11.1.2010, RFE, Srbija (ne)bi u NATO?

Radio Slobodna Evropa, 11.1.2010.
Zoran Glavonjić

Grupa od 200 javnih ličnosti zatražila je danas raspisivanje referenduma o ulasku Srbije u NATO savez, pretpostavljajući da bi u ovom trenutku odgovor građana bio - "Ne".

Među potpisnicima Proglasa o izjašnjavanju su književnik Matija Bećković, političar Vojislav Koštunica, reditelj Emir Kusturica i mitropolit Srpske pravoslavne crkve Amfilohije. Zvanično, Srbija je vojno neutralna zemlja, ali u javnosti i dalje postoji velika podeljenost o eventualnom članstvu u Sevarnoatlantskoj alijansi.

„Postoji bojazan da bi država Srbija odluku o članstvu u NATO savezu mogla da donese bez glasa naroda, praktično „iza leđa građana“, i zato je najbolje rešenje da se o tom pitanju uskoro raspiše referendum”, stoji u zahtevu 200 javnih ličnosti.

Profesor Svetozar Stojanović, jedan od potpisnika, izjavio je da bi neposredno odlučivanje bilo prava demokratska mera kojom bi trebalo proveriti raspoloženje građana prema NATO.

"Veoma me čudi kada ljudi sa zvaničnih pozicija daju izjave koje nisu u saglasnosti sa Rezolucijom o vojnoj neutralnosti. Oni izazivaju zabunu u javnosti i potrebno je da se ta zabuna otkloni i da se stvari potpuno raščiste. Ja očekujem negativan odgovor, znači da narod neće u NATO", smatra Stojanović.

Srpski parlament 26. decembra 2007. jednoglasno je usvojio Deklaraciju o vojnoj neutralnosti, a od kraja 2006. Srbije je u NATO programu Partnerstvo za mir. Po istraživanju nevladine organizacije Atlantski savet, u ovom trenutku u Srbiji ima između 25 i 27 odsto čvrstih pristalica članstva u NATO, dok je skoro 40 odsto ni "Za" ni "Protiv".

Vladan Živulović, iz Atlantskog saveta, rekao je za naš program da je referendum o pitanju članstva u NATO svakako potreban, ali da njegovo pokretanje u ovom trenutku ne bi imalo svrhu i objektivan rezultat.

"Zato što su na sceni negativne ocene o ulasku u NATO. Niko ne daje argumente zašto bi trebalo ući u taj savez, tako da su naši ljudi nepripremljeni za takav referendum. Otuda i očigledna inicijativa ove grupe da sada iskoristi to negativno raspoloženje. Niti nas je ko pozvao u NATO, niti ko iz države Srbije daje signale da treba da se uđe u NATO", kaže Živulović.

Prema srpskom ustavu, za raspisivanje referenduma potrebni su potpisi 100.000 građana. Književnik Matija Bećković smatra da postoje jaki razlozi da Srbija ostane vojno neutralna, i da je jedan od njih NATO bombardovanje 1999. godine.

"Preko tog razloga srpski narod ne može preći, a da ne pređe preko svog pamćenja i svog dostojanstva. Što bi kazali, koga su zmije ujedale on se i guštera pribojava. Uz to, Srbija je više puta objavila da nikada neće priznati nezavisnu državu Kosovo. A to znači i da nikada neće ući u NATO. Nezavisno Kosovo je delo NATO alijanse koja je tu lažnu državu stvorila. Ulaskom u NATO Srbija bi jednovremeno priznala nezavisnost Kosova", objašnjava Bećković.

NEKVALITETNI ARGUMENTI

Sa druge strane, Vladan Živulović kaže da je sa bezbednosno-političkog aspekta u velikom interesu Srbije da uđe u NATO.

"Za automatsko priznavanje Kosova, to ne znam… A to što su nas NATO zemlje bombardovale? Pa 70 odsto građana Srbije hoće da uđe u Evropsku uniju iz koje nas je bombardovalo 19 zemalja. Podsećam da su nas i Nemci bombardovali u Drugom svetskom ratu pa smo posle deset godina tamo pohrlili u gastarbajtere, i dan danas imamo normalne odnose sa Nemačkom. Ne vidim otkud sada otpor, jer život ide dalje, naravno", kaže Živulović.

