17.7.2012, Blic, SAD i Nemačka traže da Srbija ukloni agente BIA sa Kosova i Metohije

Blic, 17.7.2012.
Tamara Spaić

Iako do sada nisu pružili nijedan dokaz da su u stanju da zaštite srpsko stanovništvo na Kosovu, SAD i Nemačka traže od Srbije da povuče svoje policajce sa severa KiM. Zvanično, Srbija nema bezbednosne snage na severu, ali je javna tajna, kažu izvori „Blica”, da je između 300 i 400 angažovanih radnika MUP, a strane službe procenjuju da je obaveštajaca između 1.000 i 2.000.

Nastavak

20.6.2012, Danas, Zapadu isti SNS i DS

Danas, 20.6.2012

Autori: Lidija Valtner - Nikola Tomić

Vučić bio u Berlinu kod Hojzgena, prvog savetnika Merkelove, saznaje Danas * Vorlikova na odmoru usred pregovora o vladi * Tradicionalna bliskost EU i demokrata dovedena u pitanje
Beograd - Ovo je prvi put od 2000. godine da se zapadne zemlje klone aktivnog mešanja u formiranje vlasti u Srbiji. Zapadu je važno da se „radi posao“, dakle da vlada normalizuje odnose s Kosovom i sprovodi ekonomske reforme, a ko će je konkretno predvoditi, DS ili SNS, od sporednog je značaja, zaključak je koji se može izvesti iz razgovora Danasa sa stranim diplomatskim izvorima u Beogradu povodom aktuelnih pregovora o Vladi Srbije i čestih spekulacija da se strani zvaničnici uveliko mešaju u ovdašnja unutrašnja pitanja.
Posebno je zanimljivo pasivno ponašanje SAD. Primer američkog malog interesovanja je činjenica da je ambasadorka Meri Vorlik usred pregovora o novoj srpskoj vladi otišla na odmor, za šta joj je, naravno, bilo potrebno odobrenje Stejt departmenta, a u Beogradu nije nikoga ovlastila da se umesto nje angažuje u međustranačkim dogovorima.
Većini zapadnih sila DS i Tadić tradicionalno su bliža opcija od SNS i Nikolića i Vučića, ali među njima ne vide suštinske razlike i ponašaju se tako da niti ohrabruju, niti sprečavaju ijedan scenario. Izvesnu ulogu imaju i ideološke veze, pa u zemljama u kojima su na vlasti stranke članice Socijalističke internacionale „navijaju“ za vladu DS, dok su evropskim konzervativcima bliži srpski naprednjaci. Takođe, među demokratama i u njima bliskim krugovima nalaze se pojedinci koje zapadne diplomate dobro poznaju, ali i poštuju njihov rad, pa bi nastavak saradnje bio lakši.
Međutim, kako objašnjavaju Danasovi diplomatski sagovornici, neke zapadne sile, a posebno Nemačka, već duže vreme su razočarane u Borisa Tadića jer se nije držao postignutih dogovora, pa su spremne da daju šansu i sarađuju sa SNS, koja već uveliko otvara kanale saradnje.
Nakon nespretnih izjava novog predsednika Srbije Tomislava Nikolića o Vukovaru i Srebrenici u prvoj sedmici mandata, učešće Štefana Filea na njegovoj inauguraciji, a posebno poseta Briselu i proevropske poruke koje u ovom periodu upućuje doživljene su kao izuzetno dobre, ističu naši izvori.
Kako Danas saznaje, v. d. predsednika SNS Aleksandar Vučić početkom juna u Berlinu razgovarao je s Kristofom Hojzgenom, prvim savetnikom nemačke kancelarke Anegele Merkel za spoljnu politiku i bezbednost. Vučić je na Hojzgena ostavio „veoma pozitivan utisak“ i Nemačka ne bi imala ništa protiv da se u Beogradu formira vlada čija bi okosnica bili naprednjaci, navode izvori našeg lista bliski MIP-u u Berlinu.
Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku, za Danas kaže da za strance uvek postoje poželjniji partneri za saradnju u smislu daljeg usmeravanja Srbije u pravcu dosadašnjih spoljnopolitičkih prioriteta ili suprotno.
- Postoji i faktor stabilnosti vlade i analize stranih diplomata i zvaničnika u tom smislu, ali se one ovde uglavnom pogrešno tumače kao pritisak i direktno mešanje u politiku. Nemam dilemu da strani faktor ima određeno mišljenje o sastavu vlade, odnosno koji bi bilo bolji ili lošiji, ali ukoliko se te njihove preferencije ne ispune, to ne bi imalo nikakve posledice po Srbiju, odnosno s tom vladom bi normalno sarađivali - kaže Joksimović.
Prema njenim rečima, sigurno je da je Zapadu DSS potpuno nepoželjan za saradnju, dok ostale partije doživljavaju kao fleksibilnije i prihvataju svaku njihovu kombinaciju u vladi.
Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije, za Danas kaže da je nesporno da postoje različiti uticaji na proces formiranja vlade.
- Postoje četiri izvora tog uticaja. Prvi je uticaj domaćih finansijskih krugova, koji za svoje interese lobiraju preko stranaca. Drugi izvor je onaj koji dolazi iz EU i potpuno je legitiman, jer se Srbija svojim državnim dokumentima obavezala na put ka Evropi. Verujem takođe da postoji i uticaj Amerike, kao treći izvor, i to kao interes da opstane sadašnja struktura Ministarstva odbrane Srbije. Četvrti izvor je uticaj Rusije, koja je uvek kada je Srbija napredovala ka EU ili u razgovorima s Prištinom pravila neku vrstu skandala, na šta je CEAS upozoravao - objašnjava Milićeva. Kako precizira, postoji i uticaj regionalnih aktera. Na primer, Turske zbog infrastrukture ili Austrije i Mađarske zbog svojih banaka u Srbiji.
Naša sagovornica navodi da je posle razgovore sa zapadnjacima došla do zaključka da bi oni bili najzadovoljniji ukoliko bi bila formirana takozvana velika koalicija DS i SNS.
- Ako bi i SPS ušao u tu vladu, postojala bi velika većina koja bi, prema njihovom mišljenju, mogla da izađe na kraj s budućim teškim problemima. Zapadnim zemljama je jasno da je tehnička faza razgovora Beograda i Prištine završena i da se ide na politička pitanja, koja će direktno uticati na slab srpski budžet - ukazuje Jelena Milić.


