj potvrdio da apsolutno poštuju vojnu neutralnost svake od zemalja na Zapadnom Balkanu.