Odluka o članstvu u Severnoatlantskoj alijansi može biti doneta bez izjašnjavanja građana ali, kaže za naš program Jelena Milić, direktor Centra za evroatlantske studije, javna rasprava i, što da ne, referendum o tome jesu pravi put.

"Problem u Srbiji je što smo zahvaljujući odluci da se o ulasku u NATO ne priča, dobili jaku kampanju protiv ulaska u taj savez koja je prepuna netačnosti i nekvalitetnih argumenata. A stanje u kom se ćuti i od strane onih koji su za ulazak u NATO dovelo je do toga da u javnosti nemamo dobru kampanju "Za". Tako da mislim da će ova inicijativa, na kraju krajeva, bar naterati one koji jesu za NATO da budu jasni, glasni i da skupe hrabrosti da kažu adekvatne argumente zašto su za ulazak Srbije u NATO", kaže Milić.

Među zagovornicima referenduma o članstvu Srbije u NATO su i akademici Dobrica Ćosić i Kosta Čavoški, kao i političari Dušan Mihajlović, Milorad Vučelić i Marko Jakšić. Jelena Milić podseća na jedan detalj:

"Ista ta grupa koja sada traži referendum za ulazak u NATO, na mala vrata i bez ikakve javne rasprave, uvela je odlukom parlamenta vojnu neutralnost Srbije."

Bilo kako bilo, zaključuje Vladan Živulović, iz Atlantskog saveta, Srbija će za koju godinu sigurno biti stavljena pred izbor – članstvo u NATO alijansi ili ne.

"Ta neminovnost biće nam upućena u trenutku kada budemo počeli ozbiljno da ispunjavamo uslove za članstvo u Evropskoj uniji. Tada će država morati da izvuče ispod tepiha priču o NATO i da krene u ozbiljnu raspravu šta mi to stvarno želimo."

Potpisnici zahteva za referendum o NATO su i operska primadona Jadranka Jovanović, muzičar Bora Đorđević, pisci Momo Kapor i Dušan Kovačević, kao i glumci Tanasije Uzunović, Ljiljana Blagojević i Petar Kralj.

26.12.2009, Danas, Demokratiju čine i prava, ali i obaveze i odgovornost

Danas, 26.12.2009.

Povezivanje tački - Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije
Intervju objavljen u dnevnom listu Danas 26.12.2009.
Autor: Snežana Čongradin

Posledice legitimisanja predstavnika režima Slobodana Miloševića, politički aktivnih ljudi u vreme kada su se dogodili zločini i genocid u Srebrenici, mogu biti utvrđivanje istine u slučajevima bombardovanja RTS, smrt vojnika u kasarnama Topčider i Leskovac, i mnogi drugi. Mora se stalno imati u vidu razmera tih zločina, to nije slučajni gest odmetnutog vojnika ili grupe vojnika. To je bila industrija zla, za to je potrebna mašinerija, više ljudi, odluka, plan, logistika.
Nekoliko zasad osuđenih to sigurno nisu mogli uraditi niti narediti sami. Sredina komandnog lanca, ali i još direktnih počinilaca skoro su netaknuti i pored svih procesa u Hagu i nekih pred regionalnim sudovima. Ko su ti ljudi, gde su danas, s kim održavaju veze i poslove, koga mogu da ucenjuju i zašto... Dačić, Nikolić, Vučić, Mrkonjić... nisu se ogradili od te politike, prave se naivni i osuđuju „svaki zločin“. I još gore, skoro niko ih uporno i sistemski i ne pita o ulozi u konkretnim događajima, kaže za Danas Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije.