Konuzin najaktivniji
Što se tiče ambasadora u Beogradu, Aleksandar Konuzin je u ime Moskve najaktivniji, ohrabrujući na formiranje vlade bez demokrata, što je izazvalo ogromno nezadovoljstvo kod Tadića i ostalih u vrhu DS.


Pregovori
U toku jučerašnjeg dana nastavljena je komunikacija demokrata i socijalista o novoj vladajućoj koaliciji, pri čemu prvi nastupaju kao nezvanični blok sa LDP, a drugi sa URS. Podsetimo, lideri SPS i URS Ivica Dačić i Mlađan Dinkić su potvrdili da će razgovarati sa SNS ako ne bude uspeha u dogovorima sa DS.

14.6.2012, Vesti.rs, CEAS pridruženi član PASOS

Centar za evroatlantske studije (CEAS) iz Beograda, čija je direktorka Jelena Milić (na fotografiji), postao je pridruženi član međunarodne asocijacije ekspertskih NVO iz Evrope i centralne Azije - PASOS.

14.6.2012, CEAS pridruženi član PASOS

Beograd - Centar za evroatlantske studije (CEAS) iz Beograda, čija je direktorka Jelena Milić (na fotografiji), postao je pridruženi član međunarodne asocijacije ekspertskih NVO iz Evrope i centralne Azije - PASOS.

Asocijacija ima 40 punopravnih i 10 pridruženih članova, a među njima je i Evropski savet za spoljnu politiku iz Londona. Do sada je samo jedna NVO iz Srbije, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, bila u članstvu PASOS. Mandat asocijacije je podrška izgradnji i funkcionisanju otvorenog društva, a članice su organizacije civilnog društva koje se bave pitanjima političke i ekonomske tranzicije, otvaranjem privrede i dobrim javnim upravljanjem, održivim razvojem i međunarodnom saradnjom, saopštio je CEAS.

1.6.2012, RFE, Putinova administracija ništa ne daje džabe

Prenosimo tekst sa sajta Radio Slobodna Evropa, 1.6.2012.
Autor: BRANKA MIHAJLOVIĆ