Zašto onda na tome ne insistira Evropska unija?
- Ivica Dačić je i Jelku Kacinu i drugim zvaničnicima EU jedan od najrelavantnijih domaćih sagovornika i saradnika u borbi za dolazak na beli šengen. Šta smo zauzvrat dobili. To da Vučić opominje Koštunicu da se izjasni oko EU integracija, ali kako oni to vide, da Dačić hapsi ekstremiste i da vlada ima kao širi konsenzus oko podnošenja kandidature u EU. Malo. Preskupo. Da smo to imali 2002. pa ajde, ali 2009, sad je i Vučić shvatio, sa ili bez ovoliko ustupaka. Moglo se i bez toga, da je pre svega Demokratska stranka bila doslednija i moralnija i da je Liberalno-demokratska partija više prtiskala DS da oko tih stvari ne prave toliko kompromisa. LDP i DS su osetili da EU popušta i krenuli su linijom manjeg otpora. Stavljanje kojakavih deklaracija na sajt ne znači ništa samo po sebi ako se ništa ne preduzima da se to i realizuje kroz institucije. Zato je upravo na DS i LDP, sad posle podnošenja kandidature, najveća odgovornost da nastave proces dubinskog čišćenja, iako im to, pre svega, SAD a ni EU više ne traže.
Zbog čega je važno da se u vrednosnom smislu društvo razračuna s prološću, kada građani nisu počinili te zločine?
- Neko je počinio. I svaki oficir, vojnik, policajac, rezervista ove zemlje je građanin Srbije. Građani su glasali. Velikom većinom. Demokratiju čine i prava ali i obaveze i odgovornost. Biti deo međunarodne zajednice a ne snostiti posledice za loše i nedopustive stvari se ne može. Da smo se ranije i ozbiljnije suočavali sa zločinima i osuđivali ih, možda danas ne bi bilo ovoliko nasilja među mladima. Da se razumemo, ovi huligani, ko god da stoji iza njih, jesu mladi pre svega. Znači da su elita, mediji, škola i porodica, da smo svi zakazali. Eto preskupe cene nemoći i tvrdoglavosti da osudimo ono što smo sami radili ili podržavali, ili naša okolina radila a mi nismo reagovali. Ne zavaravam se da je jedan dan pomena Brisu Tatonu bio dovoljan. Ta ideja da svet vidi da nismo takvi je tu jeftino plasirana i naravno nije uspela. Kad odmarširamo do masovnih grobnica u Batajnici, to će biti dokaz. Da smo shvatili. I postideli se. Što je još bitnije, to će biit poruka građanima, jasna na temu šta je prihvatljivo a šta ne.
Zašto Holandija pristaje na „pranje“ ljudi iz prošlosti, bez njihove inicijative da to oni sami nedvosmileno učine, već je odobrila Prelazni trgovinski sporazum?
- Holandska vlada je, u okviru EU, napravila mudar i hrabar potez malo popuštajući svoju, inače, opravdanu politiku uslovljavanja. Ispravno su procenili da će se cilj lakše ostvariti sa Srbijom direktnije angažovanom u pocesu integracija. EU članicama potrebno je da oko što više stvari imaju zajednički stav, inače, EU gubi kredibilitet globalnog aktera. Nedavno sam u Hagu učestvoval na tribini u organizaciji Impunity Watch, o tome da li na Balkanu oko pitanja suočavanja „samo štikliramo kućice ili povezujemo tačke“, zajedno sa predstavnicima nevladinog sektora i profesorima univerziteta koji se bave pitanjem tranzicione pravde u Holandiji, analitičarama i saradnicima uticjanih medija, radnicima oba tribunala i prenela sam istu poruku, koja je naišla na veliko razumevanje. Sad dosta zavisi i od međunarodnih i holandskih organizacija koje se bave tim pitanjima, od toga da li će one uspeti da ubede holandsko ministarstvo spoljnih poslova, i druge u EU, da proces suočavanja neće biti završen hapšenjem Mladića i da na Balkanu u tom smislu još i te kako ima posla.
Moj glavni argument bio je da bi ako nastave sa interesovanjem i podrškom tom bolnom procesu, Balkan na duže staze mogao da bude „sucess story“ stabilizacije i demokratizacije, što zapadnoj međunarodnoj zajednici i te kako treba imajući ostala žarišta i nedovršene poslove u vidu.
Da li je realno očekivati da će Srbija uskoro postati članica NATO?
- Nedavno sam bila u sedištu NATO. Priča da nas niko nije „pozvao“ više ne pije vodu. Poziv je tu, sad je na nama. Opet, pretežno zbog ipak glavnog cilja Vlade Srbije, donedavno „odbrane Kosova“, a nadam se da su posle odličnih izlaganja onih koji su bli za nezavisnost Kosova, u nedavnoj raspravi pred Stalnim sudom pravde, ipak, malo smanjili doživljaj, DS o tome ćuti. Dok NATO i EU drumom, mi šumom. NATO uveliko sprema novi strateški koncept koji će biti predstavljen krajem godine na samitu u Lisabonu. Unija, opet, ima nove mogućnosti kolektivnog delovanja, saradnje usvajanjem Lisabonskog sporazuma. Saradnja EU i NATO biće jedna od glavnih tema tog novog dokumenta. Mi to skoro da ne pratimo. Sve se svodi na konstataciju - nećemo u NATO jer su nas bombardovali ili su nam „uzeli“ Kosovo.
Koje su to ključne tačke na putu do zvaničnog proglašenja Srbije kandidatom za članstvo u EU?
- Pored svih formalnih uslova i odnosa Mađarske, kao jedne od budućih zemalja predsedavajućih EU, ostaje, pored Mladića i Hadžića, naravno, kao i ono što se kod nas opet namerno prenebregava zbog politike oko Kosova, a to je regionalna saradnja. Posebno bih to istakla, značaj koji EU pridaje regionalnoj saradnji u procesu pristupanja aplikanata. Zato sam i pozdravila kandidaturu, jer smatram da je to implicitno znak da će se ovdašnje vlasti prema tome sada racionalnije odnositi, pre svega prema dešavanjima u BiH, zbog interesa u napretku ka EU a ne samo kako politika „očuvanja Kosova“ diktira, dok odnosi sa Crnom Gorom, Makedonijom i Hrvatskom trpe. Odnosi sa Rumunijom i Bugarskom takođe nisu bez opterećenja, opterećuju ih pitanje verskih sloboda i statusa i imovine nekih verskih zajednica. Sraman je bio i način na koji su i sad ostavili kosovske Srbe da odlučuju šta da rade oko izlaska na izbore.

21.12.2009, RFE, Tadić: kandidatura u pravom trenutku

Radio Slobodna Evropa, 21.12.2009.
Iva Martinović, Branko Vučković

Dan pre nego što će predsedavajućoj Švedskoj podneti kandidaturu za članstvo u EU, predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je za Radio Slobodna Evropa da u Stokholm odlazi u pravom trenutku i da za ovaj potez ima 95 posto podrške u EU.
Ipak, kakav će odgovor stići iz Brisela niko ne želi da prognozira. Bez obzira na ishod, stručnjaci kao najpozitivniji efekat ovakve odluke ističu dokaz jasnog evropskog opredeljenja Srbije.
Retko kad u Srbiji možete čuti jedinstveno, pa još i pozitivno mišljenje o nekom pitanju. Ako je suditi po našoj anketi na ulicama Beograda, odluka o podnošenju kandidature za članstvo u EU dočekana je upravo tako:
Rok za odgovor iz Brisela nije precizno definisan i zavisi od zemlje kandidata. Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je za RSE da je Beograd ispunio sve uslove za ovakav potez, bez obzira na to što Ratko Mladić još nije u Hagu, te da u Stokholm odlazi u pravom trenutku:
“Da li ćemo mi dobiti status kandidata pre nego što potpuno dovršimo saradnju sa Haškim tribunalom, to je potpuno drugo pitanje. Za ovu fazu u koju ulazimo, mi smo potpuno završili proceduru i sačekali smo sve ono što je bio zahtev naših partnera i prijatelja iz Evropske unije. Nikada se u istoriji podnošenja kandidature za članstvo nije desilo da su sve zemlje članice sa istim nivoom odobravanja prihvatile nečiju kandidaturu. Mi to ni danas ne očekujemo, ali imamo izuzetno partnerske i otvorene odnose sa svim zemljama, čak i onima koje su pokazivale blagu rezervu prema podnošenju kandidature. Ogromna većina, 95 posto zemalja članica podstiču Srbiju da podnese kandidaturu.”