Hoće li i može li novi predsednik Srbije Tomislav Nikolić spoljnopolitičko kormilo Srbije okrenuti prema Istoku, prema Moskvi? To pitanje se nameće s obzirom na njegove izjave i pre i nakon izbora o politici “na dvoja vrata” i prema Briselu i prema Moskvi, i s obzirom na poznatu činjenicu da je on blizak Putinovoj Rusiji, što je pokazao posetom Rusiji već kao izabrani predsednik, doduše sa alibijem da to čini kao lider stranke.
Novi predsednik Srbije Tomislav Nikolić u razgovoru za crngorosku televiziju rekao je da će, do ulaska u EU, glavni spoljnotrgovinski partner Srbije biti Rusija a posle ulaska u EU, rekao je Nikolić, "videćemo".
Kako bi izgledalo takvo partnerstvo sa Rusijom pitali smo urednika u ruskom servisu RSE Andera Šarija.
"Sigurno je Ruska federacija zainteresovana da kupuje srpsko zlato ekonomsko koje je još ostalo. Mislim na rafinerije, energetski kompleks, Putinova Rusija neće nikome dati ništa džabe. Uvek će tražiti za svaki politički korak neku ekonomsku protivuslugu. Tako je u slučaju Belorusije gde je većina ekonomskog potencijala već prodata Rusima, na tom tragu su i odnosi sa Ukrajinom i Srbija može da očekuje da će svaki pozitivan korak Moskve morati da plaća. A ja i inače ne očekujem neke veće političke benefite za Srbiju od Rusije što se na primer Kosova tiče. To će biti samo propaganda. Od realne politike koja bi mogla da promeni položaj Srbije u regiji, neće biti ništa. Rusija za to uopšte nije zainteresovana“, rekao je Šari.
Bojan Al Pinto Brkić iz Foruma za međunarodne odnose komentariše izjavu novog predsednika o Rusiji kao glavnom spoljnotrgovinskom partneru Srbije.
“Do sada to izgleda pomalo naivno, postoji nešto što je statistika i što je neumoljivo i što ukazuje da su glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije, pre svega, susedne zemlje, a onda i vodeće članice EU poput Italije i Nemačke. Da nema energenata u trgovinskoj razmeni sa Rusijom, dakle uvoza nafte i gasa, Srbija i Rusija bi imale trgovinsku razmenu u zanemarljivim vrednostima”, kaže on.
Milić: Loše formulisana politika
Povodom nagoveštaja da bi novi predsednik države mogao da preusmeri spoljnu politiku Srbije ka Moskvi, ne odričući se doduše Brisela, postavlja se pitanje: koje su zapravo ingerencije predsednika Republike u domenu spoljne politike? U vreme predsednikovanja Borisa Tadića izgledalo je da spoljnu politiku i određuje i vodi, ne Vlada, nego predsednik države, on je čak i u prvom licu govorio o nekim spoljnopolitičkim potezima - podseća profesor Stevan Lilić, predsednik udruženja Pravnika za demokratiju. Međutim, to je bilo izvan ustavnih ovlašćenja.
“Ustav i zakoni su izričiti. Predsednik Republike nema kompetenciju vođenja politike. To je izričita nadležnost Vlade. To piše i u Ustavu i u Zakonu o Vladi. Međutim, postoji i realnost. Naravno da predsednik Republike može da označava pravce spoljne politike, kao što je Nikolić rekao da bi Srbija imala politku sa dvoja vrata na Istok i na Zapad, verovatno na četvoro vrata i na Sever i na Jug. To se ne može smatrati vođenjem politike, to je više naznaka jednog strateškog pravca i orijentacije”, ocenjuje Lilić.
Šta konkretno znači politika na dvoja vrata? I šta ako Brisel i Moskva, što se ne događa retko, nemaju zajednički jezik, hoće li Srbija stalno biti na ispitu vernosti i može li ostati na evropskom putu kratkih rukava zbog toga?·Jelena Milić iz Centra za evroatlanske studije kaže:
“Na žalost, kao što ni politka četiri stuba nije bila dobro formulisana, tako ni politika dvoja vrata nije dobro formulisana. Iz prostog razloga što kada ste u procesu evropskih integracija, vi se na jednom složenijem, višem, nadnacionalnom nivou odlučujete za neke zajedničke institucije sa drugim državama. A to nije slučaj sa politikom na dvoja vrata, bez obzira da li bi druga vrata bila Amerika ili Rusija. Evropske integracije su nešto više od bilateralnih odnosa sa bilo kojom drugom zemljom. Ja verujem da to novoizabrani predsednik zna i da namerno prećutkuje javnosti još uvek se nadajući da od procesa evropskih integracija Srbije neće biti ništa”.