Nije solo akt
Mada su do nedavno poručivali da neće žuriti i da će ka Briselu ići korak po korak, vlasti u Srbiji su stav promenile posle posete šefa holandske diplomatije Maksima Ferhagena. Podsećamo da je, iako je ublažila odnos prema Srbiji, Holandija, a uz nju i Nemačka i Velika Britanija protiv podnošenja kandidature Beograda, jer insistiraju na tome da se nedavno odblokiran Trgovinski sporazum neko vreme i primenjuje. Holandija smatra da Srbija kandidaturu ne bi trebalo da podnosi pre juna, jer će tada glavni haški tužilac Serž Bramerc ponovo izvestiti o saradnji Srbije.
Milan Simurdić: Srbija podnošenjem kandidature jasno stavlja do znanja svojim partnerima u Evropskoj uniji gde želi da bude.
Ipak, odluka Beograda je koordinirana sa nizom drugih zemalja EU, koje su je u tome podržale. Ne želeći da prognozira kakav će odgovor biti, Milan Simurdić iz Foruma za međunarodne odnose ističe značaj samog poteza:
“Srbija podnošenjem kandidature jasno stavlja do znanja svojim partnerima u Evropskoj uniji gde želi da bude, a istovremeno se jasno pokazuje i sopstvenoj javnosti i drugim partnerima kojim putem će se Srbija kretati u narednom periodu.”
Nakon što stigne u Brisel, zahtev za kandidaturu za članstvo u EU treba da bude prosleđen Evropskoj komisiji na izradu mišljenja. Potom zemlja koja želi da postane kandidat dobija upitnik. Upravo na pitanja koja će se naći u ovom dokumentu, kao bitan uslov za pozitivan odgovor iz Brisela, uz mnoge druge, ukazuje Jelena Milić iz Centra za evroatlanske studije:

“Interesantna je opomena da će u upitnicima, ako ih dobije, Srbija morati da odgovori na pitanje kolika je njena teritorija i koliko ima stanovnika. Suština je kako će se Srbija odnositi prema regionalnoj saradnji, koja je ključ evropskih integracija, što mnogi ovde zaboravljaju. Ako Srbija hoće da joj neko razmotri kandidaturu i bez toga što je Mladić još uvek na slobodi, onda bi zaista bilo dobro da ima spreman odgovor na to kako će se ubuduće ponašati u vezi regionalne saradnje. Međutim, čini mi se da ovo nije solo akt naših zvaničnika, već da je koordinirano sa nizom zemalja Evropske unije.”


Niz poteza
Kao još jednu prepreku podnošenju kandidature, protivnici ovakvog poteza Beograda ističu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji još nije stupio na snagu, iako bi trebalo da prethodi kandidaturi. Simurdić, međutim, navodi da ovo nije zvanično pravilo, i da kandidatura neke zemlje ne mora nužno biti povezana sa njegovom ratifikacijom:
“Radi se o nizu poteza koje u narednom periodu treba doneti, neki će biti jednostavni, neki ne, ali u suštini, momenat za ovo je dobar i zbog dva druga razloga. Prvo, to je što je Evropska unija nakon Lisabonskog ugovora razrešila dileme oko proširenja, a drugo što je Srbija objektivno ipak dobila jednu ocenu povoljniju nego do sada iz haškog suda. Tako da treba očekivati da, kada ovaj drugi problem Haškog suda bude rešen, mnoge stvari idu mnogo brže nego što to možemo zamisliti.”
Od pet zemalja zapadnog Balkana obuhvaćenih Procesom stabilizacije i pridruživanja, status kandidata za članstvo u EU imaju za sada Hrvatska i Makedonija, dok su Crna Gora i Albanija podnele zahteve za kandidaturu na koje još nisu dobile konačan odgovor.
Koliko će na odgovor čekati Srbija i kada će i zvanično postati deo Evrope Beograđani nisu optimisti:
Koliko će proteći od podnošenja kandidature do punopravnog članstva u EU zavisi od zemlje kandidata. Dosadašnjim članicama za to je trebalo je između tri i 14 godina.

10.12.2009, DW, Srbija - BH: hronični problem regiona

DW, 10.12.2009.
Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Poruka Harisa Silajdžića da bi Srbija trebalo da se izvini Bosni i Hercegovini za genocid, naišla je na uzdržan stav zvaničnog Beograda. Teško je očekivati izvinjenje Srbije za genocid u Bosni, ocenjuju analitičari.
Potpredsednik Foruma za međunarodne odnose Simeon Pobulić kaže za Dojče vele da se srpski političari formalno drže presude Međunarodnog suda pravde, u kojoj stoji da Srbija nije počinila genocid. Zbog toga je i teško očekivati da će bilo ko učiniti taj gest izvinjenja, jer bi to sa sobom povuklo i neke druge zahteve. Pobulić ipak dodaje da Srbija ima veliku odgovornost da učini sve što može kako bi se popravili odnosi dve zemlje, jer oni postaju neka vrsta regionalne glavobolje.
„Da to preterano ugrožava stabilnost regiona, to ne bih smeo da kažem, jer jednostavno ne vidim za to dokaze. Ali, da je to jedna situacija, uporedimo je sa nekom hroničnom bolešću, stalno prisutna, i stalno vam pravi razne smetnje, to već jeste tako.“
Izvinjenje za genocid svakako ne bi štetilo, smatra Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije, ali i ona ocenjuje da se to verovatno neće dogoditi. Umesto toga Srbija bi mogla da sledi preporuke Evropskog parlamenta, i da sama donese skupštinsku deklaraciju o Srebrenici.
Više nevladinih organizacija je tim povodom pisalo predsedniku Srbije Borisu Tadiću, ali nema nikakvog odgovora, kaže Jelena Milić za Dojče vele:
„Predsednik Tadić je u međuvremenu stigao da poseti i mesto snimanja serije ’Selo gori a baba se češlja’, ali nije našao za shodno da odgovori na zahtev velikog broja nevladinih organizacija na predlog da se ta rezolucija usvoji.“

„Turbo odnosi“ sa Republikom Srpskom
Pitanje genocida i ratnih zločina svakako još uvek opterećuje odnose dveju zemalja. Međutim, kada se govori o odnosima dve zemlje Jelena Milić primećuje da se i tu jasno vidi neiskrenost srpske politike. Srbija po njenom mišljenju zapravo nema nikakve odnose sa Bosnom i Hercegovinom, i to je jasna ilustracija njenog političkog stava:
„Postoje dobrosusedski odnosi, tačnije turbo dobrosusedski odnosi sa Republikom Srpskom, i ignorisanje činjenice da je Bosna unitarna država. Tako da je to zaista veliki problem. Srbija vam nikad neće reći da su to dobri odnosi sa Bosnom, to su ili odnosi sa Republikom Srpskom, ili sa Federacijom.“
Uporedo sa ovim izjavama stigli su i rezultati istraživanja koji pokazuju da je većina Srba protiv izručenja Ratka Mladića, kao i protiv Haškog tribunala.
Sve to govori da je u medijima i politici zavladao pragmatizam, smatraju stručnjaci, i da za proteklih desetak godina nije učinjeno ništa da nove generacije počnu da vrše pritisak za suočavanjem sa bliskom prošlošću.

12.11.2009, Blog Jasmine Tešanović - otvoreno pismo

Otvoreno pismo predsedniku Srbije Borisu Tadiću povodom rezolucije evropskog parlamenta o Srebrenici