30.5.2012, Politika, Za i protiv belih listića

Politika, 30.5.2012.
Autor: IVAN ANOJČIĆ

U drugom krugu predsedničkih izbora bilo je 98.664 ili 3,15 odsto nevažećih listića, a u prvom krugu ih je bilo 171.172 ili 4,47 odsto. Više nego na prethodnim izborima kada je uglavnom bilo oko dva odsto, ali ne dramatično više. O tome se možda ne bi ni pričalo da grupa intelektualaca nije zagovarala ovaj vid protesta protiv vlasti, ne želeći da glasa za druge partije.
Vladimir Pavićević asistent na FPN-u kaže da su beli listići bili neka vrsta građanskog otpora, sa elementima građanske neposlušnosti. On podseća da je kampanja za bele glasove ili prazne listiće ili prazne glasove pokrenula grupa mladih ljudi organizovana u okviru inicijative MI-7 što je izazvalo različite komentare i ocene. „Aktivisti i funkcioneri političkih stranaka su njihovi najveći kritičari, dok se iz polja građanskog društva mogu čuti afirmativni tonovi.”
Pavićević kaže da je kampanja za beli listić reakcija na sadržinu zakona i delanje vlasti koje je nepravedno jer se njime prostor delovanja političkih stranaka čuva za odabrane a ne za sve koji žele da se udružuju u političke stranke. „Prvi kriterijum je ispunjen, beli listić je borba za pravdu, a ta borba je jasno usmerena na tačno određene zakone o političkim strankama i izbornom zakonodavstvu.”
Vesna Rakić-Vodinelić je za „Peščanik” napisala da je prazni glas izričito priznat u ustavu Kantona Vod u Švajcarskoj od 2003. godine. Špansko izborno zakonodavstvo poznaje i posebno iskazuje prazni glas, ali ovakvi glasovi nemaju uticaja na mesta u predstavničkom telu. Francusko zakonodavstvo određuje da prazan glasački listić, kao i svaki drugi koji sadrži nešto dopisano, ili je glasač prepoznatljiv, je ništav glas koji se ne računa i ima status kao da je u pitanju izborna apstinencija. Nemački savezni izborni zakonik ne pravi razliku između nepopunjenog listića i onog na kome je nešto dopisano ili slučaja da je listić neregularan iz drugih razloga, pa su svi takvi glasovi nevažeći. Isto rešenje važi u brojnim evropskim državama, uključujući i države nastale na području bivše Jugoslavije. U jednom broju država se na glasačkom listiću nudi kao mogući izbor – niko od navedenih. Takvo rešenje se primenjuje u Ukrajini, Španiji, do 2006. godine ovakva mogućnost je postojala u Ruskoj Federaciji, u Nevadi – SAD, Kolumbiji, a postoji i u nekim azijskim državama.
„Izuzev prvog modela Kantona Vod nijedan drugi ne utiče na rezultate glasanja. Ili se prazni glasovi smatraju apstinencijom, ili su ništavi što se sa apstinencijom zakonski izjednačava, ili se smatraju nevažećim, ili su bez uticaja na ishod glasanja. Sa stanovišta većine zakonodavstava, kao i sa stanovišta takozvane realne politike, prazan glas je marginalna pojava gotovo ravna statističkoj grešci”, objašnjava Rakić-Vodinelić.
Jelena Milić direktor Centra za evroatlantske studije, smatra da je cela akcija zagovaranja belih listića i ocene vladavine prethodne vlade i Borisa Tadića bila „autistična jer uopšte nije uzimala u obzir spoljnopolitičke okolnosti i to da je Srbija postala kandidat za članstvo u EU.”
Ona kaže da je glavna meta DS-a i Tadića bila EU koja prolazi kroz krizu. „Naravno da je to uticalo na ljude da ne glasaju za DS, kao i velika ekonomska kriza. Dakle, ima okolnosti za koje objektivno DS nije kriv. EU članice nemaju jedinstven stav prema Kosovu tako da je Tadiću bilo teško da još više izađe u susret zapadnoj međunarodnoj zajednici, a jeste izašao i to dosta. To je nešto što prosečni birač DS-a ne može da ceni, ali oni koji sebe nazivaju progresivnima su morali. Moguće je da je deo od 800.000 glasova izgubljen jer je Tadić kažnjen zbog hapšenja Mladića i ostalih, što zagovornici belih listića uopšte ne primećuju i ne cene. DS je bio predusretljiviji nego SNS kada je vršen pritisak da se ukinu opštine na severu Kosova i tu je DS izgubio glasove žrtvujući se za opštu stvar i evropsku perspektivu. To prosečan birač DS-a nije trebalo da prepozna, a građanska Srbija, NVO sektor, beli listići, kako god, po meni jesu, a očito nisu.”
Miljenko Dereta poslanik u Narodnoj skupštini je apsolutno protiv belih listića. „To je zalaganje za ništa. Ti listići nisu ni bili beli već su na njima uglavnom bili neprimereni crteži i reči.” On kaže da je pitanje belih listića bio politički i jeste politički program i to su rezultati izbora pokazali. „Nije slučajno da su beli listići pomogli da Tomislav Nikolić bude izabran, jer to je isti politički program. To je politički program koji glasi: ja sam nezadovoljan. Kao što gospodin Nikolić i njegova partija nemaju nijedno konkretno rešenje kako to nezadovoljstvo promeniti, tako moram reći da ni beli listići nisu ponudili apsolutno nikakvo rešenje. Podržali su opciju koja je po meni dovela stabilnost naše države u veliku opasnost.”