Predsedniče Tadiću,
CEAS vas, u skladu sa vaši izjavama o posvećenosti saradnji sa Haškim tribunalom, evropskim integracijama Srbije i regionalnoj saradnji pozva da u svojstvu predsednika Srbije, ali i aktivnog predsednika Demokratske stranke, obratite pažnju na predlog velike grupe nevladinih organizacija koji vam je upućen još 11.2.2009, da po ugledu i na poziv Evropskog parlamenta zauzmete da i naš parlament usvoji rezoluciju o 11. julu kao danu sećanja na žrtve genocida u Srebrenici.
CEAS vas podseća da se Rezolucijom Evropskog parlamenta države članice Unije, ali i države Zapadnog Balkana, pozivaju da ubuduće obeležavaju 11. juli kao Dan sećanja na genocid u Srebrenici, a kao doprinos pravdi koja tek treba da stigne na Zapadni Balkan.
CEAS smatra da bi što skorije usvajanje ove Rezolucije u našem parlamentu, a za šta ne vidimo prepreke imajući u vidu skupštinsku većinu koja tvrdi da je potpuno posvećena i evropskim integracijama i saradnji sa Hagom, bilo višeznačno korisno za Srbiju. Srbiji je potrebna institucionalna podrška i podstrek u procesu suočavanja sa nedavnom prošlošću. Srbiji je potreban institucionalni čin koji bi porodicama i sunarodnicima žrtava genocida u Sreberenici pokazao da država Srbija razume razmere i prirodu zločina u Srebrenici. Takav gest bi nesumnjivo naišao na pozitivne reakcije u regionu, EU i u zemljama članicama. Moguće je da bi takav potez naišao na povoljne reakcije i u Holandiji koja se trenutno protivi odmrzavanju prelaznog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa Evropskom unijom.
Predsedniče Tadiću, EU će u decembru ove godine ponovo razmatrati mogućnost odmrzavanja spomenutog sporazuma, a za taj period se najavljuje i poseta holandskog ministra spoljnih poslova, Maksima Ferhagena Srbiji. CEAS vas podseća da ne postoje institucionalne prepreke da se spomenuta rezolucja do tada ne stavi na dnevni red Skupštine Srbije. Korist od ovakvog gesta bi bila velika, a vidljive prepreke za tako nešto ne postoje.
CEAS vas podseća da je odrednica genocid već korišćenja u presudi Haškog tribunala, sa kojim po ocenama naših zvaničnika Srbija u potpunosti sarađuje, generalu Krstiću. Genocid se jasno spominje i u presudi Međunarodnog suda pravde u sporu po tužbi Bosne i Hercegovine protiv Srbije i Crne Gore za kršenje Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida iz februara 2007. godine. Sud je presudio da je Srbija prekršila svoje obaveze iz Konvencije tako što nije sprečila genocid, i što je propustila da Međunarodnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju preda Ratka Mladića, optuzenog za genocid i saučesništvo u genocidu. Sud je, takođe, utvrdio da je Srbija prekršila i svoju obavezu da poštuje privremene mere koje je on naredio 1993. godine, utoliko što je propustila da preduzme sve mere u svojoj moći kako bi sprečila genocid u Srebrenici. U presudi iz 2007. se jasno navodi da Srbija mora "odmah da preduzme efektivne korake kako bi osigurala puno poštovanje obaveze da kažnjava izvršenje genocida, te da sve pojedince optužene za genocid prebaci u Haški tribunal i da u potpunosti sarađuje sa Tribunalom.“
Predsedniče Tadiću, CEAS vas podseća na izjavu vašeg tadašnjeg savetnika Jovana Simića da presuda Međunarodnog suda pravde obavezuje Srbiju da se jasno distancira od ratnih zločina te da Skupština mora da donese jasnu rezoluciju u kojoj osuđuje genocid u Srebrenici. Ako Srbija to ne bude uradila, prema njegovim rečima, ona neće moći da se poziva na međunarodno pravo u drugim slučajevima, a mogle bi da usledposledice. Indikativno, srpska vlada i vi lično ste u predhodnom periodu uložili ogromne vremenske i političke resurse da baš pred Međunarodnim sudom pravde obezbedite raspravu o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, ali do jeseni 2009. niste uspeli da ispunite obaveze prema tom sudu iz drugog spora, a kamo li da uhapsite i isporučite Ratka Mladića.
Predsedniče Tadiću, da li ćete dopustiti da se Srbija ogluši i o poziv Evropskog parlamenta, važnog tela Evropske unije, u trenucima kad najavljujete kandidaturu za članstvo Srbije u EU. Ako su vaše, i izjave zvaničnika naše vlade, iskrene i tačne vladajuća koalicija ne bi smela da ima problema da bar za usvajnje pomenute Rezolucije EP, ako ne i vlastite rezolucije, obezbedi potebnu većinu.
CEAS smatra da će lobiranje van granica Srbije za odmrzavanje prelaznog sporazuma biti smislenije i efikasnije ako se u samoj Srbiji učini nešto novo i konkretno što će pokazati da je, kad već nije moguće lociranje i isporučenje preostalih haških begunaca, moguće nekim drugim gestom doprineti pravdi i potvrditi posvećenost punoj saradnji sa Haškim tribunalom.

12.11.2009, Peščanik, Pismo Tadiću

Peščanik, 12.11.2009.

Predsedniče Tadiću,
CEAS vas, u skladu sa vašim izjavama o posvećenosti saradnji sa Haškim tribunalom, evropskim integracijama Srbije i regionalnoj saradnji poziva da u svojstvu predsednika Srbije, ali i aktivnog predsednika Demokratske stranke, obratite pažnju na predlog velike grupe nevladinih organizacija koji vam je upućen još 11.2.2009, da se po ugledu i na poziv Evropskog parlamenta zauzmete da i naš parlament usvoji rezoluciju o 11. julu kao danu sećanja na žrtve genocida u Srebrenici.
CEAS vas podseća da se Rezolucijom Evropskog parlamenta države članice Unije, ali i države Zapadnog Balkana, pozivaju da ubuduće obeležavaju 11. juli Danom sećanja na genocid u Srebrenici, kao doprinos pravdi koja tek treba da stigne na Zapadni Balkan.
CEAS smatra da bi što skorije usvajanje ove Rezolucije u našem parlamentu, a za šta ne vidimo prepreke imajući u vidu skupštinsku većinu koja tvrdi da je potpuno posvećena i evropskim integracijama i saradnji sa Hagom, bilo višeznačno korisno za Srbiju. Srbiji je potrebna institucionalna podrška i podsterk u procesu suočavanja sa nedavnom prošlošću. Srbiji je potreban institucionalni čin koji bi porodicama i sunarodnicima žrtava genocida u Sreberenici pokazao da država Srbija razume razmere i prirodu zločina u Srebrenici. Takav gest bi nesumnjivo naišao na pozitivne reakcije u regionu, EU i u zemalja članicama. Moguće je da bi takav potez naišao na povoljne reakcije i u Holandiji koja se trenutno protivi odmrzavanju prelaznog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa Evropskom unijom.
Predsedniče Tadiću, EU će u decembru ove godine ponovo razmatrati mogućnost odmrzavanja spomenutog sporazuma, a za taj period se najavljuje i poseta holandskog ministra spoljnih poslova, Maksima Ferhagena Srbiji. CEAS vas podseća da ne postoje institucionalne prepreke da se spomenuta rezolucja do tada ne stavi na dnevni red skupštine Srbije. Korist od ovakvog gesta bi bila velika, a vidljive prepreke za tako nešto ne postoje.
CEAS vas podseća da je odrednica genocid već korišćena u presudi Haškog tribunala, sa kojim po ocenama naših zvaničnika Srbija u potpunosti sarađuje, generalu Krstiću. Genocid se jasno spominje i u presudi Međunarodnog suda pravde u sporu po tužbi Bosne i Hercegovine protiv Srbije i Crne Gore za kršenje Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida iz februara 2007. godine. Sud je presudio da je Srbija prekršila svoje obaveze iz Konvencije tako što nije sprečila genocid, i što je propustila da Međunarodnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju preda Ratka Mladića, optuženo za genocid i saučesništvo u genocidu. Sud je, takođe, utvrdio da je Srbija prekršila i svoju obavezu da poštuje privremene mere koje je on naredio 1993. godine, utoliko što je propustila da preduzme sve mere u svojoj moći kako bi sprečila genocid u Srebrenici. U presudi iz 2007. se jasno navodi da Srbija mora "odmah da preduzme efektivne korake kako bi osigurala puno poštovanje obaveze da kažnjava izvršenje genocida, te da sve pojedince optužene za genocid prebaci u Haški tribunal i da u potpunosti sarađuje sa Tribunalom.“
Predsedniče Tadiću, CEAS vas podseća na izjavu vašeg tadašnjeg savetnika Jovana Simića da presuda Međunarodnog suda pravde obavezuje Srbiju da se jasno distancira od ratnih zločina te da skupština mora da donese jasnu rezoluciju u kojoj osuđuje genocid u Srebrenici. Ako Srbija to ne bude uradila, prema njegovim rečima, ona neće moći da se poziva na međunarodno pravo u drugim slučajevima, a mogle bi da uslede i teže posledice. Indikativno, srpska vlada i vi lično ste u predhodnom periodu uložili ogromne vremenske i političke resurse da baš pred Međunarodnim sudom pravde obezbedite raspravu o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, ali do jeseni 2009. niste uspeli da ispunite obaveze prema tom sudu iz drugog spora, a kamo li da uhapsite i isporučite Ratka Mladića.
Predsedniče Tadiću, da li ćete dopustiti da se Srbija ogluši i o poziv Evropskog parlamenta, važnog tela Evropke unije, u trenutcima kad najavljujete kandidaturu za članstvo Srbije u EU. Ako su vaše, i izjave zvaničnika naše vlade, iskrene i tačne vladajuća koalicija ne bi smela da ima problema da bar za usvajnje spomenute Rezolucije EP, ako ne i vlastite rezolucije, obezbedi potebnu većinu.
CEAS smatra da će lobiranje van granica Srbije za odmrzavanje prelaznog sporazuma biti smislenije i efikasnije ako se u samoj Srbiji učini nešto novo i konkretno što će pokazati da je, kad već nije moguće lociranje i isporučenje preostalih haških begunca, moguće nekim drugim gestom doprineti pravdi i potvrditi posvećenosti punoj saradnji sa Haškim tribunalom.

Centar za evroatlantske studije, 11.11.2009.